БЕЧ ПРЕКО СТЕЋАКА СТВАРАО БОШЊАКЕ. Како аустроугарска политика из 19. века и данас утиче на фалсификовање историје

ПРОНАЛАЗАК ретке врсте средњовековног надгробног споменика, стећка, недавно у селу Сајтовићи, у општини Осмаци у Републици Српској, изазвало је пажњу јавности и изнова отворило проблем коришћења науке у политичке сврхе.

Др Емина Зечевић открила је мраморје у Прибоју / Фото Б. Субашић

Он се може сажети у једноставно питање: чија је данас српска баштина? Стећци су, ни криви ни дужни, дуже од века део приче о систематском отимању и присвајању културно-историјског блага Срба, од језика, до гробаља и цркава.

Злоупотребом српске баштине у 20. веку су стваране нове нације, а то зло семе донело је смртоносан плод, национално-верске ратове на простору бивше Југославије. Оружје се појавило у последњем чину трагедије која је започела "научним" брисањем српског идентитета.

- Народ је масивне средњовековне споменике звао мраморје, мрамор, биљег или белег, све до аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, када је бечка политика увела појам стећак - каже археолог Радивоје Арсић из ваљевског Завода за заштиту споменика културе. - Зато се у Србији ти споменици и данас зову мрамори, а у БиХ - стећци. Беч је желео да створи нову "бошњачку" нацију, а за то јој је требало културно и историјско утемељење. Зато су српске мраморе назвали стећцима, приписали их богумилима и рекли да их има само у БиХ. Тако је почело рађање нове нације. У обе Југославије је настављена иста аустроугарска политика да је матица стећака у БиХ, иако на територији Западне Србије постоји огроман број некропола са мраморима и непрестано проналазимо нове. Нажалост, имамо само једног научника који их озбиљно проучава, тако да се Срби у причи не виде, иако је реч о изворно српским споменицима. Тако су се стећци нашли под заштитом Унеска као заједничка баштина бивших југословенских република.

НА седници комитета Унеска одржаној у Истанбулу 2016. је за заштићену светску културну баштину проглашено 30 локалитета са стећцима: 22 локације у БиХ, по три у Србији и Црној Гори и две у Хрватској. Због тога у широј јавности и даље влада уверење да је реч о богумилским средњовековним споменицима, иако научне чињенице говоре супротно.

ЧУДО У ДИЋИМА

АРХЕОЛОГ Жељко Јеж, који је открио некрополу са јединственим споменицима у селу Дићи код Љига, каже да је истражена тек четвртина од око 1.000 гробова.

Средњовековно гробље и црква у Дићима код Љига / Фото Б. Субашић

- Орнаменти коришћени на споменицима из Дића су узор на коме је настала уметност стећака у 15. и 16. веку. Задужбинска црква челника Влкдрага изграђена је на месту које је носило ореол светости још од праисторије. Њен олтар се налази на тумулу из 11. века пре нове ере - наводи Јеж.

- На највећем броју мрамора налазе се крстови, што апсолутно искључује спекулације о богумилству. Апсолутно сви натписи на тим средњовековним надгробницима су исписани ћирилицом. Сви мрамори се налазе на просторима где су Срби живели у средњем веку, што недвосмислено потврђују историјски документи. Мрамора у Србији има много више него што се наводи у званичим списковима, а не истражују се. И шта је закључено из тога? Да је реч о неком заједничком наслеђу, чија је матица БиХ, али у савременом смислу. То је подлога за манипулацију да су исламски надгробници директни наследници "богумилских" стећака. То личи на културну политику Беча из 19. века - каже др Емина Зечевић, археолог и кустос Народног музеја у Београду.

УПРАВО је она тај "једини научник" у Србији, који се систематски бави средњовековним надгробним споменицима. Резултати њених ископавања, од Подриња до Полимља, уздрмали су политикантске представе о стећцима, а њена књига "Мраморје Западне Србије" постала је једно од кључних научних дела у проучавању овог феномена.

Мрамори 13. век у Љуљацима / Фото Б. Субашић

- Још током писања магистарског рада 1996. ментор ме је упозорио да улазим у зону у којој има више политике него науке - сећа се др Емина Зечевић. - Био је у праву. Данас сам сигурна да је неопходно преиспитати и сам термин стећак, јер је натурен и научно недефинисан. Тих споменика у БиХ наводно има највише само зато што су сва тамошња средњовековна гробља сврстана у некрополе стећака! За евидентирање у Србији није примењен такав критеријум. Овде је један споменик проглашаван стећком јер изгледа као кућица са кровом, а суседни је рељефна плоча, иако су из истог периода. То је као када би данашње надгробне споменике у Србији поделили у различите вере, по томе што богатији има гробницу, а сиромашнији само плочу.

МНОГОБРОЈНИМ теренским истраживањима др Емина Зечевић је разбила и стереотип да само у Западној Србији има стећака.

- На готово целој територији Србије постоји велики број средњовековних надгробних камених белега који се могу поредити са стећцима на "матичном" босанскохерцеговачком тлу. У Србији су у стећке убројани само мрамори-слемењаци, налик кућици на две воде, а тај критеријум је погрешан јер искључује све остале средњовековне надгробнике са рељефно профилисаном горњом површином, од Косова и Метохије до северозападне Србије. Најбројнију варијанту представљају изузетне плоче на гробљу у селу Дићи код Љига, око цркве коју је подигао челник Влкдраг пре треће деценије 14. века.

Ишчитавањем натписа на мраморју и ископавањем је утврђено да је највећи број споменика ван Србије настао у познијем периоду, од друге половине 14. века надаље. Малобројна испитана средњовековна гробља у Старом Расу, са грубим каменим монолитима, указују да су те громаде још из преднемањићког периода биле прототипови будућих луксузних мрамора. Украшено мраморје у Рашко-полимској области, најразличитијих облика, од рељефних плоча, масивних крстача до споменика у облику рибе, прављени су већ у 13. веку.

Препоручујемо

Политика

0 8

НАПАД САРАЈЕВА НА "ДЕЈТОН" И РС ПРЕКО АМЕРИКЕ: Ево шта бошњаци очекују од Бајдена

04. 12. 2020. у 09:00

Друштво

4 7

НЕМА ЗДРАВЕ ПОЛИТИКЕ НА ТУЂИМ КОСТИМА: Исповест некадашњег капетана ЈНА - хоће да помири Бошњаке и Србе

02. 11. 2020. у 13:36

Политика

3 1

Епископ и муфтија заједно посетили места страдања Срба и Бошњака

27. 08. 2020. у 17:45

Регион

7 1

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ: Дејтонски мировни споразум је тешка неправда

28. 10. 2020. у 15:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације