НЕДОСТАЈЕ НАМ 40 МИЛИОНА СТАБАЛА ГОДИШЊЕ: Није пошумљена ни трећина земљишта у Србији

ИЛЕГАЛНЕ сече, пожари, урбанизација, изградња путне, енергетске и туристичке инфраструктуре довела је шуме у Србији, како упозоравају стручњаци - у катастрофално стање. Др Ратко Ристић декан шумарског факултета говори о нашим шумама.

Фото Б. Субашић /Др Ратко Ристић /Иза шумокрадица остаје пустош

Посебан проблем је и појачано сушење стабала које је узело маха после 2012. године, па готово да нема врсте дрвећа које овај проблем није "начео", нити места у Србији где сушење шума није забележено. Од храста лужњака у Срему, до смрче на Копаонику. Осим тога, наше шуме су десетковали и летњи пожари и зимске ледене кише. Зато нам је свако здраво стабло драгоцено, а пошумљавање неопходно.

С обзиром на то да је пошумљеност Србије око 29 одсто, што није ни трећина територије и да је стање у неким крајевима, попут Војводине, критично, јасно је да се у опоравак шума и пошумљавање мора улагати много више. Свако дрво је благородно, а шума најбољи и најјефтинији филтер за добијање питке воде, спречава клизишта и ерозије, смањује буку, ублажава климатске промене...

 - Главни проблеми у сектору српског шумарства су недовољан степен пошумљености, слаб квалитет постојећих шума са високим учешћем изданачких и престарелих, као и опасност од пожара и сушења дрвећа - каже проф. др Ратко Ристић, декан Шумарског факултета у Београду.

Важећи Просторни план Републике Србије предвиђа да се до 2050. године степен пошумљености Србије са 29,1 повећа на 41,4 одсто, односно за 1.086.840 хектара.

- Као прва фаза у периоду од 2021. до 2030, у складу са "Агендом за одрживи развој 2030" УН, предвиђено је пошумљавање 100.000 хектара голети и деградираних површина јужно од Саве и Дунава, као и подизање 171.831 хектар шума у Војводини - објашњава проф. Ристић.

 - Практично, почевши од ове године, годишње би се пошумљавало више од 27.000 хектара, од чега би 10.000 било у брдско-планинским областима и више од 17.000 хектара у равничарским пределима Војводине.

Укупна годишња цена пошумљавања била би 47.774.650 евра, а до 2030. било би посађено 407.746.500 садница, односно више од 40 милиона стабала у току године. Толико нам стабала годишње заправо недостаје.

У протеклих 13 година, штете у шумским подручјима настале су и као последица повећања средње годишње температуре ваздуха, све дужих сушних периода и неравномерних падавина - мање је снега, док су честе кратке кише јаког интензитета. Осим тога, уочено је значајно повећање броја осушених стабала и опадање лишћа код четири доминантне врсте у Србији: букве, цера, сладуна и смрче. Стручњаци процењују да ће храст лужњак бити највише угрожен, добрим делом и због опадања нивоа подземних вода. Одређене негативне утицаје осетиће храст китњак, цер, јела, смрча, а посебно ће бити угрожена буква. Неке врсте као што су црни и бели бор, храст медунац, који већ сада показују одређени ниво прилагођавања у најсушнијим областима Србије, биће најмање погођене климатским променама.

 - Од 2012. до 2018. године деградирано је око 21.594 хектара под шумама, са око 411.512 кубика дрвне масе, услед дејства ветра, кише, снега и града - каже професор Ристић. - Ледолом на територији Источне Србије 2014. оштетио је готово 1,6 милиона кубика дрвне масе, на око 43.000 хектара. Инсекти су, а највише губар, такође, од 2012. до 2018, направили штету шумама на око 12.000 хектара, са више од 140.000 кубика дрвне масе, углавном у Шумадији и Западној Србији.

Илегалне сече, урбанизација, изградња путне, енергетске и туристичке инфраструктуре, такође, доприносе уништењу шума. Иако последњих година овај тип штете опада, притисак на шуме може да има разне форме, попут појачаних урбанистичких и туристичко-рекреативних активности на подручју Београда, ски-центара на Копаонику и Златибору.

 - Процењује се да је обим илегалних сеча у државним шумама од 10.000 до 32.000 годишње, а у приватним до 500.000 кубика - закључује наш саговорник. - Нелегалне сече посебно су изражене у јужним деловима Србије: Врању, Куршумлији, Лесковцу, Рашки и Лепосавићу. Бројни су фактори због којих људи секу дрвеће, попут неповољних социјално-економских услова, ниског нивоа свести о значају заштите шума, неефикасних институција, неодговарајућих законских решења и казни. Разликују се два типа илегалних сеча, једне су узроковане сиромаштвом и њих је много мање од оних других, које су мотивисане могућношћу остваривања велике зараде.

Више од 400 ПОЖАРА

ОД 2012. до 2018. године регистровано је више од 400 шумских пожара, када је изгубљено готово 8.500 хектара шумских површина, односно, више од 92.000 кубика дрвне масе. Најугроженији региони су били Шумадија и Западна Србија, као и Јужна и Источна Србија где се догодило готово 70 одсто свих регистрованих пожара, углавном услед непажње или намере човека.

Препоручујемо

Србија

0 1

ПРВИ ПУТ НА ЈЕДНОМ МЕСТУ ЦЕО СПИСАК: Пописано готово 40.000 жртава Другог светског рата у Срему

06. 04. 2021. у 20:50

Србија

1 0

У ПОНУДИ ОКО 51 ХЕКТАР: У Кикинди је расписан оглас за издавање у закуп пољопривредног земљишта у јавној својини

02. 04. 2021. у 19:02

Србија

0 0

ТРЕКИНГ ЛИГА НА ВРШАЧКИМ ПЛАНИНАМА: Више од 300 такмичара и по киши уживало у изазовима војвођанске лепотице

06. 04. 2021. у 12:19

Србија

0 0

ОНЛАЈН САЈАМ ПРЕДУЗЕТНИШТВА ВОЈВОДИНЕ: У виртуелном окружењу, представиће се фирме из различитих сектора привреде

09. 04. 2021. у 17:44

Друштво

0 2

ГДЕ ЈЕ НАЈРИЗИЧНИЈЕ? Оваква је ситуација са вирусом корона у градовима у Србији

12. 04. 2021. у 15:15

Друштво

0 5

ДЕСЕТ МЕТАРА ОД СРБИЈЕ, А БЛОКИРАНИ НА ГРАНИЦИ: Наши држављани заробљени на прелазу Табановце, због процедуре целу ноћ у колима (ФОТО)

11. 04. 2021. у 23:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације