„ПРИЧАЛА ЈЕ БЕЗ СТРАХА, ГЛАСНО“: Александар је у Приштини угледао баку Лепосаву (87) и тада је почела њихова прича

КАДА сам чекајући превоз на аутобуском стајалишту у Приштини чуо старицу како говори српски у оближњој продавници, у први мах нисам поверовао.

Фото Д. Зечевић

Причала је без страха и мало гласније, што ми је у том тренутку било незамисливо. Зато сам је по изласку из продавнице упитао где живи, а она је инсистирала да одемо на кафу и да се испричамо јер јој је како је понављала, усамљеност, највећи проблем.

Овако се Александар Чановић (32), родом из Липљана, сећа првог сусрета са баком Лепосавом Стојановић (87), која је јуче по налогу градских власти требало да се исели из свог стана у Павиљону Е у строгом центру Приштине. Од тада, од тог случајног сусрета, пре четири године, овај апсолвент Медицинског факултета у Косовској Митровици, и сам расељено лице, редовно обилази и помаже баки Лепосави. Посетио ју је и јуче, у дану када је стрепела да ће бити исељена из стана у ком живи од 1973. године.

- Од те 2016, задивљен сам њеном храброшћу и виталношћу. Само сам помислио на моје бабу и деду, и на покојну мајку и без двоумљења наставио сам да је обилазим и помажем јој колико год могу - прича нам Александар забринут за здравље старице која се последњих дана осећа малаксало.

Брине се да бака, иако јој даје неопходну терапију, не оболи од короне, јер је како напомиње, "много људи претходних дана прошло кроз њен стан".

Фото Д. Зечевић

Забринут за баку Лепосаву, Александар, који припрема свој последњи испит, не прича о свом животу иако је до сада био тежак, пун искушења и болних тренутака. Једва успевамо да га наговоримо да и о себи каже коју реч.

- Тренутно живим у Приштини од социјалне помоћи Центра за социјални рад у Грачаници - прича нам. - Годинама очекујем решавање и свог "избегличког статуса", а настанио сам се у Приштини прошле године, у теткином стану који сам реновирао, а који тетка, не жели да напусти по цену живота јер га је вратила после вишегодишње мукотрпне борбе са узурпаторима.

Управо зато, због важне победе своје тетке, велики заговорник повратка расељених Срба у косовскометохијске градове.

- Моја породица, тата, мама и ја, били смо приморани да се 1999. године иселимо из своје куће у Липљану - наставља Александар. - Само са основним стварима, избегли смо код мог ујака у Доброво, село између мог родног града и Грачанице. Отац ми је и дан-данас тамо, па одлазим и њега да обилазим. А, моја мајка је, нажалост, преминула пре шест година.

ИМА КО ВРАТА ДА МИ ОТВОРИ

ДОК Александар говори, бака Лепосава га нетремице гледа и невешто скрива сузе:

- Као да ми је сам Бог послао Александра. Његова помоћ ми је од непроцењивог значаја. Имам неког ко брине о мени и имам неког да ми отвори врата. Нажалост син и кћерка су ми преминули, а унуци са којима се свакодневно чујем боје се да често долазе овде у Приштину. Тако да ми је Александар веза са светом. Он ми је претходних година решио питање воде коју нисма имала пуних шеснаест година, поправљао ми је славине за воду у купатилу, мењао сијалице...

Фото Д. Зечевић

Открива нам и да је његов живот последње две деценије велика борба, она коју, како каже, на Космету свакодневно воде привремено расељена лица. Морао је да ради, кад год и где год је могао. Зато му се, вели, и студирање одужило. Срећан је, ипак, што је стигао до последњег испита. Све више размишља и о послу.

- Предао сам документа за конкурс који су расписали наше Министарство здрвља и Канцеларија за Косово и Метохију - каже Александар.

- Волео бих, за почетак, да радим макар и као медициски техничар. То би ме усрећило, а истовремено бих добио потврду да се све ове године нисам узалудно борио да завршим факултет. Радио бих, ево и овде у нашој амбуланти у Приштини у коју свакодневно долазе др Славица Чанковић и медицинска сестра Живка Бараћ. Једино њих две обилазе и лече овдашње Србе.

Скроман, као да не жели да прича о својим мукама, наш саговорник се вешто враћа на ситуацију у којој се нашла бака Лепосава.

- Много је стрепела од најављеног насилног рушења. Али, сада када се то није догодило, верујем да ће се пронаћи одговарајуће решење за бакин смештај, јер она само жели да остане у свом граду, у својој Приштини - каже Александар.

Препоручујемо

Злочин

0 0

КАМЕНОВАН СРБИН НА КОСМЕТУ! Албанци напали повратника код Клине, проблеми са "комшијама" не престају

01. 12. 2020. у 17:02

Политика

0 2

ШТА ГРАЂАНИ МИСЛЕ О ПРЕГОВОРИМА СА ПРИШТИНОМ? Резултати великог истраживања, чак две трећине не види мир међу Србима и Албанцима

30. 11. 2020. у 18:25

Политика

10 259

ХРВАТСКИ ИСТОРИЧАР ШАРИЋ: Косово на албанском не значи ништа, Срби су потомци античких становника тог подручја

29. 11. 2020. у 16:32

Политика

0 4

ТАЧИ ОСТАЈЕ ИЗА РЕШЕТАКА?! Тужилаштво образложило зашто је "Змија" опасна на слободи!

18. 11. 2020. у 18:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације