ДА СУ БОЉИ ПРОПИСИ И МИ БИСМО БИЛИ ХУМАНИЈИ: Како да бацамо мање намирница а помогнемо угроженима

ВЕЋИНА суграђана празнике је ове године због пандемије провела у кући, а самим тим, више се пазарило намирница и спремало, али је и више хране остало на тањирима.

Фото Н. Карлић

С друге стране, око пола милиона грађана који живе на ивици сиромаштва и ове године довијало се како да за празнике трпеза не буде потпуно празна.Према подацима Центра за унапређење животне средине, на дневном нивоу из домаћинстава на депонији заврши око 676 тона хране. Ипак, у време ванредног стања, али и празника, та цифра прелазила је ову из редовног дана, па је, иако званичних података нема, сигурно бачено и много више хране. У том ланцу, од маркета до домаћинстава, донирања, али и депоније, годишње се изгуби најмање 250.000 тона, што би могло барем делимично да буде прослеђено "са друге стране стола" - социјално угроженим суграђанима.

Донација хране у Србији није у тој мери развијена као у неким другима земљама, па је због тога и мало информација о томе.На то се жале и грађани, они који не знају шта ће са вишком хране која им преостаје свакодневно, а нарочито после празника. Тако Данијела М. из Београда каже да је гризе савест сваки пут када у контејнер баци храну, и да би волела да је другачије:

- Док су код мене у блоку становали Роми у оближњем нехигијенском насељу, храну нисам бацала. Што преостане спакујем у кутије и однесем у нашу малу приватну трговинску радњу. Они су то знали, радиле су то и друге комшије. Свакодневно су проверавали јел има нешто за њих. Они нису били гладни, а мени је било срце пуно. Али, откада су расељени, немамо више коме да дамо "вишак".

Законска регулатива не иде наруку онима који би хтели да помогну, па се према искуствима организације "Банка хране", донација углавном састоји од фабрички упакованих намирница, воћа и поврћа друге и треће класе, која се не прода. Кетеринга, то јест донација куване хране, готово да и нема.

- Закључно са 31. децембром смо организовали велику акцију и обезбедили 100.000 оброка за социјално угрожене грађане, како би током празника, али и касније, четворочлане породице добиле три оброка дневно - кажу из "Банке хране".

Фото Н. Фифић-А. Станковић

- Ситуација са короном је пореметила и овај сегмент, па сад радимо са смањеним капацитетом. Гледамо да све воће и поврће које добијемо одмах проследимо организацијама са којима сарађујемо.

Иако донација готових јела, а поготово од грађана, није регулисана, из "Банке хране" поручују да воће и поврће и оно што им је остало вишка са божићне трпезе, заинтересовани могу да запакују и проследе онима којима је потребно.

Фото Танјуг

Ипак, према подацима Центра за унапређење животне средине, најмање се баци воћа и поврћа, око пет килограма годишње по становнику. Највише се гомила, а највише и баци хлеб, око 10 килограма, затим следи месо (седам килограма) и млеко (шесткилограма).

- Храну најчешће бацамо зато што се поквари, нас око 67 одсто. На другом месту је што ми лично, или чланови домаћинства, не желимо да једемо "стару" храну (17 одсто). Има и оних који сматрају да храна која је одстојала није безбедна (11 одсто) - стоји у истраживању Центра за унапређење животне средине. - Како бисмо зауставили епидемију бацања хране, неопходно је започети образовање свих учесника у ланцу, од произвођача до крајњих корисника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације