БИБЛИОТЕКЕ НА КОРАК ДО УКИДАЊА ТАРИФЕ? Министарство културе у сарадњи са НБС и Матицом српском ангажовало се да помогне библиотекарима

Министарство културе покренуло је процедуру како би се изменила законска одредба по којој су јавне библиотеке у обавези да од 1. јануара 2025. плаћају тарифу од 15 динара на сваку позајмљену публикацију.

архива

Ова законска обавеза већ дуже је предмет спорења, а најоштрији критичари оваквог модела наплате ауторске тарифе за писце и преводиоце су управо библиотекари, који тврде да би нови намет многе јавне библиотеке довео до затварања.

Због тога су библиотекари од надлежних институција затражили повлачење спорног закона, а Министарство културе покренуло званичне правне радње према Министарству привреде, у чијој је надлежности Закон о ауторским и сродним правима којим је и прописано плаћање тарифе на послугу публикација.

То подразумева и прикупљање података о корисницима, па је Народна библиотека Србије доставила Министарству културе податке о броју корисника у јавним библиотекама којих са огранцима има 530.

Тако су, према подацима Мреже библиотека Србије, јавне библиотеке у 2023. години имале 641.252 корисника, што је за 16.000 више него годину дана раније, јер су у 2022. имале 625.222 корисника.

- У сталном смо контакту са Министарством културе које се ангажовало како би се библиотеке ослободиле плаћања тарифе, доставили смо им податке из база о броју корисника, а тај број се последњих година повећао - каже нам др Драгана Милуновић, заменик управника НБС за библиотечко-информациону делатност. - Уколико би библиотеке новац морале да издвајају на тарифе, не би имале средства за набавку нове грађе па би и број корисника опадао.

Наша саговорница истиче да су две националне установе - Народна библиотека Србије и Матица српска, као и њихови управници који су и наши познати писци Владимир Пиштало и Селимир Радуловић, предузели све што је било неопходно, како би се на институционалном нивоу решио овај проблем. Јер, њихов став је да библиотеке не треба да плаћају тарифу на послугу, већ да то мора бити решено на другачији начин.

У овој националној установи се надају позитивном исходу и да ће до краја године, када треба да почне наплата тарифе, библиотеке бити ослобођене ове обавезе.

Иначе, законом је најпре било предвиђено да новац за тарифу издвајају локалне самоуправе као оснивачи библиотека, али је почетком августа та одреба допуњена, па је обавеза пребачена и на библиотеке.

Библиотекари наводе да нигде у Европи библиотеке не плаћају ову обавезу већ то чини држава, па су надлежним органима проследили и решење које подразумева да се из државног буџета директно издвоји новац за накнаду ових права без укључивања библиотека у процес наплате. То, међутим, подразумева и преговоре са Министарством финансија, али се у библиотекама надају да ће све бити обављено до краја године.

Библиотечко друштво Србије покренуло је и петицију за повлачење закона из процедуре коју је потписало 10.500 грађана, а овај документ је затим предат Влади, Народној скупштини и свим надлежним одборима: за културу и информисање, за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу и Одбору за уставна питања и законодавство.

Уз петицију, предата је и пратећа документација - правни акти који се односе на документ "Тарифа накнаде за давање на послугу оригинала и умножених примерака ауторских дела издатих у штампаној форми", реакција међународне заједнице библиотека и библиотекара која указује на непоштовање међународних смерница за спровођење закона о накнади за колективно ауторство.

Петиција је упућена и Министарству културе са позивом да се оно заузме код надлежних инстанци за стављање ван снаге овог правног акта како би се у преговарачком процесу дошло до решења корисног за ауторе и за библиотеке, па тако и за све грађане, што је ово министарство и учинило.

- Надамо се брзој реакцији надлежних инстанци којима смо се обратили, као и Министарства привреде под чијим окриљем ради и Завод за интелектуалну својину који је дао сагласност на овај правни акт не узевши у обзир Закон о библиотечко-информационој делатности са којим је у директној колизији, а који уређује рад библиотека - кажу у Библиотекарском друштву Србије.

Новац од тарифа ишао би за ауторске накнаде писцима и преводиоцима, али су и они против тога да га издвајају библиотеке.

Писци са којима смо разговарали сматрају да тим новцем не би били решени њихови проблеми, али би библиотеке биле доведене у ситуацију да не могу даље да раде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације