НОВИ СЈАЈ СРПСКЕ СВЕТЕ ГОРЕ: Пројекат од националне важности у Овчарско-кабларској клисури, која постаје духовна и природна оаза

Борис Субашић

14. 03. 2021. у 13:35

РЕВИТАЛИЗАЦИЈА Овчарско-кабларске клисуре је пројекат од националне важности, a инвестираће се паралелно са завршетком ауто-пута Чачак - Пожега, најавила је прошле недеље премијерка Ана Брнабић. Предвиђено је проширивање заштићене зоне клисуре, изузетне и по природним одликама и по културном, историјском и духовном наслеђу.

НОВИ СЈАЈ СРПСКЕ СВЕТЕ ГОРЕ: Пројекат од националне важности у Овчарско-кабларској клисури, која постаје духовна и природна оаза

Фото Б. Субашић

- Идеја је да ово подручје постане природна оаза и значајно туристичко подручје, што ће у привредном и туристичком смислу бити прекретница за читав овај део западне Србије - рекла је председница Владе.

АРХЕОЛОГЕ је ова најава веома обрадовала јер очекују да ће ревитализација обухватити и прва систематска истраживања такозване Српске Свете Горе у клисури Западне Мораве.

- Овчарско-кабларска клисура је веома значајна за нас, јер у њој има трагова преднемањићких насеобина Срба из 10. века - каже археолог др Дејан Радичевић, доцент на Филозофском факулетету у Београду. - Ти трагови су пронађени у две тврђаве, оној чија се кула и данас види крај манастира Успење, на улазу у клисуру из Чачка, а друга је била на месту данашње цркве Илиње, на брегу узводно од Овчар бање. Оба утврђења су вишеслојна, коришћена су у римско и у византијско доба, а затим и у доба српске средњовековне државе, што говори о значају предела који су штитиле, али он није истражен. Мноштво манастира у клисури донео јој је име Српска Света Гора, али ми о њиховој даљој прошлости не знамо готово ништа, јер нису истражени.

На десној обали Западне Мораве су манастири Ваведење, Вазнесење, Преображење, Света Тројица, Сретење и пећинска капела Кађеница, а на левој Благовештење, Илиње, Јовање, Никоље, Успење, као и Савина вода, црквица у средњовековној испосници. Археолог др Дејан Булић, током радова на цркви Илиње, коју је народ сматрао манастиром због остатака старих зидина, открио је да ту није била богомоља.

- Илиње је подигнуто на остацима тврђаве у којој сам уочио трагове Срба из 10. века, али не само војне посаде, већ и цивилног живота - каже др Булић. - Вук Караџић је забележио да су под манастиром Благовештење постојали остаци моста који је овчарску обалу спајао са кабларском. Тај мост је био део пута ка Пожеги, који су помињали и други путописци, а о њему сведоче и римске стеле у селима у околини клисуре.

НАЈСТАРИЈИ сачувани писани подаци о манастирима потичу из турских дефтера и археолози кажу да само ископавања могу да нам дају тачне податке, а на тај закључак упућује и црквено предање.

"Крајолик својом лепотом и дивљом природом подсећа на Свету Гору Атоску чији су калуђери, побегавши приликом каталонске најезде почетком 14. века, основали многе манастире по Балкану", записао је архимандрит проф. др Јован Радосављевић. "Подигавши манастире у Овчарско-кабларској клисури, светогорски монаси јој наденуше име Нова или Мала Српска Света Гора."

Да су људи одувек живели и уживали на простору данашње Овчар бање показали су и налази током радова на изградњи пруге и хидроцентрале у клисури, када су пронађени остаци римских купатила. Османски путописац Евлија Челебија оставио је и сведочанство из 1662. да су извори минералне воде коришћени и касније:

"У планинама богатим дрвећем налазе се купке села Бање. Још у доба краљева (Немањића) на овој лековитој води подигнуте су величанствене високе куполе, велики базени, многобројни хладњаци, гостопримнице и свлачионице. Ту се годишње у доба лубеница сакупи четрдесет до педесет хиљада душа, одржавају се панађури и тргује се", записао је Челебија.

Овчарско-кабларска клисура фасцинирала је и легендарног путописца Феликса Каница у јуну 1850. године: "И Србија има свој Монферато и свој Атос... У дубокој клисури између Каблара и Овчара леже на обе обале реке по четири манастира, са својим причама о некадашњим чудима..."

МОНАСИ И УСТАНИЦИ

НЕПРИСТУПАЧНОСТ манастира Овчарско-кабларске клисуре била је погодна да се у њима оснују преписивачке школе које су очувале српску писменост. Они су били и склоништа за хајдуке, устанике и људе у збегу. Немци су у септембру 1941. бомбардовали Српску Свету Гору, а затим су довели Бугаре који су пребијали и убијали монахе. Током Другог светског рата у манастиру Благовештење је боравио болесни искушеник Гојко Стојчевић, будући патријарх српски Павле, који је овде умало страдао у бугарском погрому.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ДА СЕ ЗНА КО ЈЕ ШАМПИОН: Ново злато за Дамира Микеца