ДРЖАВА ИЗНЕВЕРЕНИХ ОЧЕКИВАЊА: Југославијом су најнезадовољнији били они народи који су од ње највише добили

И. М.

22. 12. 2020. у 17:14

ПРВОГ децембра 1918. године, на мапи Европе, уцртана је једна нова држава. Како ће се показати за седам и по деценија, националне групе које су у њу ушле (или су се у њој, временом, формирале) само су добијале.

ДРЖАВА ИЗНЕВЕРЕНИХ ОЧЕКИВАЊА: Југославијом су најнезадовољнији били они народи који су од ње највише добили

Фотографије: документације "Новости", "Борбе", Танјуга, и "Википедије".Архива "Књижевних новина", САНУ и приватна архива Жане Перишић

Историчари, теоретичари друштва и државе, углавном су били сагласни у оцени да је реч о прогресивном чину.

Формирање нове државе на Балкану, како сведоче историчари, подстицано је вишедеценијским неговањем југословенске идеје, схватањем према којем крупне сличности мећу народним групама Јужних Словена треба да резултирају и групним портретом унутар заједничког рама.

Југославија је настала уједињавањем јужнословенских, односно балканских покрајина подељених измећу два царства, турског и аустроугарског, и двеју слободних држава. Сасвим потрошени историјски капацитети два полуфеудална и бирократизована царства, на једној страни, националноослободилачке енергије и историјски, политички, економски и државни полет Србије, на другој страни, учинили су да се 1. децембар, Дан уједињења, схвати као природан резултат стогодишњих тежњи Јужних Словена.

Ипак, показало се и показиваће се, током историје, да је идеја о сличности јака само толико да се лабаво одржи рам, а да су разлике до те мере моћне - да ће се, сем у ретким тренуцима, на групном портрету видети углавном окренута леђа његових протагониста. Или, другим речима, чак и идеја о сличности, до крајњих граница нагризана је праксом свакодневне неслоге и нестабилности. Та дискрепанција измећу рама и стварне слике донела је и трагичне године у југословенској историји.

У жељи да објективно и критички допринесе гледању на последње године југословенске агоније, "Новости" ће у три наредна додатка пренети разговор који је организовало 1988. године уредништво "Књижевних новина", из којег ће се видети сав бесмисао оптужби које стижу из разбратских република, али и из доброг дела цивилизованог света, да су српски интектуалци били међаш и инспиратори распада ове земње.

У разговору одржаном 8. новембра 1988. године учествовали су: Милорад Екмечић, Владо Стругар, Чедомир Попов, Добрица Ћосић, Андреј Митровић, Слободан Селенић, Михаило Марковић, Коста Михаиловић, Бранко Петрановић и Јован Деретић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа

РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа

УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.

15. 01. 2025. у 12:23

Коментари (1)

ПОВРАТАК КУЋИ: Бивши репрезентативац Црне Горе поново на месту успеха