Друштво

ЈАЋИМ ЈЕ ИМАО ЖИВОТ ЗА ФИЛМ: Како је од чобанчета постао машиновођа "Плавог воза"

Рато Миловић

13. 09. 2020. у 13:00

КАКАВ је животни пут имао Јаћим Радовић (87), из Златара, код Рудог, могао би да се напише занимљив роман или сними филм.

ЈАЋИМ ЈЕ ИМАО ЖИВОТ ЗА ФИЛМ: Како је од чобанчета постао машиновођа Плавог воза

Пут од чобанчета до возача најистакнутијих личности СФРЈ није био лак.

- Био је трновит, а борбен, саткан у сиромаштву - кратко описује свој живот крепки пензионер који живи у Сарајеву, а летује у родним Златарима.

ОД седам синова Томе и Влајка Радовића, из сиромашног пољопривредног домаћинства у Златарима, код Рудог, најдаље је "доскочио" Јаћим, који је у пензију отишао 1986. године, као машиновођа локомотиве "Плавог воза", коришћеног за потребе председникa СФРЈ Јoсипа Броза Тита и високих државних и политичких личности.

- У Железничку индустријску школу, у Пофалиће, код Сарајева, отишао сам 1948. године са пет динара у џепу. Постао сам машинбравар и годину-две радио у ложионицама и алатници, увек масан и гарав. Одахнуо сам први пут у животу одласком у Вождовац на одслужење ЈНА, као радио-телеграфиста, са чином десетара - прича, за "Новости", Јаћим Радовић. -

Била је то одскочна даска за моје даље напредовање, по повратку у Сарајево.

ЧЕКАЛО га је, каже, школовање за машиновођу, па је шест година управљао гаравим "ћиром" ускотрачном пругом, а онда је завршио курс за дизел-локомотиве.

- Прву дизелку - "американку", возио сам на релацији Винковци-Београд-Загреб, а потом и нашу дизелку из "Ђуре Ђаковића" са именом "Нада". Не знам по чијој препоруци сам прекомандован за возача "Плавог воза", али му хвала до неба! То је био прави господски посао. Воз из једног дела, са локомотивама напред и назад, направљен је у Торину и звао се "Ђуро Пуцар", а додељен је политичком руководству БиХ. Њиме сам Александра Ранковића, оно после пада на Брионском пленуму 1966. године, из Пуле возом вратио у Београд. Тако ми је наређено. Сувозач ми био Милован Бајић, а "домаћин" - конобар, Сидан Беговић. И тако сам 12 година, све до пензионисања, возио "Плави воз" - каже, за "Новости", Јаћим Радовић.

РАДОСТ пензионерског живота покварио му је рат у БиХ.

- Биле су то године страве и ужаса, глади, немаштине, страха за живот. Бошњак снајпериста након вербалних претњи на вратима стана, успео је да ме "упуца" у колено. Све је то, на срећу, сада далека прошлост. Живот за роман, пун догодовштина. Сада након смрти супруге Милене живим са кћерком која је у статусу детета са посебним потребама. Син Владимир, после факултета у Београду, где је стекао диплому машинског инжeњера, преселио се са супругом Сањом и децом у Канаду. Од браће смо у животу још Стојко и ја, такође становник Сарајева са супругом и сином. Летујемо сви у Златарима, где смо изградили нову породичну кућу са помоћним објектима. Одавде, опет у Сарајево и тако, до ко зна када и колико још година - закључи разговор Јаћим Радовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације