ПОМАЖУ ДА СЕ ПРОНАЂЕ СВЕТИЊА ДЕСПОТА СТЕФАНА: Град Београд финансираће археолошка истраживања на тврђави у откривању блага прошлости

УСКОРО почиње велика потрага за највећом изгубљеном београдском светињом, средњовековним саборним храмом Успења Богородице у коме је чувана њена чудесна икона, дело апостола Луке.

Фото Б. Субашић / Приватна архива

Заменик градоначелника Горан Весић најављује да ће град финансирати археолошка истраживања чији је циљ проналажење темеља једног од најзначајнијих хришћанских храмова у Подунављу, који је обновио деспот Стефан, стварајући од Београда српску престоницу почетком 15. века.

- Скоро да ништа не знамо о цркви Успења Пресвете Богородице, чији је једини сачувани остатак мермерног надвратника са ктиторским натписом Стефана Лазаревића, који је случајно пронађен 1967. године. Ако се пронађу остаци ове богомоље, то ће бити драгоцен споменик и подсетник на славну средњовековну историју наше престонице - каже Горан Весић.

ОТКРИЋЕ Део каменог надвратника цркве пронађен 1967., Фото Б. Субашић / Приватна архива

Остаје само "ситан" проблем, где треба тражити изгубљену светињу? Научници већ дуго ломе копља о позицији саборне цркве Успења, у којој је било седиште београдског митрополита.

АРХЕОЛОЗИ који су дошли до великих открића применом нових технологија сматрају да треба проверити све могућности.

- Треба узети у обзир све историјске изворе и најсавременијим геофизичким технологијама истражити све потенцијалне локације - каже проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института.

- Геофизичке методе којима видимо шта се скрива у тлу су толико напредовале да нас брзо воде на право место, или на више правих места, када је реч о значајним хришћанским споменицима на Београдској тврђави. Већ у 4. веку Сингидунум је верски центар и епископско седиште, а тај континуитет траје све до средњег века и ко зна шта све може бити откривено.

МИСТЕРИЈЕ Простор Београдске тврђаве још је недовољно истражен, Фото Б. Субашић / Приватна архива

Најаутентичније описе деспотовог Београда оставио је Константин Философ, биограф и очевидац подухвата Стефана Високог који је на рушевинама направио нову, блиставу српску престоницу.

Деспотов замак се налазио на простору данашњег платоа око Победника, заштићен зидинама, a на њега се настављао Горњи град налик данашњем, Константин наводи да се митрополија налазила на падини са његове источне стране, према данашњој цркви Ружици.

- То је митрополија (посвећена) Успењу Пресвете Богородице. У близини беше општежиће (одн. манастир) (окружено) вртовима са разноврсним растињем (и другим) богатствима и (дарованим) селима. Ту је столовао митрополит београдски и егзарх свих српских земаља. У вртовима сачини (деспот) цркву из основа посвећену Светим Трима Јерарсима као гробно место за архијереје те цркве...

А сазида (деспот) и странопријемницу (прихватилиште) за болесне и цркву у њој посвећену светом чудотворцу Николи. (Она) имаше добру (и лековиту) воду - гласи детаљан превод Константиновог дела проф. др Гордане Јовановић.

ДЕСПОТОВ манастир уништен је 1521. када су Турци заузели Београд, а као што напомиње заменик градоначеника Весић, 1967. је случајно дошло до великог открића. На гомили шута крај хамама у Доњем граду нађен је део каменог надвратника цркве са уклесним ктиторским текстом деспота Стефана. Плоча је била улепљена малтером јер је после ломљења коришћена као грађевински материјал и научници нису знали одакле је доспела у шут.

Угледни археолог, недавно упокојени, проф. др Марко Поповић, дугогодишњи руководилац истраживања на Београдској тврђави, на узвишењу испод северног зида је открио остатке палате. Анализирајући средњовековне карте и цртеже, закључио је да је реч о Митрополијском двору, а да су остаци храма, који се налазио испред палате, уништени приликом денивелације терена после аустријског освајања Београда.

Геофизичким истраживањем тврђаве 2006. су прецизно снимљени испреплетани бројни темељи испод тла Доњег града, али не и узвишење са палатом.

Геофизичари су, пак, у источном подграђу снимили бројне остатке објеката. На ту локацију су и раније указивали неки научници позивајући се на деспотовог биографа и турски војни план Београда из 1492. године.

- У Београду су у деспотово време постојале две велике цркве - сматрала је археолог Милица Јанковић, кустос Музеја Града Београда. - Једна од њих се у то доба назива још и "градском".

Она је најупадљивије приказана на цртежу у Доњем граду. Друга велика црква је у манастиру и посвећена је Успењу Богородице. У деспотово време била је источно од бедема...

По старом култном месту, изгледу на цртежу на свили и цркви Београђана у Цариграду она је могла бити стара тробродна базилика... Али од опште слике манастира до стварног изгледа Београдске митрополије не може се доћи без археолошких истраживања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације