ПРВИ ТРИЈУМФ У ВЕЛИКОМ РАТУ: Како су бројчано слабији Срби на Церу натерали аустроугарску армаду у панично бекство

НЕБРОЈЕНО је разлога зашто је Церска битка, вођена у ово време 1914. године, једна од кључних, антологијских, историјских бојева српског народа.

Фото: "Новости" и приватна архива

Борба која је обележила почетак Првог светског рата, осим што се сматра првом савезничком победом у овом сукобу, први је тријумф српске војске. Пре тачно 106 година српска војска у свом првом судару са надмоћном Аустроугарском монархијом однела је победу, одбранила земљу и себе уздигла у ред победоносних армија Великог рата.

Познаваоци војне историје и историчари на Церску битку гледају као на први сукоб две зараћене војске. Њен значај првенствено је у томе што је српској војсци улила самопоуздање да се бори против тако велике силе каква је била Аустроугарска. Данас је помало заборављено да је тадашњи Беч био престоница централноевропске Дунавске монархије, коју с правом зову Европском унијом својег доба.

"Пре избијања рата владала је велика непознаница како ће рат изгледати. Аустроугарска царевина је била огромна, имала је преко 50 милиона становника и било је сасвим неизвесно како ће се рат одвијати. Међутим, на велико изненађење тадашње јавности српска војска је однела победу у Церској бици, што је изузетно подигло борбени морал и дух српске војске", каже потпуковник Слободан Ђукић, професор војне историје на Војној академији у Београду.

У ОВОЈ чињеници огледа се највећи значај Церске битке, јер је она дала самопоуздање српској војсци да може да се бори против силе као што је била Аустроугарска. Победа на Церу, ипак, је оставила погрешан утисак на српску Врховну команду.

"У главном Генералштабу, Врховној команди српске војске у Крагујевцу, сматрало се да је однета победа над главним аустроугарским снагама, па су чак планиране операције на просторе Аустроугарске - у источној Босни и у Срему. Међутим, врло брзо се показало да Церска битка није имала одлучујући значај, то је била победа српске војске, али тактичка победа. Стратешког домета ту није било, јер већ после две недеље аустроугарска војска обновила напад на Србију", објашњава Ђукић.

Бој на Церу, међутим, показао је и велике маневарске способности српске војске, њену брзину и способност прилагођавања ситуацији на бојишту. Уз изузетну мотивисаност официра и војника, као и чврсту опредељеност за одбрану отаџбине, ови фактори одлучили су победника у овом антологијском сукобу Великог рата.

Мала Србија је у два балканска рата максимално исцрпела своје, људске и материјалне резерве, али је гурнута у нови рат, светских размера. Сарајевски атентат, "Млада Босна", везе појединих парадржавних структура Србије са атентаторима - били су само кулисе за избијање сукоба које су бремените империјалним прохтевима, Аустроугарска и Немачка, одавно и темељно припремале.

Основна идеја заједничког ратног и почетног операцијског плана била је - стратегијски дочек. Било је зацртано "држати се одбране док се не разјасни политичка и стратегијска ситуација, а затим дејствовати према њој."

Овај план разрадили су још 1908. године тадашњи начелник главног Генералштаба Радомир Путник и његов помоћник Живојин Мишић, а сада је само прилагођен конкретној војнополитичкој ситуацији. У његовом уводу је истакнуто да се "улога састоји у томе да привуку и привежу за себе што јаче аустроугарске снаге, како би оне биле што више ослабљене према Русији".

Фото: "Новости" и приватна архива

Уколико, пак, аустроугарска војска, као надмоћнија у снази и брзини своје концентрације, предузме офанзиву против Србије и Црне Горе, онда је улога српске и црногорске војске у прво време дефанзивна, а чим се укаже повољна прилика, прелази се у противофанзиву ради избацивања непријатеља са своје територије.

Српска Врховна команда (врховни командант - регент Александар Карађорђевић, начелник штаба - војвода Радомир Путник), ценећи логично да ће главне аустроугарске снаге дејствовати преко Дунава и доњег тока Саве према долини Велике Мораве, извршила је груписање снага.

СТЕПИНА армија била је бројно најјача и састављена од најбољих дивизија, па је управо ради тога постављена тако да у погодном тренутку може дејствовати у десни бок непријатељевих снага које би наступале долином Велике Мораве, или пак, у леви бок оних аустроугарских снага које би надирале долином Јадра ка Ваљеву.

Све јединице су до 10. августа биле на својим местима. Велика заслуга за то припада генералу Степановићу, који је врло успешно заменио војводу Путника у руковоћењу тим сложеним и веома важним пословима.

Аустроугарска команда је потцењивала снаге и могућности бранилаца сматрајући да они, после два исцрпљујућа балканска рата, неће моћи да пруже озбиљан отпор њеним трупама. Командант аустроугарске Балканске војске генерал Оскар фон Поћорек - био је чврсто уверен да ће се рат на Балкану завршити за две до три недеље, и да "модерно опремљена аустроугарска војска има толику надмоћност над српским снагама, да ће први сукоби разбити легенду о Куманову и Брегалници".

ОВА погрешна процена навела је генерала Поћорека и аустроугарску Врховну команду на крупне стратегијске грешке. Ратним и почетним операцијским планом аустро-угарске Врховне команде, који је разрађен још 1907. године, била је предвиђена офанзивна и дефанзивна варијанта ангажовања аустроугарске Балканске војске против Србије. Уколико би рат почео само измећу Аустро-Угарске и Србије, било је предвиђено да се, енергичним офанзивним ангажовањем снага јачине 20 пешадијских дивизија и 13 бригада, Србија баци на колена. За рат са Русијом за Србију би се примењивао другачији сценарио.

Фото: "Новости" и приватна архива

Иако је 1914. године Русија одмах ступила у рат на страни Србије, генерал Поћорек је - рачунајући са спорошћу руске мобилизације, неспремношћу српске и црногорске војске и са присуством аустроугарске Друге армије (ешелона Б) у Срему и Банату одлучио да са снагама предвиђеним за дефанзиву пређе у офанзиву. Ову одлуку одобрила је Врховна команда у Бечу.

Како у књизи посвећеној војводи Степи Степановићу бележе историчари Саво Скоко и Петар Опачић, у настојању да до 18. августа - рођендана цара Фрање Јосипа оствари прву велику победу над српском војском, аустроугарска Војна команда поново се огрешила о основне принципе стратегије. Она је, упркос томе што Шеста армија још није била завршила своје маневре, издала директиву Петој армији да 12. августа форсира Дрину и, уз садејство делова Друге армије, предузме енергично наступање ка Ваљеву.

Према овој директиви, Шеста армија имала је да пређе у напад тек по заузећу Ваљева, и то дивергентним правцима - ка Ужицу и Пљевљима. Поћорек је био уверен да ће избијањем главних снага Балканске војске на линију Ваљево - Ужице бити створена погодна операцијска основица за "војничку шетњу до Ниша".

ПОСТУПАЈУЋИ по овој директиви, трупе 8. и 13. корпуса аустроугарске Пете армије почеле су у рану зору 12. августа форсирање Дрине према Лешници и Лозници. У исто време, уз снажну подршку артиљеријске ватре која је тукла Београд, Обреновац и Шабац, делови 4, 7. и 9. корпуса аустроугарске Друге армије почеле су прелаз преко Саве код Аде Циганлије, Шапца и Сремске Митровице. Због снажног отпора Јадарског четничког одреда, којим је командовао Војин Поповић - војвода Вук, и делова Шабачког одреда, Аустроугари су изгубили доста времена.

Фото: "Новости" и приватна архива

Делови 29. дивизије аустроугарске Друге армије имали су лакши посао. Они су уз снажну подршку Дунавске флотиле и тешке артиљерије, прешли Саву код Сремске Митровице и Јарка и заузели Ноћај, Шеварице и Дреновац. Истовремено је и 62. бригада аустроугарске 31. дивизије прешла Саву код Кленка и после краће борбе заузела Шабац. Једино је 42. дивизија, која је прешла Дрину код Зворника, почела без икакве сметње наступање према Крупњу. Осми корпус заузео је Лешницу и избио на планину Видојевицу.

Иако развучена на широком фронту од Шапца до Гучева и бројчано слаба, српска Трећа армија је, одолевајући пуна четири дана знатно надмоћнијим непријатељевим снагама и бранећи сваку стопу српске територије, сјајно извршила свој задатак и створила драгоцено време српској Врховној команди да изврши прегрупацију снага за Церску битку.

Генерал Степа добро је уочио да се кључ сукоба са Аустроугарима на дринском бојишту налази на планини Цер.

Критична ситуација решена је личном интервенцијом команданта Степановића, који је присуством на бојишту ободрио трупе Комбиноване дивизије и задржао их на положају. Увођењем у борбу тек приспеле Моравске дивизије првог позива, која је, око подне 16. августа, напала делове аустроугарске дивизије на угроженом левом крилу Комбиноване дивизије и поновљеним, а још енергичнијим покретом Церске ударне групе гребеном Цера, српске трупе су коначно пробиле и дубоко помериле линију фронта. Убацивањем у битку Моравске дивизије првог позива српска војска је стекла и бројчану надмоћност: 32 српска батаљона и 72 топа - против 18 аустроугарских батаљона и 58 топова.

ЧЕТВРТОГ, одлучујућег дана Церске битке, 19. августа, практично, извојевана је победа. На левом крилу церског фронта, на положајима српске Треће армије у долини Јадра, осетила се немоћ трупа аустроугарског 13. корпуса. Одбијени су сви његови напади, а затим је примећено да се Аустријанци повлаче према Крупњу. Одступање или прегруписавање снага за поновни напад - била је дилема српске команде. Ову неодлучност српске Треће армије искористиле су аустроугарске трупе са овог сектора фронта да, без додира са српским јединицама одступе према Лозници и даље преко Дрине у Босну.

Фото: "Новости" и приватна архива

У ситуацији снажног удара српске војске, аутроугарске јединице нису имале шансу. Као нереална остала је без икаквог одјека Поћорекова депеша - наређење: "Издржите по сваку цену док не стигну појачања са севера и југа. Пета армија мора се, пошто-пото, одржати на линији Ново Село - Видојевица - Јадранска Лешница и на висовима источно од Зворника." Битка је, међутим, била изгубљена.

"Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству - бележио је у свој дневник прашки књижевник и новинар, припадник аустроугарске војске Егон Ервин Киш.

"Бекство је започело и вукло нас је са собом. Једна потучена војска - не, једна разбијена руља јурила је у безумном страху према граници. Возари су шибали своје коње, артиљерци су боли своје мамузама, официри и војници гурали су се и пробијали између читавих колона коморе или газили кроз ровове поред пута у групама у којима су били заступљени сви родови војске - пешаци, артиљерци, војници из ландвера, болничари, сапери..."

У КАСНИЈИМ анализама Церске битке као кључни разлози пораза Аустроугарске наведени су недостаци у планирању и вођењу операција од стране аустроугарских команди, на једној, и способност штаба српске Врховне команде и умешност српског старешинског-командног кадра у брзом прилагођавању ситуацији и, нарочито, високи морал, издржљивост и храброст, као и већ стечено српско ратно искуство.

Верујући, погрешно, да ће Срби офанзивом на Босну у њој дићи устанак, аустроугарски Генералштаб, стратегијски, а командант Балканске војске генерал Оскар фон Поћорек оперативно-тактички, супротно свим начелима рационалне стратегије, наопако су усмерили офанзиву на Србију са запада, дакле, најнепогоднијим правцем, уместо са севера, погоднијим моравским правцем.

Фото: "Новости" и приватна архива

Насупрот свим грешкама и недостацима аустроугарске војске и њених команди, српска Врховна команда, као и команданти армија и дивизија, не одвајајући се од својих јединица, испољавали су високу способност да у врло сложеним и критичним ситуацијама, на лицу места, доносе смеле и судбоносне одлуке.

Заслуге припадају и генералу Степи Степановићу, команданту Друге армије, који је успешно извео марш - маневар у правцу Текериша и наредио освајање Косаниног града - највише тачке церског масива, а затим неколико пута у кризним ситуацијама на положајима Комбиноване и Моравске дивизије на Церу и Шумадијске дивизије на фронту код Шапца налазио право решење.

Препоручујемо

Култура

0 0

БЕСКРАЈНА САГА О РАТОВИМА И ЉУБАВИМА: Књига "Србија и Византија" доноси заборављена дела Божидара Ферјанчића

04. 08. 2020. у 14:39

Друштво

0 1

ОДГОВОР НА НЕИСТИНЕ О МЛАДОЈ БОСНИ: Радослав Гаћиновић - Српски идентитет се топи откад је створена Југославија

16. 08. 2020. у 14:00

Србија

2 2

ЧЕТНИЦИ ВЕСЕЛИНА МИСИТЕ ПРВИ РАЗБИЛИ ФАШИСТЕ: Август је значајан дан за Лозницу, али и за целу Европу

17. 08. 2020. у 13:31

Друштво

17 12

ЖИВЈЕЛО НАШЕ МИЛО СРПСТВО! Овим речима завршено је писмо црногорског краља Николе унуку Александру пред почетак Великог рата

02. 08. 2020. у 09:35

Друштво

0 3

ПРИЧА СТАРА ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ ВЕКА: Овај чудесни хлеб је отхранио српског војника

23. 07. 2020. у 00:50

Србија

0 2

Музеј Мишићу у част: Сећање на славног српског војводу у Осеченици код Мионице

24. 07. 2020. у 06:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације