ТРАЖЕ АЛИБИ ДА НЕ БРАНЕ ЋИРИЛИЦУ: Лингвисти критикују став Секретаријата за законодавство, који је одбацио Предлог закона о језику и писмима

НАКОН што је Републички секеретаријат за законодавство одбацио постојећи предлог закона о заштити језика и писма и поручио да ће морати да се пише нови текст, лингвисти су оценили да је тај поступак пример државне небриге, незнања, ароганције и игнорисања струке кад су посреди идентитетска питања.

Рекламе - латинички натписи у већини / Фото В. Данилов

Секретаријат је, да подсетимо, навео да предложена решења превазилазе оквир службене употребе језика и писма као облика комуникације између државних и локалних органа власти с једне стране и грађана и других субјеката с друге стране и да спадају у домен јавне употребе језика и писма, што није у делокругу овог секретаријата. Они су поручили и да Министарство културе може да припреми нацрт закона којим би се уредила јавна употреба језика и писма.

Одговарајући на ово образложење, проф. др Милош Ковачевић, који је учествовао у изради законског предлога, каже да Секретаријат понавља разлоге неприхватања измена прописа на које је тадашње Министарство културе одговорило на пуних пет страница, пре три године.

- Или тај одговор нико није читао, или Секретаријат не (жели да) разуме у чему је проблем "службене употребе језика и писма", о којој говори Устав, а с којом није усаглашен Закон о језику и писмима из 1991. године, који је и сад на снази - каже, за "Новости", проф. Ковачевић. - Радна група образложила је три врло битна лингвистичка (терминолошка) питања: шта подразумева термин "службена употреба језика и писма"; друкчије речено, је ли то само "облик комуникације између државних и локалних органа власти с једне стране и грађана и других субјеката с друге", затим шта подразумева термин "јавна употреба језика и писма", и коначно какав је међуоднос "службене и јавне употребе језика и писма".

Он наводи да је циљ измене закона подразумевао промену опсега термина "службена употреба језика и писма", јер је нелогично да под службену употребу не потпада употреба језика у школском систему и медијима.

- Зар је службени језик обавезан само за "државну употребу", или је његова сфера употребе ако не подударна, онда блиска сфери употребе стандардног или књижевног српског језика - пита Ковачевић. - Наведене су и тврдње и неких од најеминентнијих српских лингвиста да "никад нису успели схватити која је разлика између те две употребе и да је то вероватно измислио неки комунистички законодавац да би могао терорисати здрав разум носилаца српскога језика". А да је јавна употреба наслеђе комунистичког периода потврђује и чињеница да се у свим европским језицима, језицима Европске уније говори само о службеној (official) и приватној (individual) употреби језика и писма, и да се баш нигде не говори о "јавној употреби" која је супротстављена "службеној".

Зато се поставља питање, истиче наш саговорник, докле ће у Србији, мимо целога света постојати недефинисана "јавна употреба", супротстављена "службеној употреби", и докад ће се закон о употреби језика и писма односити, с обзиром на службену употребу, само на државне органе.

Према мишљењу проф. др Срета Танасића, председника Одбора за стандардизацију српског језика, у одговору секретаријата има и нешто корисно - српска јавност коначно ће да се упозна с каквом администрацијом имамо посла.

- Овај државни орган преузео је компетенције језичке струке, па јој тумачи одређене датости које су пре свега лингвистичке и социолингвистичке природе. Они су толико високо да оно што не познају једноставно презиру - каже Танасић.

А Милош Ковачевић пита:

- Када ће једном већински антићирилички делови власти схватити да ове измене нису прављене да би се протерала латиница, него да би се сачувала ћирилица као национално писмо, стављањем на место које јој по Уставу припада. Или ће можда бити лакше променити Устав како би се и уставно ћирилица пустила низ воду!

БРИНУ ЗА ПРИВРЕДУ

СЕКРЕТАРИЈАТ се, ето, брине за трошак привредних субјекта, ако би се, не дај боже, називи фирми или декларације исписивали ћирилицом. За њих, очито, није штета што се због недостатка закона међу Србима шири језичка некултура, и да је ћирилице сваки дан све мање, осим на гробљу - каже Ковачевић.

Танасић додаје да, према мишљењу Секретаријата, држава треба да подржава затирање ћирилице, зарад помоћи привреди.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ МОРА НА ПОПРАВНИ: Републички секретаријат за законодавство одбацио пропис о писму, кажу да прелази оквире службене употребе

01. 04. 2021. у 11:00

Култура

6 5

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Невидљиви цензори

30. 03. 2021. у 12:32

Култура

2 3

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српска малогражданица

23. 03. 2021. у 13:11

Култура

5 3

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Снага једног народа је у снази његове културе

16. 03. 2021. у 11:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације