Министарство просвете и науке планира промене уписних квота на државним факултетима: До индекса према - потреби државе
КОМИСИЈА коју је формирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја требало би да почне да ради на будућим уписним квотама на факултетима, открива, за "Новости", проф. др Петар Булат, проректор Универзитета у Београду. Он истиче да је то изузетно тежак задатак, јер је потребно да се сагледају образовни профил и број стручњака, који ће бити потребни друштву за наредних 10 до 20 година.
Пред уписни рок на факултетима, у јавности се стиче утисак да се број слободних места за бруцоше, уз минималне корекције, само "преписује" из године у годину, без обзира на потребе за одређеним кадровима. Тако се дешава да на појединим факултетима за један индекс конкуришу по три и више кандидата (медицина, стоматологија, ФОН...), а неке високошколске установе не попуне слободна места ни после другог уписног рока (шумарство, пољопривреда, Рударско-геолошки, ТМФ...)
Према речима професора Булата, имајући у виду брзину којом се све око нас мења, задатак планирања уписних квота веома је комплексан. Он истиче да многе, развијеније земље нису добро процениле потребе за високообразованим кадром, па је то један од разлога зашто су неки наши стручњаци веома тражени у иностранству.
- Заинтересованост кандидата за поједине факултете није одраз потребе друштва за тим образовним профилом - наводи проф. Булат. - Када би се планирање уписних квота заснивало на интересу кандидата, релативно брзо бисмо остали без кадрова који су неопходни друштву, а са друге стране имали бисмо огроман број високообразованих стручњака за којима не постоји потреба на тржишту рада. Задатак већ поменуте комисије је да креирањем политике уписних квота обезбеди довољан број стручњака за очекиване потребе друштва кроз 10--20 година. Треба истаћи да се кроз рад приватних универзитета и самофинансирајуће студије на државним универзитетима омогућава кандидатима да стекну високо образовање у областима за које они сматрају да су перспективне.
Највећа "навала" је, сваке године, на Универзитет у Београду. Сви желе да студирају у главном граду, док у осталим градовима факултети остају полупразни. Због тога се поставља питање да ли би, можда, требало урадити ревизију мреже високошколских установа. Јер, да ли је Србији заиста потребно пет државних машинских или економских факултета?
НОВИ СМЕРОВИ
СТОЈАНОВИЋ наводи да се на УБ активно ради на формирању нових смерова и мултидисциплинарних студијских програма, који настају заједничким деловањем више факултета.
- Концентрисањем едукације у два или три центра нанела би се ненадокнадива штета развоју Србије - сматра проректор Булат. - То би довело до неравномерног развоја земље, депопулације делова Србије у којима нема високошколских установа и концентрације становништва у универзитетским центрима. По мом мишљењу, држава зато свесно и на општу добробит подржава рад појединих универзитетских центара.
Наш саговорник истиче да се уписне квоте стално благо мењају и на тај начин се избегава "револуционарно" кориговање, које би могло да доведе поједине факултете у незавидну позицију.
- Планирање кадрова је веома комплексан и захтеван процес, у коме најбоља решења не постоје, већ само боља и мање добра - сматра професор Булат. - Заговарам став да је због веома брзих промена у савременом друштву у овом тренутку боље школовати кадар који има широко образовање и тиме могућност да се адаптира на нове захтеве тржишта рада, него кадар са уским усмерењима. Желим да истакнем да тренутно доминирају супротне тенденције и да у већини земаља универзитетско образовање креира уске специјалисте.
По мишљењу Јагоша Стојановића, студента проректора Универзитета у Београду, чињеница је да део факултета ради изврстан посао на пољу маркетинга, док поједини имају места за побољшање.
СЕНАТ
УПИСНЕ квоте предлажу факултети на основу броја студената који је дозвољен у акредитацији програма, имајући у виду и интересовање кандидата, а усваја их Сенат универзитета. Усвојене квоте прослеђују се Министарству просвете које на основу предлога, али и актуелних потреба, даје препоруку Влади за финансирање броја буџетских места.
- Највећа је заинтересованост за студије у главном граду, статистика сама говори о потребним квотама, али је питање ко се и да ли се ико њом бави - сматра Стојановић. - Студирање је свуда у свету луксуз, захтева велику посвећеност и солидну материјалну базу, јер је изузетно тешко радити и студирати у исто време. Зато је одлична идеја да се квоте за факултете формирају према потреби државе за одређеним кадровима.
НЕЗАПОСЛЕНИ
ПРЕМА подацима Националне службе за запошљавање у Београду, на евиденцији се тренутно налази 658 дипломираних економиста опште економије и банкарства, 1.125 дипломираних правника, 16 лекара опште медицине, 617 стоматолога и 1.025 дипломираних менаџера. Иако постоји потреба за њима, на евиденцији НСЗ нема наставника немачког језика, дипломираног професора физике и хемије, дипломираног професора латинског језика и књижевности и професора економске групе предмета.
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану
СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.
26. 11. 2024. у 17:09
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)