КОРОНА И ЗДРАВИМА УНИШТАВА АРТЕРИЈЕ: Забрињавајуће последице ковида на цереброваскуларни систем

Б. РАДИВОЈЕВИЋ

12. 03. 2021. у 10:00

КОД чак трећине оболелих, ковид 19 изазива и тешка неуролошка стања - запаљења мозга и мождане ударе, а тога нису поштеђени ни млади, који су до инфекције вирусом корона били здрави људи.

КОРОНА И ЗДРАВИМА УНИШТАВА АРТЕРИЈЕ: Забрињавајуће последице ковида на цереброваскуларни систем

Фото Д. Миловановић

Оно што је лекаре такође изненадило јесте и појава тромбоза артерија, које су иначе веома ретке, а сад су регистроване код великог броја пацијената са ковид инфекцијом, углавном мушкараца старости од 45 до 60 година, који су дотада имали здраве крвне судове.

До ових закључака дошли су лекари клиничари, који збрињавају оболеле од ковида од самог почетка епидемије у Србији. Тек треба да се установи зашто је у околностима пандемије дошло до драстичног заокрета у патологији, па су артеријске тромбозе сада чешће од венских, које у ванепидемијским условима чине чак 99,9 одсто ове патологије.

Пратећи ова сазнања, као и капацитете неуролошких служби ван ковид-система, Друштво неуролога Србије направило је регистар за пријављивање свих пацијената са ковид инфекцијом који су имали пратећу неуролошку феноменологију.

Студија коју је урадило Друштво неуролога, укључујући све неуролошке установе у земљи, највишег, терцијарног ранга, према речима професора др Ранка Раичевића, председника Друштва, илуструје све тешкоће, комплексност, ризике и опасности код збрињавања неуролошких пацијената у условима пандемије.

- У истраживању које обухвата податке из првих седам месеци епидемије, имали смо потврђених 70 можданих удара удружених са ковид инфекцијом, 10 пацијената са знацима упале мозга и можданих овојница, 14 пацијената са новонасталим епилептичним нападима, док су губитак мириса и укуса били присутни код 30 пацијената, а енцефалопатија и психијатријски симптоми код готово 40 пацијената - каже др Раичевић, за "Новости".

- Говорим само о неуролошким пацијентима са потврђеном ковид инфекцијом који су спадали у категорију неодложног збрињавања. Број пацијената са неуролошком феноменологијом у склопу ковид инфекције, а који нису захтевали неодложно животно спасавајуће збрињавање, превазилазио је 30 одсто оболелих од ковида.

Због оволике учесталости неуролошке патологије, део Болнице "Свети Сава" морао је бити уведен у ковид-систем.

- Убрзо је регистрован повећан број млађих пацијената са можданим ударом, како у вези са ковид инфекцијом, тако и везано за продужени постковид синдром - објашњава проф. Раичевић.

- Ту је централни догађај свакако утицај инфекције на коагулацију са подстицањем тромбогенезе и великих и малих крвних судова. Додатни погоршавајући утицаји били су присутни код особа са постојећим обољењима као што су гојазност, хипертензија, шећерна болест, тромбофилије... Међутим, јасно је уочен тренд развоја тромбозе артерија и код пацијената без значајних удружења обољења и поремећаја, и у млађем животном добу.

Са изузетком неколико највећих, у свим осталим неуролошким центрима су због епидемиолошких мера смањени капацитети. У периоду од седам месеци, који је анализирало Друштво неуролога, у терцијарним установама прегледано је више од 30.000, а болнички је лечено више од 3.000 пацијената са најтежим неуролошким стањима.

ПРАТИЋЕ ПАЦИЈЕНТЕ ДВЕ ГОДИНЕ

САЗНАЊА до којих се дошло о повезаности ковида 19 и тешких неуролошких стања подстакла су планирање и започињање новог истраживања које ће пратити све последице ковид-инфекције на најзначајнија неуролошка обољења.

- Пратићемо то следеће две године - каже проф. Ранко Раичевић. - То је покушај да боље разумемо настанак и развој неуролошких поремећаја у вези са ковид-инфекцијом и њеним последицама.

Тако је Болница "Свети Сава" збринула више од 1.200 пацијената и то је једина установа која није имала пад број хоспитализација.

- Клиника за неурологију ВМА лечила је око 400 пацијената са цереброваскуларним обољењима, још 200 са другим тешким неуролошким стањима, али је због редукованих капацитета, поштовања мера и упућивања средњег кадра у ковид-болницу у ВМЦ "Карабурма", имала пад хоспитализација за 30 процената, али без пада хоспитализација за најтежа неуролошка стања - објашњава проф. Раичевић.

Др Ранко Раичевић, Фото Архива

Клиника за неурологију УКЦС је, каже, тежиште збрињавања усмерила на Одељење ургентне неурологије које у категорији збрињавања најтежих неуролошких обољења није имало пад обима посла у односу на претходну годину. Клиника за неурологију КЦ Ниш је болнички лечила 412 болесника, иако је већи део овог периода била дислоцирана у Војну болници Ниш. Клиника за неурологију КЦВ је лечила око 600 пацијената, а Клиника за неурологију КЦ Крагујевац готово 300 пацијената.

- Огроман напор неуролошких служби свих установа био је, пре свега, да се направи правовремена дијагностичка обрада, разликовање неуролошког обољења и могуће ковид-инфекције, како би се спречило ширење заразе у неуролошким одељењима, што би размере морбидитета и морталитета учиниле драматичним - каже др Раичевић.

То је додатно редуковало број расположивих постеља за више од 60 процената у односу на стање пре епидемије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
АЛАРМАНТНО! ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА: Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".

04. 11. 2024. у 16:15

Коментари (0)

ОВО ЈЕ НИКОЛИН СВЕТ, ВИ САМО ЖИВИТЕ У ЊЕМУ: Јокић асистенцијом оставио све без даха (ВИДЕО)