МОЈОЈ СРБИЈИ ДАРУЈЕМ 70 УЏБЕНИКА: Александар Кавчић, професор на Карнеги Мелон универзитету у САД, залаже се за потпуно бесплатно образовање

ОБРАЗОВАЊЕ у Србији мора бити бесплатно, и то без фаворизације деце елите. Да би Србија била конкурентана међу већим земљама, њена популација мора бити образована.

Фото приватна архива

Сваком детету, а не само свом, морамо обезбедити шансу да достигне свој пун потенцијал, а то је могуће само ако је школовање бесплатно, од вртића до факултета, што укључује и бесплатне уџбенике, превоз, па и чак један оброк у школи. Некада су из малих сеоских школа излазили врхунски доктори, научници, инжењери, писци, математичари, академици...

Ово у, разговору за "Новости", истиче научник Александар Кавчић, професор на америчком "Карнеги Мелон универзитету", оснивач фондације "Алек Кавчић", који је недавно добио спор и одштету од 750 милиона долара зато што је његов патент - читач магнетских меморија, незаконито користила компанија "Марвел". Од дела новца, овај некадашњи ђак београдске Математичке гимназије, који је докторирао на познатом америчком универзитету, предавао и на Харварду, како понавља, жели да обезбеди бесплатне уџбенике за основце у Србији:

- Посао око објављивања бесплатних уџбеника, засад, иде својим током. То је дуготрајан процес, на неким уџбеницима раде уредници са више аутора. Након њих ту долазе и лектори, илустратори, преламачи... Затим, сви уџбеници морају да прођу и процес одобравања у Министарству просвете. Практично, када један уџбеник буде одобрен од стране Министарства, што је последња инстанца, ми ћемо га поставити на сајт, у ПДФ формату, и он је од тада постаје бесплатан за све ђаке, наставнике, родитеље.. Финансираћемо око 70 уџбеника, рачунајући и књиге за енглески, као глобални језик.

* Наши ђаци показују лоше резултате на ПИСА тестирању. Не знају практично да примене оно што су научили, а са друге стране, освајају медаље и бриљирају на такмичењима знања. У чему је проблем?

- Ако нешто не знате да примените, онда то нисте ни научили. То је старо добро правило које зна сваки наставник. Зато и постоје тестови и контролни задаци, да би на њима ђак показао колико заправо зна, а наставник кориговао своје подучавање како би ђаци ипак научили градиво. Ако загребете дубље под површину, видећете да имамо проблем са системом вредности.

* На шта конкретно мислите?

- По ПИСА резултатима из 2018, деца наших најимућнијих суграђана, у просеку, имају лошије резултате од деце родитеља из средње класе. Фрапантно је да су ти резултати далеко испод већине европских земаља. То говори о паду система вредности. С друге стране, имамо и Математичку гимназију која је, по једном параметру, најбоља средња школа на свету. И то је тај парадокс. Али и доказ да ми то можемо.

* Чини се да код нас не постоји дугорочна стратегија образовања...

- Склони смо експериментима у образовном систему. Као да мислимо да је образовни систем тај који треба да реши проблеме привреде, незапосленост или корупцију. Није то нова појава. Сетимо се само усмереног образовања из 80-их, које је требало да створи радну снагу спремнију за рад у индустрији, и како је неславно прошла та епизода.

* Да ли и данас има експериментисања?

- Дуално образовање, све више предмета и уџбеника, нови предмети непримерени узрасту ђака, као на пример програмирање у 5. разреду основне школе... Сви ти експерименти ће завршити неславно, као и усмерено образовање, а ми ћемо схватити да се морамо вратити старом, добром, опробаном и доказаном српском образовном систему коме циљ није "авангардно" експериментисање, већ омогућавање сваком ђаку да достигне свој потенцијал.

* Конфузија је и на тржишту уџбеника. Постоји више од 70 издавача...

- Ни Вукова азбука, ни Питагорина теорема се нису промениле у последњих 100 година. Оне не треба да буду средства за борбу на тржишту јер су то тековине човечанства, а не неког привилегованог издавачког предузећа које мисли да вам их може сваке године изнова наплаћивати. Сваки издавач у свом уџбенику има практично исто градиво. Издавачи се такмиче за део колача тако што коруптивно делују на наставни кадар, па у енормну цену уџбеника улази и трошак за то коруптивно деловање, као и енорман профит који се зарађује, преко грбаче родитеља и леђа деце.

* Како оцењујете високо образовање у Србији?

- Највећа бољка државних високошколских установа у Србији је што у њима и даље влада модел социјалистичког самоуправљања, који спречава напредовање у настави, и у науци. Од комунистичке Кине до либералне Америке, ниједан систем високог школства не функционише по принципу самоуправљања. Мора да се зна ко је одговоран за рад колектива, да конкурси за пријем професора буду јавни и међународни. То треба мењати, али за промену тог система је потребна воља.

ПРИВАТНИ ФАКУЛТЕТИ

- ПРИВАТНИ факултети нису сами по себи проблем - сматра наш саговорник. - Неки су чак и добри. У принципу, никоме, осим вама лично, не треба да смета ако неко жели да вам прода безвредну диплому, а ви сте довољно наивни да је купујете.

УЧИТЕЉИ

НЕКАДА су учитељи и професори били цењени, били су ауторитет...

- Нама је данас, више него икад, потребно да просветног радника вратимо на пиједестал у друштву. Просветни радник је тај који свако дете ставља на први степеник друштвено-економске лествице, и мора му се указати поверење и поштовање да креативним приступом ради свој посао за плату достојну човека.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације