Друштво

ГРАЂАНИН ЈЕ ОСНОВА ДРУШТВА А НЕ НАЦИОН: Могућност опстанка заједничке државе Добрица Ћосић је видео у темељној демократској реформи

Р. Д. - Д. М. - В. М.

25. 12. 2020. у 17:14

НИСАМ ја драги друже, антијугословен, дакле, Србин и грађанин који је против Југославије и само за некакву српску државу.

ГРАЂАНИН ЈЕ ОСНОВА ДРУШТВА А НЕ НАЦИОН: Могућност опстанка заједничке државе Добрица Ћосић је видео у темељној демократској реформи

Без недоумица сам за Југославију, али демократску државу, и земљу без мржњи... Владо, јесам за Југославију, али дубоко сумњам у могућност њеног опстанка. Деструкција делује деценијама, удаљавање вековима, приближавање само у муци опстанка, да чим та претња мине, наставе се разлике да умножавају и повећавају. Желео сам да замолим своје савременике да потраже, ако постоји и неки други пут државно-политичког опстајања осим овог који води у нестанак, националне, верске и грађанске ратове. По мом уверењу, неминовна је прекомпозиција Југославије. Желео бих да ми Срби у тој прекомпозицији будемо демократе, слободари, народ који због својих интереса никог не потчињава. И никог не присиљава да живи с њим у истој држави ако то не жели.

Овако је 1989. књижевник Добрица Ћосић писао свом пријатељу и колеги, академику Влади Стругару. Годину дана раније, Ћосић је те своје тезе опширно образложио у текстовима у "Књижевним новинама". Академик Ћосић је био један од учесника својеврсне анкете, под називом "Историјски форум", у којој су српски интелектуалци износили своја виђења о будућности Југославије. "Књижевне новине" су у то време биле незаобилазни полигон слободне мисли, а махом су се сви виђенији интелектуалци, међу којима је и Добрица, залагали за опстанак тадашње државе, а не за стварање "велике Србије", што им је касније спочитавано.

ЗА КАРДЕЉА ЈУГОСЛАВИЈА ПРИВРЕМЕНА ТВОРЕВИНА

АКАДЕМИК Ћосић је сматрао да је одговор на питање када је југословенско политичко вођство постало национално, фундаментално за разумевање политичке историје и судбине Југославије.

- Титова идеолошка схватања су толико тактички условљена и противречна, да је тешко утврдити њихову идејну конзистенцију - написао је Ћосић. - Постоји друга личност која се сматра пројектантом самоуправног социјализма, а то је Едвард Кардељ.

Ћосић се сећа дугих расправа са Кардељом о Југославији и југословенству. Када је Ћосић покушао да дефинише југословенство као основну, интегративну идеологију Југославије, Кардељ је одлучно оборио ту дефиницију и у расправи му је рекао: "Југославија је историјски привремена творевина. Она је појава и резултат империјалистичке епохе, њени народи поћи ће у нове асоцијације и интеграције по цивилизацијским и духовним афинитетима и она ће неминовно бити прекомпонована као држава. Тако ћемо ми Словенци бити, разумљиво, са Аустријанцима и Италијанима, а ви ћете Срби природно бити са Бугарима или са православним народима који су вам, иначе, историјски ближи."

Ћосић је био запањен његовом пројекцијом Југославије.
"Значи ли то да је Југославија, једноставно, историјски транзит?", упитао га је.

Кардељ је мирно одговорио: "Да, добро речено."
Ћосић је приметио да су се Кардељеве јавне изјаве, често разликовале од његових интимних уверења.

ЧИНИ ми се да је једино спасоносно и прогресивно у најбољем смислу речи, радикална демократска реконструкција Југославије - предлагао је Ћосић у тексту насловљеном "Услови демократске будућности". - Али, то је, без сумње и најтеже изводљива концепција.

Друштвени процеси, националне инерције, политичке тежње у неким југословенским нацијама и антагонизми међу њима, особито великоалбанске експанзије и деструкција, све брже подривају темеље Југославије. Распад није близу са многих разлога, унутрашњих и спољашњих у овом времену више европских, него унутрашњих. Али, ако се што пре не ступи у темељне реформе поретка, слутим дуго труљење и регресију, велику муку опстајања, снажну репресију за одржавање постојећег. Бирократске снаге репресије су моћне и оне у име "револуционарних тековина", "југословенског патриотизма" и одржавања европског простора, а уз економску и другу помоћ Европе и великих сила, док им је то у интересу, могу бар за деценију-две спасти садашњу Југославију од распада који је почео. А потом шта ће бити немам право да бринем.

НЕ СМЕ ДА БУДЕ ЈАКА

ПРВИ председник српске владе после рата Благоје Нешковић говорио је Добрици Ћосићу о тадашњим ставовима Едварда Кардеља, Андрије Хебранга, Бориса Кидрича и Франца Лесковшека, према којима Југославија не би била могућна као равноправна заједничка творевина југословенских народа ако би Србија била индустријски јака или равноправна са неким другим републикама.

Као излаз из егзистенцијалне кризе, Ћосић је видео темељну демократску реформу целокупног друштвеног, економског и државног уређења Југославије. Писац је сматрао да је дошао последњи час да српски народ заснује критичку свест о себи и Југославији, наглашавајући да још постоје значајни егзистенцијални разлози за опстанак те државе.

- За мене је национално право само део корпуса општих људских права - пише Ћосић. - Лично бих био срећан кад би се створила могућност, када би се појавиле снаге у Југославији спремне да се уједине за друштвени концепт, по којем би грађанин био основа друштвене и државне заједнице, а не национ, етнос. Људи који имају таква политичка уверења ретки су данас у Југославији: толико их је мало да не представљају никакву реалну политичку снагу, кад то тврдим не мислим на екстремна испољавања националне свести у појединим нацијама, нити на сецесионистички карактер националне свести југословенских Шиптара.

ЋОСИЋ пише да не познаје словеначког интелектуалца који би био спреман да заступа класичну демократску концепцију југословенског простора:

- Без обзира на то што се они страсно изјашњавају за "цивилно друштво", али, нажалост, само за Словенце. Слична су становишта и хрватске интелигенције која по својој националној идеологији и традицији у већини заступа примат етничког и религијског над индивидуалним и иноверним.

КРАЈ ПРИЈАТЕЉСТВА СА КРЛЕЖОМ

ЋОСИЋ пише да су Срби који су се у партији бавили агитацијом и пропагандом, који су учествовали у политичком и јавном животу, увек прво нападали четнике, па потом усташе, да би их изравнали у злочинима:

- Свугде смо прво нападали српски, па онда хрватски национализам. Са таквим идеолошким схватањима и националним мазохизмом, пали су Александар Ранковић, српски "либерали" и ко све није из јавног живота Србије. По једном српском комунистичком бонтону, ни сада се у Загребу не бих усудио да прво нападнем усташе, па онда четнике. Када сам 1965. године ту симетрију покушао пред Крлежом да нарушим, наводећи и Јасеновац као доказ, посвађали смо се и то је био крај нашег пријатељства.

Ћосић је био дубоко уверен да су Срби у свом националном програму учинили неколико кобних грешака у протеклом веку.

- Те погрешке и странпутице могу нас довести до беспућа, ако их што пре разумно не схвати и не обзнани генерација која најдуже живи у Југославији, а која све брже силази са животног попришта - написао је Ћосић у тексту "Југославија - држава изневерених очекивања и неизвесне будућности", који је, такође, објављен у анкети "Књижевних новина". - Несагледни друштвени и национални порази, обилно и прескупо историјско искуство које су стекле генерације које живе у Југославији, неравноправан и понижавајући положај српског народа у садашњој Југославији под владавином антисрпске коалиције, особито србофобије која је у последњим деценијама обузела широке слојеве словеначког, хрватског, албанског народа, па и неке делове македонске интелигенције и муслимана, али и узвратне одбојности и мржње које се шире у српском народу и уназађују му колективну политичку и моралну свест.

ДОБРИЦА Ћосић је веровао да су антисрпске снаге у Југославији, уз подршку извесних спољних чинилаца, успеле, први пут после два века, да у већем делу светске јавности оспоре и доведу у питање слободарско биће српског народа, демократску суштину српског питања, праведност и легитимност садашње политичке борбе српског народа против великоалбанског геноцида и агресије као и борбе за равноправност, идентитет и интегритет у југословенској држави.

- Од свог оснивања, 1. децембра 1918. године, до сада, Југославија је држава која се споља и изнутра скоро непрестано руши, преображава, оспорава - написао је Ћосић.

- Југославија је била нестабилна капиталистичка краљевина коју је сменила данас исто толико нестабилна социјалистичка република. Прва Југославија је држава коју није могла да спасе ни Александрова монархистичка владавина и диктатура, друга Југославија није се учврстила ни Титовом владавином и диктатуром пролетаријата.

Ћосић подсећа да је "Југославија убедила себе и свет да је најдемократскије решила национално питање, остварила сва национална права својим народима и националним мањинама, ујединила их братским односом и самоуправљањем, иако у тој земљи албанска национална мањина више од две деценије са његове земље прогања најбројнији југословенски народ, који има мање националних права од националне мањине:

- Сеобе народа, претежно српског попримиле су размере непознате у Европи у миру, што доказује да су међунационални односи рђави. Срби у Хрватској лишени су елементарних националних права и подвргнути асимилацији. Словенци се осећају национално угроженим, Хрвати су перманентно незадовољни својим положајем у Југославији и србофобични, Македонци пате због своје националне разједињености са јаким антисрпским садржајима.

СВИ ИМАЛИ СВОЈУ ЈУГОСЛАВИЈУ

Шиптарски сепаратистички покрет у темељима потреса Југославију и тежи интеграцији са Албанијом, и то чини недемократским и антицивилизацијским средствима. Савремена српска национална свест замућена је идеолошким обманама, примарно традиционалистичка, фрустрирана, са најјачим духовним упориштима у националним поразима, илузорно југословенска. Све то потврђује да национално питање у Југославији није доследно демократски решено и да су видови националне свести неких југословенскох нација априорно антијугословенски.

Ћосић тврди да су Југославијом били најнезадовољнији они народи који су од ње највише добили:

У ЈУГОСЛАВИЈИ је најтеже њеном најбројнијем народу, а тај исти народ јој је и најоданији. Југославија је земља која је прогласила да је у њој на власти радничка класа, а у њој су на власти националне и партократске олигархије, чија је политика претежно, па и само, партикуларна. Југославија је свој друштвени поредак проглашавала најнапреднијим у свету, а својим развојним, економским, цивилизацијским ступњем, чврсто држи претпоследње место у Европи. Својом историјски истрошеном идеологијом и регресивном политиком, Југославију разара партија на власти, она иста партија која је својом победом у антифашистичком рату и народној револуцији и засновала другу Југославију.

Писац је био уверен да идеологија Савеза комуниста Југославије одавно не чини идејну кохезију Југославије:

- Страх за националну егзистенцију од спољних непријатеља, страх од губљења националног идентитета и суверенитета, не само да није више идејна и психолошка мотивација и основа за могући демократски и хармоничан живот у југословенској вишенационалној заједници, него је тај страх услов једног изнапаћеног, негативног патриотизма. А савремени политички токови у свету, интеграциони процеси у Европи и у свету, све реалнији изгледи за трајни мир у Европи, чини страх за националним опстанком и националном слободом све слабијим, а данас и манипулацијским чиниоцем "југословенског заједништва".

Ћосић подсећа да је друга Југославија створена преко ровова и згаришта братоубилачког и грађанског рата, геноцида, националних одмазди, револуционарног терора, па су сви југословенски народи, нарочито српски, ступили у нову државну заједницу са превеликим жртвама, ранама и боловима:

ВАТИКАН ПОДСТИЦАО СЕПАРАТИЗАМ

ВАТИКАН је био незадовољан постојањем Југославије, па је подстицао хрватски сепаратизам и антисрпска расположења код својих југословенских верника - наводи Ћосић. - Коминтерна је Југославију прогласила "версајском творевином", "продуктом српског империјализма", "тамницом народа" и позвала комунисте да је руше. Они су то чинили све до лета 1935. године, када је Коминтерна, пред опасношћу од наступајућег фашизма, променила своју стратегију и у одржавању југословенске државе видела непосредан интерес Совјетског Савеза.

КПЈ ће, у духу свог "интернационализма" и "самоуправног социјализма", потискивати партизанско југословенство и политичким одлукама произвести и нове нације, међу којима и муслиманску, прву такву нацију у читавом свету. Тај политички волунтаризам омогућиће бирократско-олигархијску комбинаторику на босанскохерцеговачком простору, са негативним последицама. На таквој националној политици Комунистичке партије, конституисаће се политичке олигархије свих југословенских нација, које ће својим сепаратизмом, партикуларизмом или вазалством према владајућем врху, постати трајни фактори дезинтеграције Југославије. Такав ретроградни смер Југославије биће потврђен Уставом 1974. године, којим је федерација шест република претворена у конфедерацију осам држава, са изразито неравноправним и подређеним положајем српског народа и Републике Србије. На Уставу од 1974. године и законима који га прате, засноване су аутархичне националне економије, државне и покрајинске културе и науке, онемогућено је јединствено југословенско тржиште и југословенски културни простор, исфорсиране су све националне и регионалне различитости и супротности на којима су букнули национализми и сепаратизми. Тако је отворен процес дезинтеграције и регресије Југославије.

У прилогу који је припремио за " Историјски форум" Књижевна и који је написао 8. новембра 1988. године, Добрица Ћосић је закључио да се спрема слом постојећег поретка и крах брионске Југославије:

- У овом столећу, ми смо трећи пут на историјском и судбоносном раскршћу. Куда ћемо кренути, с којим циљем и средствима, сами или са правим савезницима, ако их имамо, треба слободно да одлучује плуралистички историјски разум, а не партијски форум.

Препоручујемо

ВЕЛИКА СРБИЈА ИЛИ НОВА ДРЖАВА: Различита историографска тумачења значаја српске и југословенске интеграције

Друштво

0 2

ВЕЛИКА СРБИЈА ИЛИ НОВА ДРЖАВА: Различита историографска тумачења значаја српске и југословенске интеграције

07. 12. 2020. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

Друштво

0 7

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбал

0 10

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

Тенис

0 0

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.

15. 12. 2024. у 12:00