БАКЕ И ДЕКЕ СТИЖУ СВЕ: Да ли се и колико са дигиталним напретком променила улога најстаријих у одрастању њихових унука

БАКЕ и деке научиле су генерације деце да возе бицикл, да праве колаче или венчиће од цвећа, да пливају, играју шах или "не љути се човече", па чак и да читају. Без обзира на све веће разлике између старијих и савремених, дигиталних генерација, психолози су једногласни: баке и деке и даље су незамењиве!

Удобан и пријатан живот за старије

Па чак и када не умеју да користе рачунар, немају друштвене мреже и једва да се јављају на мобилни, они позитивно утичу на дететов емоционални, психички и социјални развој, показују сва истраживања. Време проведено са њима учи децу важности породичних веза и привржености, а тинејџери који су имали позитиван однос са баком и деком, касније су више бринули о особама које нису чланови њихове породице и пријатељи, за разлику од својих вршњака.

- У дигиталном добу њихова улога још је, чини ми се, важнија него пре, јер савремене технологије воде отуђењу - каже Лидија Максић, школски психолог. - Емоционални контакт са њима омогућава деци ушушканост. Без обзира на то што су савремене генерације дигиталне, психолошке потребе малишана увек су исте.

Максић не мисли да би људи у трећем добу требало да се прилагођавају технолошким потребама својих унука, мада су многе физичка удаљеност или корона научили да користе "Скајп", "Вајбер" или друштвене мреже. Требало би, сматра, да омогуће деци да осете праву сигурност, поштовање, блискост, јер деца у новом добу губе контакт и са самима собом и са породицом.

- Код многих нису задовољене праве потребе, а створене су вештачке (преко игрица и друштвених мрежа). То им повећава анксиозност и депресију. Деца имају исконску потребу за игром, кретањем, да су психички и физички што активнији. Игрице им те потребе не испуњавају, али зато стварају нове, које су креиране уз добро познавање људске психе и стварање зависности. Све је још страшније јер је у питању злоупотреба најосетљивијих категорија, које немају механизам да се одупру - тврди Максић.

Зато су ту баке и деке, као ослонац малишанима. Они не би требало да улазе у сукоб ни са децом, ни са њиховим родитељима, већ само да буду упорни да малишане изведу из кућа, да им осмисле време тако да они не проводе сваки тренутак пред монитором. Максић предлаже одлазак с дедом на пецање, прављење колача с баком, читање бајки и романа, одлазак на пливање, вожњу бициклом, одлазак у посете остатку фамилије - теткама, стричевима, ујацима и одржавање породичних односа. На бакама и декама је све оно што родитељи не стижу.

- Они би требало да им омогуће контакте са другом децом, да спреме неку посластицу и позову дечје другаре... Данас се људи више не друже по кућама, па то не организују ни својој деци, јер немају времена. Због свега тога баке и деке су за своје унуке можда и важнији него пре - закључује Максић.

Са овим је сагласна и Весна Јањевић Поповић, школски психолог, која констатује да људи у трећем добу имају стрпљење које не карактерише многе родитеље, будући да су у потрази за професионалним и родитељским идентитетом. Самим тим они уче стрпљењу и своје наследнике.

- Они не могу и не треба да замене родитељске улоге, већ да развију нове. Требало би да покажу брижност, али не и апсолутну попустљивост, јер то шкоди деци. На пример, не би требало да их пуштају да побеђују у играма, јер деца морају да науче да издрже и фрустрацију и пораз. Вршањци им неће попуштати. Осим тога, добро је када у дечјем окружењу има више одраслих особа, различитих по темпераменту и карактеру, па дете учи да се уклапа - каже Јањевић Поповић.

Она наглашава да и баке и деке имају користи од оваквог дружења. Рецимо, откривају нове дечје писце, уче се вештинама које нису знали (па и новим технологијама), уче нове речи, расту и развијају се заједно са децом. Остају отворени за промене у свету око себе. Чак и када им се не свиђају, уз млађе их лакше разумеју.

- Чим учимо, ми чувамо менталне функције - наглашава Јањевић Поповић. - Осим тога, уз децу, старији се осећају кориснима и потребнима. Све то благотворно делује на њихово старење. Деца се уче емпатији и да разумеју друге и онда када се од њих разликују, уче се међусобном поштовању. Баке и деке не би требало да буду дечји сервис. Они могу унуке да воде нпр. у музичку школу, ако родитељи не стижу, али не би требало уместо њих да иду код учитеља.

Не би требало ни да испуњавају обавезе уместо унучета јер му тиме укидају могућност да буде самостално и сигурно у себе. У овом односу старији уче да се коче, да не попуштају у свему најмлађима, па је и то добро за њихов емоционални и психолошки раст.

ДЕЛЕ ДВОРИШТЕ

У више европских градова просветне и социјалне власти покушале су са експериментима да вртић и геронтолошки центар деле исто двориште. Ово се показало корисно и за децу и за кориснике дома, јер су и једни и други из дружења стекли различите бенефите. Весна Јањевић Поповић каже да су у школи у којој она ради, "20. октобар" на Новом Београду, ученици првог и другог разреда пре короне посећивали домове за старије. Прошле године, због епидемије, слали су једни другима дирљива писма.

Препоручујемо

Познати

1 1

МИ ВОЛИМО ЗВЕЗДУ: Драган Џајић са унуцима Огњеном и Луком

26. 09. 2020. у 05:00

Друштво

0 10

ПЕНЗИОНЕРИ У СРБИЈИ СВОЈИМА ЋЕ ДАТИ И ПОСЛЕДЊИ ДИНАР: Чувају најмлађе, кувају, остављају им станове, брину до краја живота

28. 08. 2020. у 16:00

Република Српска

0 5

ВРАТИО СЕ У ДЕТИЊСТВО: Оваквог Милорада Додика НИКАДА нисте видели (ВИДЕО)

02. 08. 2020. у 17:40

Друштво

2 1

БАКА И УНУЦИ ЗАТОЧЕНИ У ТРОШНОЈ КУЋИ: Препуштена милосрђу, Љубица Аћимовић (69) брине о Драгану (15) и Давиду (10) и са стрепњом чека зиму

26. 10. 2020. у 16:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације