СОРОШЕВА ЕПОХА ЋЕ УТИХНУТИ СА ТРАМПОМ: Др Владимир Димитријевић уверен у пораз америчке неолибералне политике

ИТАЛИЈАНСКА премијерка Ђорђа Мелони је прошле недеље показала лојалност милијардеру Илону Маску, блиском сараднику Доналда Трампа, саопштењем да је сагласна са њим "да се амерички финансијер и филантроп Џорџ Сорош меша у унутрашња питања других држава".

Foto: Printskrin, Vikipedija

 Тако је политичарка позната по оштром језику показала да доследно поштује традицију латинског удвориштва, али и да је и даље врло опрезна када говори о берзанском шпекуланту и "добротвору човечанства" који може да запљусне Италију новим таласом миграната или да јој уздрма економију, као што је својевремено учинио Великој Британији, Малезији, Француској, Хрватској, Пољској, Русији...

- Сорош се сасвим уклапа у причу о крволочним хуманитарцима, решеним да становништво света сведу на "златну милијарду". Није то само због пара. Паре им не значе ништа ако немају моћ да одређују судбину човечанства. Његов другар и сународник Мортон Абрамовиц хвали га као сјајног ексцентрика, који је једини човек у Америци способан да има успешну сопствену спољну политику. Строуб Талбот, омиљени Клинтонов сарадник, рекао је да Сорошева спољна политика није истоветна политици САД, али да је "врло компатибилна". Основна идеја Сорошевог "хуманизма", тзв. отворено друштво, своди се на наметање глобалистичких начела економије и meltingpot - разарање локалних култура, под изговором мултикултурализма - каже професор и писац др Владимир Димитријевић.

Фото Танјуг

Он би могао да понесе титулу критичког биографа овог берзанског мешетара јер је упорно писао о његовим мрачним пословима, због чега су га стигматизовали као "теоретичара завере" такозвани другосрбијанци финансирани из неког од Сорошевих фондова. Пораз америчке неолибералне политике оличене у Демократској странци променио је наратив о Сорошу и у САД, па се испоставило да теорије завере нема, али да његова постоји. Тиме су историјску потврду добили Димитријевићеви текстови обједињени у недавно објављеној књизи "Друга Србија за почетнике".

Foto: Printskrin, Vikipedija

- Ко је човек кога називају Големом модерног капитализма? Рођен је 1930. у Будимпешти као Ђерђ Шварц. Његов отац, учитељ есперанта, променио је породично презиме у Сорош. Као тинејџер, овај мађарски Јеврејин радио је, у својој отаџбини, под диригентском палицом нацистичког генерала Курта Бехера, заповедника тзв. Економског одељења команде СС. Пописивао је имовину опљачканих и побијених мађарских Јевреја - наводи др Димитријевић.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Прецизирање делатности у којима је учествовао Сорош дао је Бен Хехт у књизи "Перфидност".

- Есесовски економисти су се, по Хехту, бавили вађењем златних зуба мртвих Јевреја, шишањем Јеврејки чија се коса у балама превозила у Немачку за индустрију козметике и моде, прављењем сапуна од јеврејског сала, мучењем Јевреја с циљем да одају где им је новац. Млади Сорош је био ту негде. Није био џелат, али је учествовао у овом страшном процесу. Сорошева фамилија припадала је јеврејској богаташкој елити у Мађарској - зато су и преживели. Алексеј Шчербатов, бивши припадник америчке војне контраобавештајне службе, сведочио је да је први Ђерђов ортак био његов сународник и земљак, који се у Белгији бавио продајом драгуља које су нацисти одузели мађарским Јеврејима - наводи др Димитријевић.

Он наводи да је Ђерђ Сорош после успостављања комунистичког режима напустио Мађарску и дошао у Енглеску где се школовао у престижној Лондонској школи економије, у којој је упознао философа Карла Попера, теоретичара "отвореног друштва".

- Затим прелази у САД, где 1969. оснива Квантум фонд, чији је циљ учешће у берзанским шпекулацијама већег обима. Уочи распада источног блока Сорош финансира дисидентске покрете - "Солидарност" у Пољској и "Повељу 77" Вацлава Хавела у Чехословачкој. Године 1991. оснива Институт за отворено друштво и финансира "демократске промене" широм Истока, од Србије до Русије и Грузије. Тврди се да је у педесетак земаља, у којима се борио за "отворено друштво", уложио око пет милијарди долара - наводи др Димитријевић.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Као берзански шпекулант Сорош је постизао изузетне успехе: 1992. године шпекулисао је око британске фунте и зарадио преко милијарду долара, а у медијима се помињао као "човек који је сломио Банку Енглеске".

- Од када му је почетни капитал "позајмио" Џорџ Карлвај, десна рука британског барона Едмонда де Роштилда и сарадник контроверзног нарко-трговца Роберта Вескоа, Сорош се бави свим и свачим: од разарања националних валута, преко пропагирања еутаназије, до финансирања међународних кампања за легализацију дроге. Његове манипулације око тајландске валуте, бата, довеле су до велике азијске економске кризе 1997, а кад је упитан за хаос који је изазвао Сорош је одговорио: "Као човека који учествује на тржишту, не морају ме се тицати последице мојих акција" - наводи др Димитријевић.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Он указује да је по Сорошевој доктрини "затворено" свако друштво које хоће да се заштити од пљачке коју под видом глобализације спроводе мултинационалне компаније.

- Зато такво друштво треба "отворити", милом или силом. Сорош се определио за "милом", мада не искључује и "силом", ако треба, па каже: "НАТО мора да се претвори у инструмент заштите вредности и принципа отвореног друштва, не само у оквиру својих граница, већ и ван њих". Он каже и: "Кад фондације могу да сарађују са влашћу, ефикасније су, њихов рад је потребнији и цењенији јер нуде алтернативне изворе прихода за грађанско друштво". Године 2002. Тони Блер и Сорош основали су Институт за транспарентност индустрије сировина. Циљ је, наводно, да корумпиране власти, пре свега у земљама тзв. трећег света, не буду у могућности да пљачкају национална богатства и тиме угрожавају сиромашно становништво. Блер је на Самиту УН септембра 2005. рекао: "Државе немају право да раде шта хоће у оквиру својих граница, него ми, у име човечанства, имамо заједничку дужност да штитимо народе...". Тако је, у књизи "Велика шаховска табла" Збигњев Бжежински "бринуо о Сибиру, тврдећи да је Сибир добро целог човечанства, а не само Русије" - наводи др Димитријевић.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Драгоцене сировине су, указује он, прави разлог због кога је Сорош интензивно подупирао "независно Косово".

- Сорош се од почетка залагао за отцепљење Косова од Србије. Један од кључних разлога је његова намера да комплекс рудника "Трепча" купи за 50 милиона долара - то јест, добије га на поклон, упакованог у причу о "отвореном друштву". Још 2003. је говорио: "ЕУ треба да почне процес којим би се решио статус Косова. Овај процес треба да буде окончан признавањем косовске независности...". Исте, 2003, у пролеће, Сорош је дошао у Београд и изјавио: "Мој предлог о будућности Косова није уперен против Србије, већ говори о могућем бржем путу њеног прикључења ЕУ. А тренутак је одличан: Србија је задобила међународне симпатије својим одлучним акцијама након погибије Зорана Ђинђића... Верујем, истовремено, да не постоји могућност да Косово остане део Србије". Сорош је тражио од Европе да "охрабри" Балканце како би могли да издрже на путу "мукотрпних, али нужних" реформи; тражио је и ревизију Устава Босне и Херцеговине ради "веће ефикасности", то јест, централизације чији је циљ укидање Дејтонског споразума - додаје др Димитријевић.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Foto: Printskrin, Vikipedija

Лажни папири и идентитети

ПРОФ. Димитријевић подсећа да је у емисији на Wnwt/Thirteen TV 15. априла 1993. Сорош причао о младости и начину на који га је спасао његов отац, богаташ Тивадор Сорош.

- Кад су Немци ушли, он је рекао: "Ово је безакона окупација. Нормална правила не важе". Средио је да сви добијемо лажне папире, сви смо имали другачије идентитете. Мене је усвојио неки чиновник министарства пољопривреде, чији је посао био да одузима имовину Јеврејима, тако да сам ја ишао с њим и одузимали смо велику имовину - причао је Сорош.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације