ЈЕЛЕ ПАДАЈУ КАО ПОКОШЕНЕ: Експанзија градње угрожава Копаоник - стаза све више, дрвећа све мање

НЕЛЕГАЛНОМ и легалном градњом, неконтролисаним коришћењем подземних вода и сечом шума, једна од најлепших српских планина Копаоник - ускоро би могла да постане голет, прекривена камењем и стенама.

Фото Инфокоп

Најугроженији је и најкомерцијалнији део планине - Ски-центар.

Наиме, четинари на Копаонику су већ две деценије тешко оболели. Дрвеће су, како кажу стручњаци, напали лишајеви, оно се суши и углавном зими, под теретом снега, пада.

Недавно су тако јеле пале на боб шине и путеве на Копаонику. На срећу, није било повређних али је питање када ће се и то десити.Надлежни у Србији, како кажу мештани, не маре много, јер на терену делује да се сваки пут, на месту где јеле попадају, направи "одлично" место за градњу кафића, ски-барова, апартмана, хотела...

Осим, дивљања градње по Копаонику, који је постао претесан и за посетиоце и за објекте, све чешће стижу и упозорења да је повећан безбедносни ризик по туристе на овој планини.

Све службе су се ангажовале да уклањају стабла која готово свакодневно падају.

- Чим "начнете" четинарску шуму, она је изложенија ветровима и снеговима, па стабла чешће падају - рекао нам је Бојан Миловановић, директор Националног парка "Копаоник". -

Foto: Фото Инфокоп

POGLEDAJ GALERIJU

Рађене су студије о томе шта највише утиче на уништавање овог дрвећа. Ту су климатске промене, киселе кише, гљивична обољења, дефицит подземних вода, старост, нарочито код стабала у првој зони заштите. С друге стране, градња је увек уско повезана са шумом.

Тамо где се гради, нажалост, трпи шума.

Како објшањава Миловановић, чак и тамо где се добије грађевинска дозвола, у трећој зони заштите, одмах следи онај најружнији део, а то је да се уклоне стабла. Златибор и Копаоник, како тврди, имају свој аспект уништавања биодиверзитета.

- Копаоник је права благодет у оним пределима мимо урбаног и грађевинског дела - каже Миловановић.

- Шуме се секу у једном делу планине, а у другом, званични подаци показују да се оне обнављају. Али, кад неко направи скијалиште, да буде реда величине развијених центара у Европи, онда мора да поштује и међународне прописе за изградњу ски-стаза, а то подразумева крчење шума. И кад пројектују стазу, гондолу или жичару, она мора да пролази кроз шуму. Трудимо се да развој планине не победи природу, јер ако направимо овде "пустињу", то неће бити суштина живота. Капитал, међутим, вуче на своју страну.

Према речима нашег саговорника, "Скијалишта Србије" финансирају пошумљавање, да компензују тај део где су стазе. Ипак, на овој планини све је више скијаша, капацитети су порасли, велики је притисак и простора за скијање више нема.

- Онда једну шуму, која целовито штити од ветрова и снегова, сведете на оазу, на мале јеле које су оптерећене и само падају - истиче Миловановић.

Препоручујемо

Србија

0 1

ОПАСНОСТ ЗА ТУРИСТЕ НА КОПАОНИКУ: Велики број стабала пао под теретом снега

01. 02. 2021. у 18:19

Друштво

0 0

ОЧИШЋЕН СНЕГ: Правац Брзеће - Копаоник поново проходан

29. 01. 2021. у 13:49

Економија

0 4

УСКОРО ЈОШ ЈЕДНА ГОНДОЛА: Министарство издало употребне дозволе

18. 01. 2021. у 16:49

Србија

0 0

СНЕЖНЕ РАДОСТИ ЗА СОЦИЈАЛНО УГРОЖЕНЕ: Школа скијања на Копаонику за децу са Космета (ФОТО)

16. 01. 2021. у 20:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације