КАКО СЕ "СМЕДЕРЕВКА" ИСЕЛИЛА ИЗ СМЕДЕРЕВА: Надалеко чувена сорта грожђа и вина гаји се на још само 200 хектара у свом родном крају

НЕМА много градова у свету чијим је именима "крштена" винова лоза и вино.

Фото Н. Живановић

Смедерево је почаствовано смедеревком, познатом домаћом аутохтоном сортом која се некада одавде извозила по свету. Данас, мало је смедеревске смедеревке, и вина и грожђа од којег се оно прави, а Смедеревци често наздрављају рајским пићем произведеним у Грчкој, Турској, Бугарској.

Када у родном месту смедеревке, у некој од кафана, а мало их је остало, пожелите боцу старог доброг вина, као увреда и лош виц може да вас погоди што ће вам послужити ону из Крушевца или Тиквеша, или да вас заболи ако је - бугарска.

Како би се тек увредио римски император Марко Аурелије Проб, чије су војничке легије, баш овде, на обронцима Златног брда, тадашњег Монс Ауреуса, посадиле прве чокоте винове лозе.

Заборављено је и да су на светској изложби у Бордоу 1882. године, смедеревска вина овенчана славом и признањима, и како су крајем 19. века трговци из европских земаља долазили и куповали смедеревско грожђе и вино, а затим га продавали у Швајцарској, Аустрији, Француској.

ПРОМОЦИЈА Тито у обиласку "Годомина", Фото Н. Живановић

Краљеви, султани, уметници - овде су уживали у овом белом вину. Домаћа лоза чувала се брижљиво, а виногради ницали један за другом. Смедеревка се пила на свим странама света.

- ПК "Годомин" имао је својевремено више од 1.000 хектара под виновом лозом, а годишње се производило чак 20.000 тона смедеревке. Памтим и рекорд у подруму. За 24 сата прерађено је, веровали или не, 127 вагона грожђа. Да сви разумеју, то је више од милион и две стотине килограма у дану - присећа се данас Добрица Марковић, некадашњи директор подрума и винограда "Годомина".

Фото Н. Живановић

Када је пропао "Годомин", мањи произвођачи изгубили су јаког партнера са великим прерадним капацитетом. Купци су све више тражили вина од увозних, скупљих грожђа. Многи су искрчили винограде и посадили воће које се боље плаћало. Колико је смедеревке преживело, тешко је утврдити.

- Од 2.500 хектара под виноградима, данас имамо једва 800 хектара. Смедеревка се гаји на скромних 200 хектара. Доминантне су конзумне сорте, оне које иду у употребу у свежем стању - каже инжењер воћарства и виноградарства Бобан Марковић из Пољопривредне стручне службе у Коларима.

Фото Н. Живановић

До пре десетак година, овдашњу смедеревку могли сте наћи једино као музејски примерак - на полицама Завода за пољопривреду, где и данас чувају боце из прошлог миленијума.
Било је година када су локални винари, уместо у родном граду, смедеревку набављали у другим градовима како би направили вино.

Фото Н. Живановић

У последњој деценији, стидљиво али истрајно, ова сорта враћа се у родни крај. Међу првима то је учинио Драган Васић из винарије "Јанко", и то је једно време била једина овдашња смедеревка која се прави и продаје под тим именом.

Данас смедеревку праве и у винарији "Плавинац" - фабрици укуса, мириса и боја. Има је у неколико мањих подрума, као што су "Илић" и "Гитарић". Неки је само за своју душу и пријатеље праве по традиционалној рецептури.

Вина од смедеревке су пријатног и освежавајућег укуса, а добра су и када се купажирају са квалитетним винима, као што чине у винарији Јеремић.

- Из жеље да јединствену сорту по месту рођења, смедеревку, подигнемо на виши ниво, спојили смо је са племенитом сортом совињон бланк, и тако добили један вински "дует" - кажу у винарији Саше Јеремића.

За бекрије, мелем за душу је 'ладан шприцер, а причају да је најбољи управо са чувеном смедеревком. Захваљујући заљубљеницима у вино који су решили да Смедереву врате оно што је изродило, мелема има и ових, посебно празничних дана. За душу и за лек. Наздравље.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације