ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ УДРУЖЕНИХ ИЗДАВАЧА: Ауторски текст проф. др. Драгољуба Петровића за "Новости" о тржишту уџбеника у Србији

Hvala profesoru. Naciji koja ne zna sta je neophodno je vratiti svest o pripadanju.

Држава одавно не жели да се бави националним образовним системом јер је за то потребно доста ангажовања и патриотизма а то свима нама недостаје. Уз то потребно је уложити додатна новчана средства и то је непремостива препрека. Издавачи су искористили незаинтересованост државе и тако обезбедили себи сигурну добит од које неће лако одустати. Професор је један од ретких који покушава да нам отвори очи а то ће изгледа потрајати.

Браво професоре. Наравно да је вероватно министар укључен у ову ујдуему. Најхитније врарити све у наш завод за уџбенике и стати на крај пљчки родитеља и зарупљивању ученика.

Davno sam završio osnovnu i srednju školu i dosta toga iz predmeta Istorija na žalost zaboravio, ali sam siguran da nisam učio to da su se ikada u istoriji graničile Hrvatska i Bugarska. Međutim ovaj i slični istorijski falsifikati u našim udžbenicima na koga je ukazao uvaženi prof. Petrović neće mnogo zabrinuti privatne izdavače, a ni Soroševe kadrove u Ministarstvu prosvete koji nam još od pobede "demokratije" 2000. god. na puno načina sistematski uništavaju školstvo, dokle god naša država ne bude oštro reagovala. Mora se sprovesti reforma školstva takva da se u našim udžbenicima koje bi štampala samo država Srbija deca uče da budu patriote, da poštuju svoju državu Srbiju, da vole svoju književnost i umetnost i da znaju pravu istoriju srpskog naroda, a ne da čitaju ovakve falsfikate ili da se Desanka Maksimović izbacuje iz Čitanke za srednju školu i drugi negativni primeri.

Жути су узели паре за ту демонополизацију али ови би сад требало то да исправе ако им је стало да наше деце. Да ли би Словенци и Хрвати дали нашем заводу да им пише књиге из било чега камоли из историје. Председниче, ово се тиче наше деце и наше СРБИЈЕ, сетите се вашег слогана у кампањи. П.С.По количини коментара у вези овога текста нам говори о свести нашег посрнулог народа и утицаја разних небулоза и ријалитија.

Свака част.

Udžbenike bi trebalo da štampaju naši izdavači, ali ovde je nešto drugo problem. Autori udžbenika nisu stranci već su naši profesori i istoričari, a kontrolišu ih ili bi trebalo, opet naši, pa kako to da se događaju ovakvi propusti. Šta rade državni organi, zašto se prelazi preko ovakvih grešaka nije mi jasno. Za ovo što se dešava sa udžbenicima trebalo bi neko debelo da odgovara.

У 9. веку, није постојала "најстарија српска држава Рашка", а поготово не "Хрватска". У том периоду, потврђују извори, на територији византијске теме Далмације настала је прва српска држава, али са полувазалним статусом у односу на Цариград, и којом су управљали велики кнез српски Властимир (820-860) и кнез Мутимир (860-891). Укратко, западна граница Византије, прецизније теме Далмације, у 9. веку лако се одређује на основу савременог западног извора: Франачки Анали, чији је први део, 714-838, писао Ајнхард, биограф Карла Великог. Граница између Франака и Византије успостављена је миром у Ахену 812. Цариград је одобрио Карлу титулу "цара Франака" и сачувао суверенитет над Венецијом, Истром, и читавом "темом" Далмацијом са острвима, којом је из Задра управљао стратег. Нешто касније, после сукоба са Србима, који су тада били византијски поданици, та ће граница бити померена на источну обалу Истре (река Раша-Купа) - са чије источне стране се налазе "Срби, који држе велики део Далмације" (Ајнхард, 822. година), којом, у полувазалном статусу према Византији, одговоран стратегу у Задру, влада велики кнез српски (архонт) Властимир. Ова граница је уцртана на свим картама западне историографске продукције. После званичног покрштавања Срба у доба кнеза Мутимира , 867. године, тема Далмација добија назив Србија-Далмација или Србија, или "Западна земља". У то време на другој страни, источна граница Србије-Далмације, налазила се између рекa Ибар и Моравa, а источно од главне, добро чуване сувоземне комуникације Цариграда са Западом (Via Millitaris, кроз Поморавље и Браничево), протезала се тема Бугарска. У свим каснијим византијским изворима читамо да у Србији-Далмацији живе Срби/Срби-Далмати (Скилица, Ана Комнина, Хонијат). Ако после свега наведеног додамо да се топоним "Рас", као византијско војно погранично "утврђење према Србима", а које су Срби први пут заузели почетком 12. века, онда је јасно да никаква "најстарија српска држава Рашка" није могла постојати у 9. веку на месту приказаном на карти. Фалсификатори српске историје, да би Далмацију присвојили за потребе стварања историје никад постојеће хрватске државе на Јадрану, гурнули су "државу Рашку" у беспуће на основу лажне, друге повеље цара Василија, измисливши у њој постојање "епископије Рас" 1020. године (у првој царевој повељи из 1020. ) не наводи се Рас. Фрањо Рачки је за личне потребе писања лажне историје непостојеће хрватске средњевековне државе у Далмацији пред саму своју смрт то затражио од Немца Гелцера, што је овај и урадио и објавио (H. Gelzer, Ungedruchte... BZ. 2, 1893, 43, 45). Игноришући напред наведне савремене западне и источне изворе, а на основу поменуте "лажне" Василијеве повеље, Рачков "неупитни ауторитет" невиђеним научно-фантастичним хиперкритицизмом једноставно је превидео Србију-Далмацију, те је почетком 1894. могао довршити свој животни пројекат. Он је, пре него се преселио на онај свет успео да изда,, крајем те исте године своју редакцију "Сплитске хронике" Томе Архиђакона, интерполирајући најстарији текст из Барберинијеве библиотеке (Ватикан) именима лажних хрватских кнежева и краљева који су владали "Далматинском Хрватском" - маштовитом опсесијом Рима, Хабзбурговаца и Павла Ритера Витезовића. К. Порфирогенит наравно ништа не зна о сплитском кнезу Томиславу (Тома), кога ће Рачки, након што је одустао од "Дуржислава" прогласити за првог хрватског краља, за кога ето зна његов Тома Архиђакон, иначе савременик нашег Светога Саве. Што се тиче теме, државе Бугарске, она је у 9. стољећу своју западну границу имала на линији Голубац - Пирот. Ниш, Поморавље и Браничево били су византијски, добро чувани због Via Millitaris и везе са Угарском и даље Западом. На крају, потребно је то нагласити, сачувана су три прстена која су припадала - стратезима Србије - Далмације...

Bravo profesore! Najmladje dete mi je 5.razred. kada sam pogledala udzbenik i zbirku zadataka iz matematike (klet), vrlo neprijatno sam se iznenadila sadrzajem. Za koga su pisane? Za decu, sigurno ne!

Sigurno jedan od najvažnijih segmenata postojanja nacije i društva je obrazovanje,što nije u fokusu, a možda i u interesu, naših vladara, izabranih od strane naroda.Važni su stadioni tamo se dobijaju aplauzi a ovo ko to vidi jako malo ljudi skoro niko a kad oni to vide jako je kasno.Ništa se ne radi na pravednom,pravičnom sistemu,sistemu koji će zaštiti državane i nacionalne interese,mi nemamo ljude koji će to da rade.Pogledajte kako to rade nevladine organizacije, sve duvaju u jednu tikvu samo da oslabe i ojade državu,takve organizacije formirati da duvaju u suprotnom pravcu.

Свака част. Срамота је да нам књиге за најмлађе пишу неки са стране који нас истински мрзе. Још страшније када неко кој је Србин,министар то дозволи, али у ери хибридних кадрова је могуће. Који немају елементарног знања јер су са неких факултетића...Негативна селекција која уништава ово друштво у сваком смислу и све структуре друштва. Да ли је битно колико је књига илустрована и обојена? Нама не требају сликовнице, а уз то још препуне НЕТАЧНИХ ИНФОРМАЦИЈА које узгред величају друге и мењају историју. Свима нам је довро познато да нама суседна држава Хрватска није никад била више од једне бановине и увек у саставу друге државе....То што они и сви други имају комплекс од Србије и Срба то је друго, али је Србија била царевина. Надам се да ће неко да види и чује, али и да реагује и да књиге за нашу децу пишу српски издавачи али још важније најеминентнији наши професори, лингвисти .......

Pozdrav za sve ljude koji brinu o deci nasoj. Odavno se borim za decu nasu. Nekada sam u skoli na Skadarliji postavljao izlozbe decjih likovnih radova iz cele Srbije. Organizovana su okupljanja dece i njihovih nastavnika. Radio sam kataloge izlozbi i priznanja za osvojena mesta na izlozbi. Druzenja su trajala sve dok drzava dozvoli ulazak stranim izdavacima da prodaju "pamet" svoju. Posle toga dolazim u skolu i direktorka mi kaze: Mi saradujemo sa izdavackom kucom "KLET". Ako dozvolimo da se ovo nastavi krivi smo sami. Poslednja sam generacija bivse Uciteljske skole i student bivse VPS, Cara Dusana 13. Imam 67 godina i molim ove mlade kolege da se osveste i da shvate sta se radi deci nasoj.