ОНИ СУ НАЈСТАРИЈИ ПРВАЦИ У СРБИЈИ: Љиљана (62) и Благоје (46) уписали основну школу

ОСНОВНА школа "Иво Лола Рибар" из Руме започела је упис полазника у програм основног образовања одраслих. Похађање школе је бесплатно и намењено је свима који нису завршили основну школу, а право уписа имају све особе старије од 15 година. Настава ће се одвијати од краја септембра 2019. године до априла 2020. године.

Фото: П. Милошевић

Љиљана и Благоје су полазници ове школе, и сигурно најстарији првачићи у Србији.

Кренули су у школу сада, јер како кажу, раније није имао ко да им плати школовање, јер су им родитељи били у јако лошем финансијском стању.

Благоје каже да му је јако драго што ова опција постоји, и да ће коначно моћи да оствари свој сан - да постане фризер.

- Почео сам да идем школу, не знам ништа, и желим да научим. Родитељи су ми били јако сиромашни и нису могли да ми приуште школовање. Сви ме зезају али мене баш брига, хоћу да идем - кроз смех говори Благоје и наставља:

- Моја највећа жеља је да постанем фризер и да будем коначно свој човек. У школи ми је супер, учимо свашта, иде ми добро. Коначно и ја да будем свој човек - закључује Благоје.

Љиљана, мајка и бака, има тезгу на пијаци, каже да је једва чекала да крене у школу.

- Највише ме је нервирало што не могу да се потпишем. Дуго сам чекала у редовима, па онда не ради апарат за отисак прста... без школе не можеш ништа, баш ништа. Моји родитељи су били сиромашни нису ме ни слали у школу. После сам се удала и бринула о деци нисам имала времена. Једва чекам да кренем у школу сада од септембра. Наставници су добри према свима. Тезга на пијаци ради некада добро, некада лоше, шта да се ради. Када не ради имаћу више времена да учим - каже Љиљана.

НАСТАВА ИМ СЕ ПРИЛАГОЂАВА

Настава за старије грађане који нису завршили школу је флексибилног карактера. Обезбеђени су им уџбеници, и за незапослене путни трошкови тако да не буду у минусу, пише "Телеграф".

- Нису то никакви проблематични људи, само нису имали услове у младости. Наставни план и програм за њих је доста прилагођен. Распоред је флексибилан, већином је настава у вечерњем термину. Све је направљено како би њима помогли да што пре заврше. Школа траје три године. Доносе нам уверење о последњем завршеном разреду и на основу тога им креирамо план и програм - каже Милош Комленац из Андрагошког центра.

У СРБИЈИ 7,7 ОДСТО НЕПИСМЕНИХ

Највећи број становника Србије има завршену средњу школу, мање је оних са високим образовањем, а иако је током протеклих деценија дошло до значајног помака у образовној структури, у Србији ипак 7,7 одсто становника нема завршену ни основну школу, показали су подаци последњег пописа становништва из 2002. године.

Основно образовање има 23,9 одсто становништва, особе које нису завршила основну школу чине 7,7 одсто, док више и високо образовање има 11 одсто становништва. У Србији са завршеном средњом школом живи 41,1 одсто становника.

НЕПИСМЕНИХ ЖЕНА 37 ОДСТО, МУШКАРАЦА 11,6

У Србији постоји изразита разлика у погледу нивоа писмености између мушког и женског становништва. Према резултатима пописа 1953. године удео неписмених жена износио је 37 одсто, а неписмених мушкараца 11,6 одсто.

Током протеклих деценија дошло је до значајног помака у образовном нивоу становништва Републике Србије па је тако смањено учешће лица без школске спреме и с непотпуном основном школом, док је учешће лица са основним, средњим, вишим и високим образовањем повећано.

Смањивање неписмености одвијало се код оба пола, али је било знатно интензивније код мушког дела популације. Тако је у 2002. години регистровано 5,7 одсто неписмених жена и 1,1 одсто неписмених мушкараца.

Забележено је да је неписменост, односно удео оних који не знају ни да читају ни да пишу најзаступљенија међу становништвом старим 65 и више година. Од укупног броја неписмених особа у Србији 2002. године, чак 74,2 одсто је старо 65 и више година, док, с друге стране, млади узраста 15-19 година чине 1,4 одсто од укупног броја неписмених.

(Блиц.рс)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације