СВАКОГА ДАНА ЗБОГ КОСОВА ПАТИО: Др Дарко Танасковић о свим изазовима кроз које је пролазио патријарх Иринеј
ЗА Српску православну цркву, а самим тим и за њене поглаваре, као уосталом и за васцели српски народ, одавно није било лаких и мирних времена, ако их је икада и било. Патријарх Иринеј је наследио патријарха Павла, јединствену, светачку личност која је уживала сасвим посебан углед и љубав, и то не само у цркви и међу верницима.
Сетимо се само његовог величанственог испраћаја! Захтевно је било преузети то високо послање, патријарх Иринеј је то невољно учинио, али и смерно, рационално и доследно наставио истим путем. За разлику од ранијег атеистичког и секуларистичког раздобља неслободе за цркву, када је слика на одређени начин била једноставнија, патријарх Иринеј је предводио СПЦ у деценији прилично хаотичне и противречне слободе, у којима се дух агресивног секуларизма није лако предавао пред здравом и пожељном секуларношћу друштва.
Проф. др Дарко Танасковић који је блиско сарађивао са покојним патријархом Иринејем, овако оцењује период од једне деценије у коме је патријарх Иринеј био на челу СПЦ.
* Који су били највећи изазови са којима се патријарх Иринеј суочавао?
- Србија и српски народ и даље су патили и трпели велике притиске због непризнавања независности "Косова" и неспремности одрицања од колевке наше духовности и државности. На појединим деловима бившег југословенског простора Срби и њихова црква били су објективно дискриминисани и изложени систематском притиску. Било је и унутарцрквених несугласица и трвења, чији су одјеци повремено допирали и до јавности. Највећа заслуга патријарха Иринеја је сама чињеница да је без превеликих оштећења провео СПЦ кроз сва ова и друга искушења, не увек лако и без извесног лутања, али не одричући се никада косовског завета, светосавске бриге за православно српство и за Србију и хришћанског схватања општељудског братства по створењу.
УСУД УМЕРЕНИХ ЉУДИ
* НЕКИ кругови на Западу карактерисали су га као српског националисту и шовинисту...
- Патријарх Иринеј је био заточник изворног екуменства, васељенства првобитне и неподељене Христове Цркве, али је баш зато јасно и оштро, без длаке на језику, осуђивао понашање оних католика који су спроводили дискриминацију према православнима, тако да је, на пример, у Хрватској, а и у неким срединама на Западу, био окарактерисан као српски националиста на линији великосрпског хегемонизма. Дакле, за једне - екумениста и "паписта", а за друге - конзервативни и тврдокорни српски шовиниста, усуд је то умерених и уравнотежених људи у временима искључивих и опсесивних идеолошких екстремизама и диктата супротстављених сужених свести.
* Како се са проблемима борио, како се према њима односио и шта је његов највећи допринос цркви и српском друштву?
- Начину пастирског и друштвеног деловања патријарха Иринеја, бар како се мени чини, поред урођене људске благости, скромности и ненаметљивости, својствено је било настојање да се, у временима разних екстремизама, избегну све крајности и да се, без компромиса у погледу оданости темељним начелима Христовог учења и виталним интересима српског народа и свих грађана Србије, у трагању за најбољим могућим решењима, вазда испољавају разумевање савремене реалности и отвореност за договор о свему о чему се са људима може и мора договарати. Био је убеђени човек дијалога, који се, као толики други, није у њега само декларативно и лицемерно заклињао, већ га истрајно водио са свима који су за дијалог били расположени и истински спремни. Па чак и са онима који нису...
* Како је патријарх Иринеј доживљавао све што се догађа са Косовом на коме је провео 18 година? Шта је Косово за њега представљало?
- Увек је истицао да су Косово и Метохија најтежа и најболнија српска рана. Године службе у Призрену сматрао је најдрагоценијим периодом свог истовремено духовног и националног стасавања, кад је дубински упио свест о незаменљивој метафизичкој вертикали косовске димензије српског народног бића. Са друге стране, у духу крилатице почившег патријарха Павла, такође блиско повезаног са Косовом и Метохијом, да су "кога овце, оног и планина", испољавао је очинску бригу за страдални српски народ на "Косову" и чинио све што је било у његовој моћи да му се помогне у опстајању, како косовска метафизика не би остала без физичког упоришта. Јер, до недопустивности прекомерно раздвајање онтолошки нераздвојних, физике и метафизике једна је од најпогубнијих тенденција модерних времена. Патријарх је истински, свакодневно патио због Косова и Метохије.
* Његови критичари замерали су му да се мешао у политику и да је био превише близак са актуелном влашћу. Шта ви мислите о томе?
- "Мешање у политику", "злоупотреба религије у политичке сврхе"... и сличне флоскуле суштински припадају арсеналу "научног атеизма", а данас се њима поштапају они који су комунистички антитеизам камуфлирали високим идеалима секуларности, грађанске демократије и слободе мишљења. Тзв. одвајање цркве од државе, које у начелу не само да није спорно, већ је и потребно, протагонисти наводно либералне, а заправо искључиве савремене антицрквености желе да виде као потпуно одстрањивање било каквог институционалног деловања Цркве из друштвених процеса, при чему је граница између друштвеног и политичког крајње релативна и повлачи се према потребама и намерама. Патријарх Иринеј је држао да и Црква има право да о најзначајнијим питањима живота државе и нације каже своју, за политику необавезујућу реч, а посебно је стрепео да би у вези са неким питањима од животног значаја за српство, услед различитости ставова и деловања духовног и политичког вектора, могло доћи до толиког удаљавања које би било неповратно штетно по саборност општесрпског напора да се, рецимо, оствари јединствена стратегија приступа тешком питању Косова и Метохије. Има оних који процењују да је патријарх пред том опасношћу одабрао пут претераног приклањања држави, односно актуелној власти. То је ствар процене и мерила. Оно што је сигурно јесте да је у своје опредељење искрено веровао и да би се оно могло показати као далекосежно мудрије од тоталне конфронтације.
* Какав је био његов однос према Ватикану и Католичкој цркви?
- Патријарх Иринеј био је човек дијалога у најширем смислу. На трагу заветног позива патријарха Павла - "Будимо људи" - у сваком људском бићу видео је пре свега и изнад свега човека, брата, личност чије достојанство, без обзира на све разлике, ваља поштовати. У том смислу, и утолико више, залагао се за дијалог са свим хришћанима, па и са католицима, а самим тим и са Римокатоличком црквом и Светом столицом. То није био никакав дефетистички екуменизам, а још мање издајнички "папизам", што су му у неким православним круговима замерали.
"ТРАМП БИО ОПСЕДНУТ ТИМЕ" Меркелова открила бројне тајне пред излазак њених мемоара
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел у интервјуу пред изалазак њених мемоара говорила је, између осталог, о томе шта новоизабрани председник САД мисли о немачким аутомобилима, открила да ли су јој биле познате намере руског председника Владимира Путина и како је покушавала да спречи "инвазију на Украјину", навела је ко јој је помогао да избегне регрутацију за Штази и шта би требало да уради њена партија како би победила на предстојећим изборима у Немачкој.
23. 11. 2024. у 16:52
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
22. 11. 2024. у 18:36
Коментари (0)