ТРАГИКА НАЈСАМОТНИЈЕ ПРАВОСЛАВНЕ СВЕТИЊЕ: "Новости" у првом хришћанском храму у Истанбулу, цркви Свете Ирине старој 15 векова

НИЈЕДНЕ фреске. Ниједног мозаика. Ничег, што би вратило векове. Петнаест векова и коју деценију, још, да проговоре. Посведоче. Ничег нема. Само голи зидови! Само голи зидови... И, застори изнад којих ничег нема. И, питамо се: чему ови застори?

Света Ирина, лепота хришћанског Константинопоља / Фото Игор Маринковић

Испод куполе, густа, бела мрежа. Облак који заклања сунце. Као магла. Ништа се живо не види, пева се у Метохији. Речи нема. Повремено чегртаљка, одозго, разгони птице. А, куда би и улетеле, кад је све затворено. Црква, кавез који пропушта само упорне с намером да је виде. Плате улазницу и поклоне се вековима. И, што да не, зачуде се да у време када се готово све хришћанске богомоље преименују у џамије.

Истанбул. Она је једина одолела. Црква Свете Ирине. Црква Светог мира. Да ли је због одреднице "мир", због тога и одолела. Због тога и нетакнута?

ГОДИНАМА је обнављају. Али, никако да јој врате лица анђела и светитеља. Неимара и градитеља. Дуго, предуго траје та обнова... Ко зна, зашто? И, ко зна који ће се над њом симболи извијати, кад радови буду завршени. Света Софија и Црква Христа Спаситеља су опомена.

Да ли ће и овај хришћански православни храм у коме је 381. године заседао Други васељенски сабор, преименовати у џамију?

На овом месту, на којем, као укопани, стојимо, патријарх васељенски Нектарије је обавио прву службу. После је цркву неко спалио. Јустинијан је, после пожара, обновио храм, па су се у њега вратили патријарси Игњатије и Фотије, а то је било четири деценије после пожара. У међувремену је Константин Велики, овај чудесни храм повезао са Светом Софијом 532. године. Постао је пратећа црква великој, Светој Софији, као што је данас малена Црква Светог Саве, уз велики Светосавски храм на Врачару.

- Три минута имате... Толико протокол налаже - примамо упозорење обезбеђења.

- Три минута, само - покушавамо да продужимо време.

БИЋЕМО овде, погледом се споразумева наша екипа. Бићемо овде док нас не избаце. А, време? Одмиче брзо и неосетно. Пред нама, из огољених и огуљених зидова, као да искрсавају некадашње фреске. Ликови светаца којих нема. Пред нама теку векови. Судбине неимара и задужбинара. Искрсавају, као да су живи. Као да говоре...

Као пчеле, узрујане, зује речи. Безбројне речи. Верне и тачне, оних који су себе уградили у ову лепоту оскрнављену, заборављену и затомљену.

Је ли ово фотоморгана свести? Не, није! Ово је сусрет са прошлим. Са оним што узвисује. Са лепотом градитељске вештине која превазилази саму себе. Ту, у тој вештини је смели подвиг људског духа. Место у коме се људски ум и његова вештина уплићу у нови свет. У својој вери. У снази да трају и истрају.

- Где је ваш фото-репортер, молим вас? - пренуо нас је глас девојке у униформи. - Одавно је истекло време...

- Не знамо, ту је... Сад ће... Његов посао је другачији од нашег... Да, сад ће он... - набадамо речи, не знамо куда је нестао, а горимо од знатижеље, сасвим сигурни да смо у нашој мисији чисти, сасвим чисти у послу од кога се никад, током деценија заједничког рада, оглушили нисмо.

Све лепо пред нама које је долазило одозго, од те лепоте, одједном се спушта до пода. Пробуђени смо. И, онда... фото-репортер се створио, као да су га сами анђели спустили између две ватре које умало да запале све.

- Јесте ли нешто снимили изван овог простора? - сударили смо се с питањем девојке из обезбеђења. - Ако јесте, молим вас да то избришете.

ЋУТАО је фото-репортер "Новости" Игор Маринковић. А, она, та лепа и мудра млада девојка знала је да је фото-репортер направио недозвољене снимке. И, пустила га је.

Foto: Света Ирина, лепота хришћанског Константинопоља / Фото Игор Маринковић

POGLEDAJ GALERIJU

Три минута. А можда и три пута три минута, остало је иза нас. Около је врило од посете. Црква Свете Ирине је у оквиру Топкапи палате. Овде се смењују екскурзије, упркос корони. Препуна је палата. Испред, препуни паркинзи. Стигли Руси. Диве се Светој Софији.

Мало ко улази у први истанбулски хришћански храм. Мало ко зна да је у дворишту Палате - Света Ирина. Самотна и тужна, под плаштом обнове која траје...

ПРВО ХРИШЋАНСКО СВЕТИЛИШТЕ

ХРАМ Свете Ирине сматра се првим хришћанским светилиштем у Истанбулу, део храма богиње Афродите. Цар Константин Велики је ову светињу придружио Светој Софији, као пратећу цркву за молитвене обичаје. Записи сведоче да је имала такву снагу од које су зазирали и најокорелији противници хришћанства. Зато се, упркос вековима и сударима вера, Османлије нису усудиле да је преименују у џамију.

Препоручујемо

Друштво

0 3

ТИХА МОЛИТВА ЧУВАР ХРИШЋАНСТВА: "Новости" у Цркви Христа Спаситеља у Истанбулу - бисеру Византије, преименоване у џамију, пре Аја Софије

18. 10. 2020. у 17:00

Друштво

10 7

ЛИЦА АНЂЕЛА ПОД ПЛАШТОМ И КАД КЛАЊАЊЕ УТИХНЕ: "Новости" у Аја Софији - са верницима на молитви и туристима после пренамене (ВИДЕО)

17. 10. 2020. у 18:00

Свет

0 2

ЗЕМЉОТРЕС ПОГОДИО ИСТАНБУЛ: Епицентар у мору, тресла се земља на Босфору

24. 09. 2020. у 18:23

Свет

5 4

КАО ДА НИСУ ИМАЛИ ДОВОЉНО ЏАМИЈА: Патријарх Вартоломеј о Аја Софији

07. 09. 2020. у 11:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације