НАШЕ БЕБЕ ИЛЕГАЛНО УСВАЈАЛИ СТРАНЦИ! На помолу нова афера - ДРЖАВНА КОМИСИЈА ДОШЛА ДО СВЕДОКА

УСВАЈАЊА српске деце у иностранству нису била могућа до пре неколико година, па ипак Удружење "За истину и правду о бебама", тачније три његова члана, која су уједно и чланови државне Комисије за прикупљање чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Србији, дошли су до сведока који ово демантује и тврди да су много раније бебе, илегално, "прелазиле границу" - сазнају "Новости".

Фото Приватна архива

Бебе су, како тврди Милица Спасојевић из села Брђана, код Горњег Милановца, још давних седамдесетих година прошлог века одлазиле на усвајање у иностранство. Милица је била хранитељка од 1963. до 2005. године, а кроз њен дом је прошло више од 50 деце, међу којима и беба Катарина Илић.

- Од мене је шесторо деце отишло директно на усвајање. Троје је отишло у друге земље, једно у Крагујевац, једно у Београд и једно у Нови Сад - каже наша саговорница.

- После седам дана проведених у болници, радници Центра за социјални рад су је довели код мене, у Брђане. Овде је била 10 месеци, ја сам јој и дала име Катарина Илић - каже Милица Спасојевић.

Напуштена беба је стигла у дом хранитељке у другој половини 1971. године, да би се већ наредне године, пред крај лета, десило и усвојење. Усвојитељи су били брачни пар из Шведске - Норвежанин Ингвад Хана и његова супруга Швеђанка Лена. До Брђана су, како се сећа Милица, дошли преко, сада већ покојног, Милована Студовића, нуклеарног физичара из Института у Винчи. И сам Ингвад је био нуклеарни физичар, који је послом дошао у Београд, где је упознао Милована. Милица има фотографије не само са брачним паром, већ и са Милованом.

ПОРОДИЧНО Ингвад Хана (у жутој мајици) са усвојеном бебом из Србије у наручју, у шведском дому, Фото Приватна архива

Шведски брачни пар је ту провео месец дана, и стално путовао на релацији Београд - Чачак

- Брђани, док нису добили папире за усвајање. У међувремену су им Спасојевићи показали како се у Србији пече прасе, гостили су их домаћом ракијом, и припремали малу Катарину за пут.

- Кад су коначно добили папире, отишла сам са њима у Чачак, у Центар за социјални рад, да потпишу уговор о усвојењу - сећа се Милица.

Фото Приватна архива

Још неко време, по одласку из земље, јављали су се усвојитељи из Шведске Катарининој старатељки и слали фотографије, али се временом контакт прекинуо. До ове жене представници Удружења дошли су јер су чули да у Брђанима постоји бака која је отхранила педесетак малишана.

Трагајући за судбином својих беба, посетили су је пре неколико дана. Тако су сазнали за причу о иностраним усвајањима наше деце.

- По тадашњим законима страни држављани нису смели да усвајају нашу децу - потврђује Радиша Павловић, председник Удружења и члан Комисије. - Нама државни органи тврде да се овако нешто није дешавало. Како није, када имамо сведока да јесте...

ОСТАЛА БЕЗ ПЕНЗИЈЕ

МИЛИЦА Спасојевић је пуне 42 године била хранитељ. Пре неколико година, приликом додељивања плакете (доле на слици), тадашњи министар за рад и социјалну политику Расим Љајић обећао јој је да ће добити пензију. До дана данашњег ова жена је није добила.

Фото Приватна архива

Одговорно тврдимо да седамдесетих година прошлог века ништа није могло да се деси у Институту у Винчи а да за то не знају безбедносне службе. Дакле, морале су знати и за овај и за остале случајеве сличних, противзаконитих усвајања деце у иностранству. Комисија по Закону о несталим бебама има ингеренције да спроведе истрагу о овом случају и на првом састанку тражићемо да се отворе архиве.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације