ЗБОГ СРАМОТЕ КРИЈУ ДА НЕ ЧУЈУ: Више од трећине популације старије од 65 и половине која је прешла 75. пати од наглувости

НАГЛУВОСТ која долази с годинама један је од три најчешћа проблема са којима се срећу људи у трећем добу.

Фото АП

Реч је о прогресивном губитку слуха, који може кренути већ после четрдесете године. Рачуна се да око 35 одсто људи почне да га губи од 65, а половина преко 75.

Током година ћелије у уху слабе и почињу да пуцају, па опада и наша способност да чујемо.

Како не постоји могућност да организам створи нове, штета која настаје је трајна.

- Реч је о физиолошкој појави, која је ириверзибилна, не може се зауставити, нити лечити.

За наглувост нема терапије. Губитак слуха често прати зујање у ушима. Карактеристична је и симетрија, дакле захваћена су оба уха, а слух прво "пада" на високим тоновима, а затим и нижим - каже Јелена Перовић Јовановић, специјалиста оториноларингологије.

Узрок наглувости је дегенеративна промена чула слуха или слушног живца. Може се јавити у ранијем добу код људи који су због природе посла којим се баве изложени буци. На пример ако неко ради на градилишту или фабрици, ако је на улици константно изложен саобраћајним звуцима, ако је професионални музичар и користи појачала, ради у текстилној индустрији (од звука шиваће машине) или у фабрикама пића (од сударања и вибрација стаклених флаша), ако ради као столар и користи снажне, вибрирајуће бушилице... Појаву наглувости поспешују и проблеми са крвним судовима и циркулацијом (артериосклероза, дијабетес, аутоимуне болести), као и генетска предиспозиција.

Процењује се да око 190.000 старијих у Србији пати од наглувости, а више од 30.000 становника позних година има потпуни губитак слуха.

Када особа сама примети да слабије чује, по правилу је процес већ узнапредовао, констатује др Перовић Јовановић. Она прво не чује куцање казаљке на сату, звоњаву телефона или на вратима, не разуме оно што је речено уколико у позадини постоје неки други звуци (нпр. звук телевизора).

- Процес губљења слуха иде постепено, полако, па се особа привикава и мозак прихвата да не региструје неке тонове и просто их брише као да не постоје (нпр. шуштање кесе). Особа није свесна колико не чује, није свесна да има било какав проблем. То доприноси да се многи касно јаве лекару, када губитак слуха већ премаши 50 одсто - примећује наша саговорница.

Фото Танјуг

Будући да се ова појава не лечи, питање је чему онда служи слушни апарат, али и због чега га многи избегавају?

Др Перовић Јовановић каже да апарат утиче на рехабилитацију самог слушања. Људи који не чују добро имају проблем са међуљудским контактима, избегавају сусрете, повлаче се у себе, интелектуално почињу да се мењају, могуће је да дође и до депресије. Такође, будући да је наглувост праћена зујањем у ушима, то често изазива напетост, стрес, анксиозност, особа се осећа неподношљиво, скаче јој притисак, добија лупање срца, мења се метаболизам шећера...

Једном речју, погоршава се опште здравствено стање.

- Упркос томе, многи не воле слушне апарате због предрасуда, пошто слушају искуства других, посебно мушка популација. Сувише их лично доживљавају, не мире се са последицама старења - каже др Перовић Јовановић.

Када су се појавили, апарати су прво били велики и аналогни, што значи да су појачавали не само људске гласове, већ и околне шумове. Људима су у глави стварали притисак од звукова које је мозак заборавио да региструје и прерађује. Међутим, у међувремену је техника узнапредовала, па нови, дигитални апарати имају тзв. амортизере околних шумова и буке, а појачавају фреквенције људског гласа.

Многима је, по мишљењу наше саговорнице, коришћење слушних апарата отежано и због губитка фине моторике у прстима, па им је тешко да га скину, ставе, замене батерију, укључе... При том, не одговара ни сваки апарат свакоме. Уколико није наштелован према нашем уху, може да изазове пиштање, зујање, шуштање. Некима смета и олива, јер имају осећај зачепљености.

Да би се сви ови проблеми решили, она препоручује одлазак и консултације са оториноларингологом.

Препоручујемо

Друштво

0 0

УШТЕЂЕВИНУ ПОТРОШИЛА ДА БИ ПОМОГЛА ДРУГИМА: Новосађанка Александра Александровић (28) хуманошћу заслужила награду "Доброчинитељ"

22. 02. 2021. у 13:00

Србија

0 4

БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ: Најстарији мештани Ковина

13. 03. 2021. у 19:49

Економија

0 0

ПЕНЗИОНЕРИМА У СЕПТЕМБРУ 50 ЕВРА: За најстарије суграђане држава издваја 10 милијарди динара

01. 03. 2021. у 12:35

Србија

0 0

ЗА МИРНИЈЕ ТРЕЋЕ ДОБА: Пројекат помоћи најстаријим Краљевчанима у руралним подручјима

19. 02. 2021. у 11:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације