ПАРЛАМЕНТАРНИ И ПРАВНИ МЕГДАН: Како су се бирали посланици за Подгоричку скупштину
ОДМАХ по завршетку Великог рата, у Црној Гори ће бити конституисана Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори.
Краљ Никола неће бити у близини зграде "Дуванског монопола" у Подгорици, где је одржана, већ у изгнанству, у париском предграђу Неију. Предстојао је велики парламентарни мегдан заговорника уједињења са Србијом, униониста, и оних који су били за обнову Краљевине Црне Горе и за династију Петровића, сепаратиста.
Избори за ову Скупштину, која је позната и под именом Подгоричка скупштина, одржани су 19. новембра 1918. у границама Краљевине Црне Горе. Свака је капетанија бирала по два, а у крајевима ослобођеним за време Првог балканског рата сваки срез је бирао по три посланика. Градови са мање од 5.000 становника су бирали по једног посланика, а они са више од 5.000 по два посланика. Бирало се јавним и посредним гласањем, на тај начин што би свака капетанија на јавним зборовима изабрала 10 повереника, срезови по 15 и варошке општине по 5, односно 10 повереника. Повереници из округа су на заједничкој седници поименичним гласањем изабрали посланике за округ. Оверени записници о избору повереника и посланика достављени су Скупштини у Подгорици. Говорило се да су то били најдемократскији избори до тада у Црној Гори.
Преговори о сепаратном миру
У АУСТРИЈСКИМ архивима има много оптужујућих докумената везаних за понашање краља Николе и његових синова у току Великог рата. То се, пре свега, односи на преговоре престолонаследника Данила са представницима Беча у Швајцарској, средином децембра 1915. године, о закључењу сепаратног мира. По том плану Црна Гора је требало да буде проширена на један део Србије, Далмацију и северну Албанију. Међутим, друга страна, Аустроугарска није уважила његово пуномоћје за такав судбоносни и веома значајни документ.
Месец дана касније, 13. јануара 1916, његов отац упутиће писмо аустријском цару, молећи га за "частан мир". Четири дана потом, 17. јануара, понудио је "безусловну капитулацију", до које је дошло - 23. јануара.
Заговорници присаједињења Србији штампали су своје кандидатске листе и изборне прогласе на белој хартији, па су названи - бјелашиима, а присталице династије Петровића и заговорници Црне Горе као самосталне државе штампали су своје изборне материјале на зеленој хартији, те су прозвани - зеленашима.
Скупштина је заседала од 24. до 29. новембра 1918. године. На другој редовној седници, 26. новембра, донесене су одлуке да се краљ Никола Петровић и његова династија збаце са престола; да се Црна Гора уједини са Србијом у једну државу под династијом Карађорђевића и потом ступи у заједничку државу Срба, Хрвата и Словенаца.
Овај чин је за зеленашке тумаче прошлости - великосрпски терор, експанзионизам, милитаризам, инквизиција, трагична анексија, којом је на бесправан и нелегитиман начин уништена државна самосталност Црне Горе, њен међународни субјективитет, национална слобода, идентитет и достојанство. Да су Срби окупатори, асимилатори, експлоататори...
О односу народа у Црној Гори према одлукама Подгоричке скупштине показатељ су и резултати парламентарних избора 1923, 1925. и 1927. године на које су излазили и бјелаши и зеленаши. На првим изборима 1920. није било зеленашке листе. На територији данашње Републике Црне Горе у ова три изборна циклуса бјелаши су добили 86 одсто, а зеленаши 14 одсто гласова.
Препоручујемо
МАНДАТАР КРИВОКАПИЋ: Надам се интензивнијој сарадњи Србије и Црне Горе
29. 10. 2020. у 01:05
АБАЗОВИЋ ПОТВРДИО СУСРЕТ: Имао сам задовољство да разговарам са амбасадором Божовићем
27. 10. 2020. у 22:33
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (1)