ДУНАВОМ ЛЕПШЕ НЕГО ДРУМОМ: Капетан Стефан годинама плови великом реком

ЉИЖАНИН Стефан Арсенијевић (31), моћни Дунав, од извора у Немачкој до ушћа у Црно море, познаје као - свој џеп.

Privatna arhiva

Као морнар, више километара је прешао Дунавом бродом него путевима својим аутомобилом.

Стефан је капетан брода, за кормилом танкера "Давид", дугачког 110 метара, носивости до 2.500 тона, у власништву београдске фирме "Казук", у којој је запослен. На броду проведе месец дана, а потом се исто толико времена одмара код куће у Љигу. Затим поново одлази на пловидбу 2.411 километара дугим Дунавом.

- Као основац, ни помишљао нисам да ће мој животни позив бити везан за бродове и пловидбу - каже Стефан. - Одлука је пала захваљујући мојој, сада покојној, тетки Радивојки Живановић, родом из мионичког села Дучића, која је била једна од првих жена које су завршиле бродарску школу у целој бившој Југославији. Слушајући њене приче и догодовштине капетана бродова и морнара, њених пријатеља и колега, одлучио сам се за тај посао. И нисам се покајао!

Завршио је Школу за бродарство, бродоградњу и хидроградњу у Београду, а само неколико месеци после матуре укрцао се на свој први брод - "Лену". Након две године, положио је испит за поручника, а потом постао капетан брода.

- Прве две године на броду су најтеже. Приправници раде физичке послове, од прања, чишћења, па до везивања, буквално су "мали од палубе" - каже Арсенијевић. - Обављају све оно што старе и искусне лађаре мрзи да ураде. Од самог почетка, радио сам на бродовима који превозе расути терет, и ту сам испекао занат. Углавном сам пловио српским рекама. Када сам постао капетан, прешао сам на танкер, почео да пловим Дунавом, прво његовим доњим делом, до луке Констанца, на Црном мору. Касније, "освојио" сам цели Дунав, од Келхајма у Немачкој до Црног мора.

Кроз Немачку, Аустрију, Словачку и Мађарску, пловни пут Дунавом је, истиче Стефан, веома узан, ток је брз, дно је каменито, крајолик поред реке, природа, села, градови, путеви изгледају савршено, све је на свом месту. Средњи Дунав, од Мађарске до Прахова у Србији, пун је спрудова, речних острва, често су велики таласи због јаког ветра, пловни пут је знатно шири...

- Дунав је, за мене, најлепши у свом току управо кроз Србију, односно Ђердапску клисуру, где се природа стварно није штедела - каже Стефан. - За само пар сати пловидбе на том делу, Дунав је најшири, око шест и по километара код Голупца, а најдубљи, више од стотину метара, у Казанима. Доњи Дунав, опет, карактеристичан је по честој промени пловног пута, ток је више дивљи, са тек понеким градом, поред обале углавном су шуме.

Приватна архива

Опловио је и канал који спаја Рајну - Мајну - Дунав. Такође, целу Мајну и део Рајне до немачког града Манхајма. Тренутно, каже, углавном плови Дунавом од Беча до Црног мора.

- Бити заповедник на танкеру много је одговорније него руководити бродом који превози расути терет - каже Арсенијевић. - Ако се, рецимо, пробуши брод са житом, шарани и друга речна риба имаће богату трпезу, а ако би се из танкера излила нафта или бензин, уследила би еколошка катастрофа.

Privatna arhiva

Посада има привилегију да је на сваких неколико дана у другом граду, држави. Увек је, каже наш саговорник, занимљиво, не само на обали, већ и на броду.

- Сви чланови посаде морају да функционишу као један - каже Стефан. - Нарочито кад јак ветар ствара високе таласе, или кад падне магла, која пловидбу без радара чини готово немогућом, до појаве леда, када се бродови склањају у речне рукавце, зимовнике, или када су високи и ниски водостаји, када Дунав може да се прегази... Многе ситуације су стресне, захтевају високу концентрацију и јединство свих чланова посаде. Упркос томе, на броду време спорије пролази. На броду нађеш мир и спокој.

Privatna arhiva

ЗАЧАРАНИ КРУГ

- Одсуство од куће ипак тешко пада, јер живим са девојком у Београду - каже Стефан. - Где год да брод пристане, када се представљам колегама поносно кажем да сам Ваљевац, односно из Љига. Најдуже сам на броду био три и по месеца, и то је заиста много, ужелиш се копна. Кад сиђем са брода, потребно је неколико дана да се привикнем на људе. Кад месец дана паузе прође, следи привикавање на брод, и то је зачарани круг. За наш стандард, плата је одлична, може лепо да се живи. Сигурно бих пловио и другим рекама, пре свега Рајном, где доста наших капетана одлази.

Препоручујемо

Друштво

4 22

ЈАПАНАЦ КРЕНУО НА ПУТ БИЦИКЛОМ ПА ЗАВРШИО У ПИРОТУ: Читаву деценију без "пребијене паре" крстари земљом

12. 07. 2020. у 10:00 >> 09:26

Друштво

7 19

ДЕСЕТКАМА ДО ЗВАЊА ЛЕКАРА: Вукан из Косовске Митровице завршио медицину са највишом оценом два месеца пре рока

12. 07. 2020. у 07:00

Друштво

0 3

КОРОНА И ОСКУДИЦА НЕ ПУШТАЈУ УНУ КУЋИ: Породица из Црвенке од марта није видела болесно дете

11. 07. 2020. у 15:00

Друштво

0 0

Последњи живи носилац Ордена народног хероја Југославије носи још једно одличје

08. 07. 2020. у 10:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације