ФРАНЦУСКА ЈЕ ПОНОВО НА СТРАНИ СРБИЈЕ: Др Александра Колаковић и Арно Гујон о српско-француским везама

В. Н.

26. 11. 2020. у 22:40

ТРИБИНА др Александре Колаковић на тему „О Француској и Србији: разговор са Арном Гујоном“ може се погледати на званичном Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.

ФРАНЦУСКА ЈЕ ПОНОВО НА СТРАНИ СРБИЈЕ: Др Александра Колаковић и Арно Гујон о српско-француским везама

Фото: КЦНС

Гост предавања био је Арно Гујон, оснивач хуманитарне огранизације „Солидарност за Косово“.

Разговор са Гујоном, великим хуманитарцем који живи и ради у Србији, има за циљ да осветли наслеђе француско-српских односа, као и актуелне односе ове две земље. Кроз анализу и компарацију примера француско-српске сарадње из прошлости Гујоном указује на последице негативне медијске слике Србије и Срба у француској јавности деведесетих година прошлог века, као и на настојања да се обнови идеја о вечитом пријатељству.

Александра Колаковић подсетила је на традиционално српско-француско пријатељство и онај најважнији период овог пријатељства, период Великог рата, када је исковано то братство по оружју на кога се позивају и данас актуелни политичари и у Француској и у Србији, и без кога један разговор о ове две државе не може да протекне.

Наиме, ради се о периоду током 1915. године када је дошло до слома Србије која је један део помоћи и спаса пронашла у Француској и  њеним организованим медицинским и војним мисијама.

- О Србији сам знао оно што је знао мој отац и мој деда, а они су знали да је Србија пријатељска земља, да су Србија и Француска биле на истој страни у Првом светском рату. Нисмо ми познавали Србе, али смо знали да су наше везе дубоке и историјске - рекао је Гујон.

Гујон је у наставку објаснио да је 2005. године када је први пут био на Косову и Метохији слика коју је имао о Косову на основу онога што је чуо у својој породици добила прави облик, јер је тамо, како каже, спознао реалност.

Гујон је аутор  књиге „Сви моји путеви воде ка Србији“ која сведочи о тешком животу нашег народа на Косову и Метохији. Основач је хуманитарне организације „Солидарност за Косово“ која има за циљ да помогне српском народу и осталим националним мањинама које живе на Косову и Метохији, а која је од свог оснивања до данас реновирала велики број школа, болница, породилишта, домова здравља, народних кухиња и помогла социјално угроженим породицама које живе на Косову.

Учесник је акције „Негујмо српски језик“  која се бави неговањем и заштитом српског језика, писма, опште језичке културе и писмености и  са „Караваном културе говора“ у оквиру те акције обишао све веће градове у Србији: Београд, Нови Сад, Крагујевац, Кикинду, Мионицу, Пожаревац, Ниш. Носилац је многобројних одликовања и признања за свој дугогодишњи хуманитарни рад. Одликован је и највишим црквеним одликовањима, Орденом Светог Саве и Орденом Светог владике Николаја. Посетио је многе наше манастире на Косову и Метохији, а у Високим Дечанима које је подигао краљ Стефан Дечански крстио се и примио православље.

Гујон је рекао да сада када посматрамо односе Србије и Француске можемо рећи да се Француска сада више интересује за ове просторе и да је природно да ове две земље сарађују због историје, културе и веза које постоје међу њима. 

- Када Француска буде била у потпуности своја она ће и у потпуности бити на страни Србије и надам се да ће опет заједно исписати сјајне странице наше заједничке историје - закључио је Гујон. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
АЛАРМАНТНО! ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА: Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности

У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".

04. 11. 2024. у 16:15

Коментари (5)

МИ НИСМО КРАЉЕВСКА ПОРОДИЦА: Син краљице Камиле проговорио о краљу Чарлсу и породичним односима у палати