РАТНИ ДНЕВНИК ГЕНЕРАЛА НА МОБИЛНОЈ АПЛИКАЦИЈИ: Студенти електротехнике из Ниша дигитализовали историјско наслеђе у Трстенику

СТУДЕНТИ "Архимедија групе" са Електронског факултета у Нишу израдили су оригиналну апликацију за мобилне телефоне - Ратни дневник генерала Душана Додића (1884-1955), пореклом из Трстеника.

Фото С. Бабовић

Велико интересовање изазвало је пре две године публиковање дневника јунака са Солунског фронта, а у заједничком подухвату Завичајног музеја Јагодине и Народног универзитета у Трстенику, приређена је и изложба фотографија и докумената, који непосредно сведоче о Великом рату и животу генерала.

- Управо је та пажња јавности помогла да се читав пројекат, који је својевремено добио подршку Министарства културе, дигитализује у сарадњи са колегама из Јагодине, младим струњацима нишког факултета и јединим унуком генерала, уваженим научником проф. др Вељком Милутиновићем - предочава историчарка Јелена Вукчевић, која брине о музејској збирци трстеничког Народног универзитета.

ЈУНАК Генерал Душан Додић, Фото Породична архива

АПЛИКАЦИЈА која се може бесплатно преузети у онлајн-продавници прилагођена је свим android и IOS системима. У оквиру ње су, поред аутентичног дневника, и фотографије и записи из живота славног генерала Додића, породична сећања, биографија, војна каријера, документа, приказ публикација. У плану је и ажурирање апликације са подацима о историји Трстеника у време Великог рата.

Фото С. Бабовић

- Деду, нажалост, никада нисам видео, умро је у изгнанству када сам имао само четири године, али та славна традиција из Првог светског рата, брижљиво се чувала и сачувала у породици - сведочи, за "Новости", светски признати научник проф. др Вељко Милутиновић из Београда, унук генерала Додића, рођеног у селу Милутовац код Трстеника.

- Нажалост, наша породица је пролазила кроз тешке тренутке. Сви су, на неки начин, били жртве Другог светског рата, а деда Душан је иза себе оставио два сина, који нису имали наследнике. Ја сам тако унук по ћерки, Симониди, која је заоставштину добила од дедине друге супруге.

ПРОФЕСОР др Милутиновић и његови потомци наставили су да баштине историју херојства великог бригадног генерала. Ратни дневник који је сада и дигитализован, вођен је од 24. новембра 1918. до 23. јуна 1919. године. Овај историјски извор првог реда, омогућава сада и корисницима мобилног телефона реконструкцију кретања српске војске током пробоја Солунског фтонта, као и упознавање са мање познатим моментима тешког живота војника, попут проблема са доставом хране, доступношћу воде за пиће.

ПОДУХВАТ Сарадници Завичајног музеја Јагодине и Народног универзитета у Трстенику, Фото С. Бабовић

У дневнику, чије оригинално издање чува јагодински музеј од 1982. године, су војничким речником описани напади на Кавадарце, Штип, Кочане, Царево Село, Врање, Ниш, Алексинац, Варварин, Јагодину, Багрдан, Лапово, Велику Плану, Смедерево, Белу Цркву, Вршац и Темишвар. То су све били градови које је ослободио генерал Додић са својом војском.

- Наша лева колона која се досад звала средња, продужује гоњење ка Смедереву, све левом обалом Мораве, са задатком да штити десни бок Прве армије, одржава најтешњу везу са моравском десном колоном Коњичке дивизије и поста ра се да заузме линију на Дунаву од ушћа Мораве па закључно Смедерево, обезбеђујући и бранећи овај одсек. У 18 часова дошао је Први батаљон Првог пешадијског пука, посео Јасеницу лево од нас... - записује на једном месту генерал Душан Додић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације