НАЈВЕЋИ СРПСКИ ШПИЈУНИ (9): Стеван Дедијер - српски националиста и професор који је требало Титу да направи атомску бомбу

РАДИО сам као обавештајац активно само за Удбу 1947. за време грађанског рата у Грчкој.

Фото архива

Задатак ми је био да неутралишемо америчку амбасаду у Атини. А 1955. године сам за Службу државне безбедности, на велику радост Александра Ранковића, разоткрио један од начина којим енглеска обавештајна служба врбује наше људе. Био сам члан Титовог тајног тима који је имао задатак да направи атомску бомбу. Тај посао су директно контролисали Политбиро и Удба. Члан сам читаве мреже људи у свету који отворено изучавају проблем обавештајног рада у 20. веку.

Са групом југословенских новинара био је у Трсту и у штабу генерала Маркоса у Грчкој, као Кардељов секретар путовао је на конференцију мира у Париз. А у ретким тренуцима слободног времена преводио је за потребе Озне документа ко зна на који начин дотурена из америчке амбасаде. Док је писао мемоаре, које ће постхумно да објави његова жена Карин Дедијер, Швеђанка, дао им је наслов "Шпијун кога смо волели".

Фото архива

Рођен је у Сарајеву 1911. и довољно дуго је живео да буде учесник, сведок и аналитичар два светска рата и осталих историјских збивања. Познавао је велике и мале политичаре, слабе и снажне шефове тајних служби, и сматрао себе њима равним.

Мајка га је послала на студије у Швајцарску, а он је нашао спонзоре и наставио студије у САД. Због политичких збивања у Европи постао је искрени комуниста, што је била и мода код деце богатих Американаца и Европљана. У САД је радио у Њујорку као новинар и стално био у контакту са црнорукцима, који су неговали национални дух.

Период између 1936. и 1949. био је веома буран у животу Дедијера, јер је постао савезнички падобранац у Другом светском рату. Професор Твртко Јаковина пише да је Стеван Дедијер био члан војне обавештајне службе ОСС, претече ЦИА. Прошао је падобрански курс и специјалну обуку, па је постао телохранитељ америчког генерала Максвела Тејлора, команданта 101. летачке дивизије.

Током рата, био је најбољи редов у падобранској 101. америчкој дивизији. Генерал Двајт Ајзенхауер је дозволио да почетком 1945. пређе у југословенску армију. Учествовао је у тајној операцији "Маркет гарден" после искрцавања савезника у Нормандији. То је био војни десант, у коме се Дедијер посебно истакао. Та обавештајна акција и углед који је стекао код америчких генерала помогли су му касније да се сусреће са готово свим директорима ЦИА.

Фото архива

Када се после рата вратио у Београд као члан КПЈ добио је обавештајни задатак да помаже грчким комунистима и партизанима како би освојили власт у Грчкој. После боравка у Грчкој искусни обавештајац је добио нови поверљиви задатак. Јосип Броз Тито, Политбиро КПЈ и Удба ангажовали су Стевана Дедијера да контролише Павла Савића у Нуклеарном институту "Винча" и помогне да Југославија направи атомску бомбу. Било је то у доба сукоба са Стаљином. А читав подухват директно је био у надлежности Политбироа и Удбе.

- Без мога знања унајмили су ме да направим атомску бомбу за Тита - писао је Стеван Дедијер. - Рекли су ми то једног недељног послеподнева, у септембру 1949. године. Милован Ђилас и Едвард Кардељ изговорили су готово свечаним гласом: "Морамо имати атомску бомбу! Направићемо је па макар коштала и половину нашег националног дохотка за неколико година!"

Али, Савић није умео да направи атомску бомбу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације