ФИНКИЊА УЧИ СРПСКИ ЗБОГ ПЕСМЕ "ОВО ЈЕ БАЛКАН": Како на Филолошком факултету у Београду странци сасвладавају наш језик

Љиљана Бегенишић

10. 01. 2021. у 13:00

ИЗ Финске сам и студирам јужнословенске језике и културе на Универзитету у Хелсинкију. Све је почело пре 10 година, кад сам видела Милана Станковића на "Евровизији".

ФИНКИЊА УЧИ СРПСКИ ЗБОГ ПЕСМЕ ОВО ЈЕ БАЛКАН: Како на Филолошком факултету у Београду странци сасвладавају наш језик

Ели Лукинен у Београду као код куће

Он и његова песма коју је певао - "Ово је Балкан" - на мене су оставили такав утисак, да сам почела да слушам више његову музику. Хтела сам да разумем то што он пева и ускоро сам се потпуно заљубила у српски језик, који ми је дефинитивно најлепши на свету. Током свих ових година и многих путовања на Балкан, овај регион ми је постао једна велика страст и у Београду сам се увек осећала као код куће.

Ели Лукинен, која нам ово прича, похађа наставу у Центру за српски као страни језик на Филолошком факултету у Београду. Она је једна од четрдесетак страних студената који су ове године уписани у Центар. Иначе, српски језик "бије" глас да је тежак, а Ели нам то и потврђује:

- Српски је баш тежак. Још грешим са падежима, али тај систем ми је познат, јер и фински језик их има пуно. Тренутно можда највише радим на томе да научим што више нових речи и да савладам глаголе. То што многи глаголи у српском језику имају видове, па постоје глаголи "доћи" и "долазити", а користе се у различитим ситуацијама иако је значење готово исто, мени је било нечувено и тешко да схватим. Али, трудим се, како бих једног дана српски говорила савршено.

Она наводи да Филолошки факултет ради другачије од онога на шта је навикла, али истиче да је добила помоћ од особља и других студената када је тражила:

- У Београду студирам на српском и посебно у почетку то ми је био највећи изазов. Поред тога, и корона је "крива" за прекиде на неким курсевима. Упркос томе, стално учим нешто ново и улажем труд да савладам све што треба.

Џанг Сићи

Њена колегиница из Кине Џанг Сићи, која има и српско име, Уна, каже нам да воли наш језик откад је била средњошколка.

- У Кини студирам на Универзитету за стране студије у Гвангдунгу, и то на катедри за српски језик, а ваш језик ме све више занимао како сам га боље упознавала - прича Уна за "Новости".

За разлику од Ели, Уна истиче да јој српски језик није тежак и сматра да га је лакше научити него кинески, а да лепше звучи него енглески.

- Обожавам и Вуково правило "Пиши као што говориш, читај како је написано" - додаје Уна.

Питамо је има ли нешто да јој је тешко?

- Најтеже ми је да запамтим речи, што је проблем у учењу свих нових језика, али српске речи су релативно лаке за памћење, јер је формирање речи веома логично. То је један од разлога зашто обожавам српски језик.

Уна истиче да је врло задовољна стеченим знањем и начином на који се учи и ради на Филолошком факултету.

- Ипак, треба да будем вреднија и више да читам и говорим. Волела бих и даље да истражим град Београд и српску културу - истиче наша саговорница.

А њихова професорка и шеф Центра за српски као страни језик, Весна Крајишник, појашњава нам да је Центар основан 1986. те да се у њему изводи настава за стране држављане различитих матерњих језика и различитих професија.

- Наши студенти су са свих континената - истиче проф. Крајишник. - Ове године српски језик уче студенти из Кине, САД, Немачке, Турске, Финске, Француске, Швајцарске, Белорусије, Велике Британије, Грчке. Највећи део њих наставу прати у Београду, али неколицина и из својих земаља. Циљеви су им различити: ту су студенти у оквиру "Ерасмус" и других програма размене; потом из наше дијаспоре који желе да науче или усаврше језик својих родитеља или предака, странци који раде у Србији и уче језик због посла, они који желе да се упишу на неки од факултета, као и они који уче језик из приватних разлога.

Наша саговорница истиче да се последњих десетак година у Центар уписивало и више од стотину студената годишње:

- С обзиром на то да у Центру раде само четири предавача, принуђени смо да тражимо помоћ колега са других катедри, како бисмо обезбедили адекватне услове за извођење наставе не нарушавајући њен квалитет. Ове године, због пандемије корона вируса, били смо принуђени да реагујемо у ходу и променимо облик рада.

Што се тиче саме наставе, изводи се двосеместрално у току једне школске године, од почетка октобра до краја маја. Настава је интерактивног типа уз наглашену примену комуникативне методе у презентацији језичких садржаја. Управо због језичке хетерогености студената, предавачи се труде да комплетну наставу, чак и на основном нивоу, изводе на српском језику. Уписано је тренутно око 40 страних студената, у четири наставне групе према нивоу знања, а настава се од почетка изводи онлајн. Професорка Весна Крајишник наводи да поред курсева српског језика, Центар за српски као страни језик планира да ове школске године, у оквиру нове акредитације Филолошког факултета, припреми програм за акредитацију четворогодишњег студијског програма српски као страни језик за стране држављање, за шта влада велико интересовање студената из Кине.

РАДИ СЕ УПРКОС КОРОНИ

ОД 18. марта у Центру се изводи онлајн настава преко Zoom платформе.

- Иако се трудимо да динамика часова и брзина усвајања језика не заостају, онлајн настава ипак има одређене недостатке и ограничења, поготово на почетном нивоу учења језика. То је читав један ниво комуникације заснован на покрету, мимици, говору тела... који се не може представити преко интернет платформе - истиче проф. Крајишник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

РУСИ ОДУШЕВЉЕНИ АВРАМОВИЋЕМ: Све засмејао једним питањем (ВИДЕО)