МОЈ РАДЕНКО ЈЕДИНИ ГЛАСАО ПРОТИВ ЦЕПАЊА СРБИЈЕ: Милутин Мандић о мало познатим детаљима из живота свог оца - народног хероја

"ПРОТИВ Устава Србије је гласао само један посланик". - Није један посланик него Раденко Мандић. Да то уђе у записник.

Раденко Мандић / Фото Приватна архива

Оваква сцена одвијала се у Скупштини Србије, крајем фебруара 1974. године приликом усвајања највишег правног акта, којим су покрајине Војводина и Косово и Метохија добиле малтене републичка овлашћења, и чиме је практично најављен распад Југославије.

А, само један међу посланицима, Раденко Мандић из Чачка, био је смео да дигне глас. И далековид.

У архивама је деценијама било "затурено" да је народни херој, дугогодишњи члан Озне, подсекретар Министарства унутрашњих послова (као данашњи шеф државне безбедности), човек који је хапсио Дражу Михаиловића, одбио да буде управник Голог отока и није хтео да прими златни "шафхаузен" сат са Титовим именом поводом одласка у пензију, имао снаге да гласа против Устава из 1974.

Његов син Милутин Мандић, готово пола века касније, говори, за "Новости", о животу оца, комунисте и патриоте, о којем се мало зна. Мање случајно, а више намерно. Прича нам детаље о дешавањима у Скупштини, по сећању из разговора са оцем. Каже, Раденко је успео да се пријави за реч и председавајућег Мирка Поповића питао:

- За шта ми данас гласамо? Шта је ово?

МИХАИЛОВИЋА ИЗДАО КАЛАБИЋ

Јединица која је хватала Дражу Михаиловића / Фото приватна архива

ЧЕСТО га је син питао о хапшењу Драже Михаиловића.

- Рекао ми је да нема сумње да га је издао Никола Калабић. Мој отац је у групи од 12 официра Озне са Калабићем отишао код Михаиловића и постао његов посилни. Носио га је преко потока. Када је био ухапшен, виђао га је још двадесетак дана. Михаиловић је, између осталог, написао и карактеристике о официрима Озне који су га ухапсили. За Мандића стоји: "Да сам имао пет или десет оваквих као што је био Мандић ја бих ловио вас, а не ви мене." Занимљиво је да је он тражио да мој отац буде убијен током рата, али није знао како изгледа - објашњава Милутин.

- Писмен си, па читај - одговорио му је председавајући.

- Прочитао сам 14 пута. Чији су ово амандмани који не могу да се мењају? - узратио је Мандић.

- Јосипа Броза Тита - рекао је Поповић.

- За шта ће Јосипу Брозу устав који Србију растура на три дела и већа права даје националним мањинама него српској већини? - рекао је Мандић.

На то се један посланик из првог реда насмејао. Раденко га је питао шта је смешно и додао да је Његош за понашање попут његовог говорио "гледа мајмун себе у зрцало" и наставио:

- Другови посланици! Не гласамо данас за нас и наше дедове него за нашу децу! Неће проћи много времена, а Албанци ће тражити отцепљење - изговорио је Мандић.

Дан када је у Скупштини Србије усвојен устав из 1974. / Фото Документација "Борбе"

После овог догађаја тражен је његов опозив. Али, мандат, који је истицао 1974. изгурао је до краја и више није био посланик. Када су председнику Скупштине Драгославу Марковићу рекли да је један посланик био против, одговорио је:

- Знао сам да је Мандић.

И Тито је често прозивао српско руководство питањем - докле ће Мандић да вам ровари по Србији?

Раденко је рођен у Виљуши код Чачка. Почетак Другог светског рата затекао га је у војсци. Надређени су им рекли да се предају, па ће их Немци пустити. Није хтео. Извадио је бомбу и рекао да их у краљевој војсци нису учили да се предају непријатељу. Још неколико војника га је подржало, па су команданти одлучили да их пусте. Касније се придружио партизанима...

Од његовог сина сазнајемо да је деградиран неколико пута. Када за време рата није хтео да се ожени по партијској наредби Милицом Вучетић, која је такође била народни херој. Затим 1949. када је поцепао решење којим су га распоредили на место управника Голог отока, рекавши да неће да буде гестаповски официр у затвору.

- Тамо је хтео да га склони Милорад Милатовић, високи функционер, рекавши му да је то наређење Слободана Пенезића Крцуна, министра унутрашњих послова. Отац је опсовао мајку Милатовићу, партији, а и Крцуну "ако он стоји иза прекоманде". Испоставило се да Крцун није имао везе са тим. За њега ми је говорио да је урадио највише за Србе у Југославији - испричао нам је Милутин.

Наредну епизоду за "жути картон" Мандић је имао на Брионима, 1966. на пленуму где се расправљало о наводном прислушкивању Тита, због чега је оставку поднео Александар Ранковић. Категорично је тврдио да прислушкивања није било, те да овим пленумом почиње да се растура земља за коју се борио. Смењен је и пензионисан са 49 година.

Сви "прекршаји" које је правио дошли су на наплату, када су му пресекли кочнице и покушали да га ликвидирају. Замерили су му што се кандидовао за посланика. Рекао је да су га "изневерили партија и Удба, па хоће да види да ли га је изневерио и народ".

ЛУКИЋ: ГЛАВА МУ БИЛА УЦЕЊЕНА, НИЈЕ ГА ХТЕО МЕТАК

Боле Лукић

О РАТНОМ животу Мандића говорио нам је Боле Лукић, председник чачанског градског одбора СУБНОР. О углавном овом периоду његовог живота постоји и књига "Командант Мандић" Ратка Трипковића, Радисава Недовића и Милуна Мандића, из 2000. Мандић је носилац Партизанске споменице 1941. два Ордена за храброст, ордења Републике са златним венцем...

- Био је борац, па командант одреда "Др Драгиша Мишовић" и обавештајни официр Прве шумадијске бригаде. Падом слободне територије Ужичке републике настао је терор над партизанским борцима. У томе су поред окупатора највише учествовали четници, недићевци, љотићевци... Раденко се крио код родбине. Једну од кућа опкољавају четници и траже да се преда, што је и учинио да спасе укућане. Четницима је касније успео да побегне. Убио је у борби командира трнавске четничке чете, а због тога су му стрељали оца Радисава, на чију сахрану није смео да оде. У рату су му погинула три рођена брата, мајка, стриц и стрина. За Раденкову главу понуђен је новац - прича Лукић и наводи да "га метак није хтео".

Мандић је умро у Београду 1988. у 71. години. Сахрањен је у Алеји народних хероја, у близини Крцуна и Ранковића.

- Право је отрчао у Министарство унутрашњих послова. Рекао им је: "Морам да подижем двоје мале деце. Ако ово још једном покушате, макар једног од вас ћу стићи." Постао је и посланик, великом већином гласова у чачанском крају. Изабрао га је народ - сећа се Милутин и додаје да им је кућа била озвучена, а отац стално "пред хапшењем".

Раденко је тако једног дана дошао кући и рекао жени да му спреми одело, јер ће ускоро у затвор. Згрешио је јер на једној борачкој прослави није дозволио Дражи Марковићу да седне за исти сто.

- Ипак га нису ухапсили. Говорио ми је да је у досијеима службе писало да Дража није моралан ни за једну функцију, све док га Броз није поставио за председника Скупштине.

Глас против Устава из 1974. показао је да је видео много даље од већине. Сину није дао да 1979. прода викендицу у Шушњу иако би добио више имовине у Истри, јер "кад Тито умре, рат ће убрзо и не да нећеш моћи у Хрватску, него ћеш бити срећан ако будеш могао да рониш у Црној Гори".

У Скупштини Србије недостају стенобелешке баш од јануара до марта 1974. Априлске су ту. Према речима његовог сина, однела их је Удба. У богатој документацији "Борбе" постоји само једна вест о Мандићу, објављена после његове смрти у којој се за њега тражи одликовање, јер је смогао снаге да дигне глас против Устава. Доказе да је Раденко био у праву, до сада је дала историја. У неколико наврата...

ПУРИША

- СРЕТНЕМО отац и ја једном Пуришу Ђорђевића и седнемо да попијемо кафу. Пуриша га је наговарао да сниме филм. Мени је чувени режисер рекао: "Знаш ли мали онај филм о Џејмс Бонду? Е, то није ништа, каква би била прича о твом оцу" - сећа се Милутин Мандић.

Радоје Радојевић Циго, Даница Мандић, Раденко Мандић, Драга Суботић и Миша Бркић / Фото приватна архива

СПОМЕН-СОБА

У ЧАЧКУ постоји једна улица која носи име Раденковог брата, Милутина Мандића. Породична кућа и даље је у Виљуши. Није Милутинова, али размишља да можда може да постане спомен-соба свих Мандића.

Препоручујемо

Политика

13 15

ДУХ УСТАВА ИЗ 1974. СРУШИО ДРЖАВУ: Економски развој земље засенили су национални програми републичких и покрајинских елита

06. 09. 2020. у 14:00

Политика

5 4

КАКО ЈЕ БРИСАНА "ЦРВЕНА ПЕТОКРАКА": Покушај чланова Комисије за предлог Устава СФРЈ да промене државне симболе Југославије

05. 09. 2020. у 14:00

Политика

4 4

ЈЕЗИЧКИМ КОНСТРУКЦИЈАМА ДЕЛИЛИ СРБИЈУ: Покрајине су по Уставу из 1974. само формално припадале највећој републици

04. 09. 2020. у 14:00

Политика

11 2

СТВАРАЊЕ ГУБИТНИЧКЕ И НЕСПОСОБНЕ ДРЖАВЕ: Основна начела новог Устава су била слабљење федерације, јачање република, и осамостаљење покрајина

02. 09. 2020. у 14:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације