У АКАДЕМИЈИ САМО ЈЕДАН СРБИСТА: И након избора у САНУ, одељења хуманистичких наука остала најмалобројнија

Љ. Бегенишић

18. 11. 2024. у 11:05

НЕДАВНИ избори у Српској академији наука и уметности нису решили један од главних задатака на које је указивано током изборне процедуре и кандидовања нових чланова - није повећана бројност одељења која "покривају" хуманистичке науке.

У АКАДЕМИЈИ САМО ЈЕДАН СРБИСТА: И након избора у САНУ, одељења хуманистичких наука остала најмалобројнија

Фото Д. Миловановић

Тако су четири одељења - друштвених наука, историјских наука, језика и књижевности и одељење уметности и сада и пре избора била најмалобројнија, а неки од наших саговорника раније су упозоравали да се поједина налазе и пред гашењем.

И ту се ништа није променило, иако је Академија однедавно "богатија" за 22 нова дописна члана и пет иностраних. Међу њима није изабран ниједан србиста, а на одељењу за језик и књижевност од 17 чланова само троје су лингвисти. Србистиком се бави само један академик - Јасмина Грковић Мејџор.

Наши саговорници из САНУ упозоравају да нема нико ко се бави савремним српским језиком, и нико ко се бави дијалектологијом.

- Некада су у Академији седели Милка Ивић, Милорад Радовановић, Иван Клајн, Предраг Пипер... изгледа да српски у Србији није важан - оцењују саговорници "Новости". - Цело ово одељење је због малобројности закржљало, али део који се бави изучавањем језика одумире.

А одељење друштвених наука на које су изабрана четири нова члана и даље је најмалобројније и има свега 11 академика.

Академик Часлав Оцић са овог одељења каже нам да се пажљивом анализом реферата о кандидатима за чланство у САНУ може закључити да је већина кандидата који су остали пред вратима академије боља од оних који су кроз та врата ушли.

- На пример, одељење друштвених наука предложило је пет кандидата, прошло је четворо, али није прошао најбољи кандидат прф. др Слободан Антонић, који је објавио двоцифрен број научних монографија, а прошла су три која немају ниједну монографију - каже за "Новости" академик Оцић.

Маратонско бројање гласова

БРОЈАЊЕ гласова на изборној скупштини трајало је неуобичајено дуго. Изборна комисија бројала је гласове више од пет сати, а академик Часлав Оцић пита се који су разлози за овако дуго бројање и пребројавање. Он истиче да је изборна комисија дужна члановима САНУ и широј јавности објашњење овог феномена.

Остала два друштвена одељења - за историју и одељење уметности - такође имају по десетак чланова мање него што би могло, с обзиром на то да је максималан број чланова по одељењу 25.

Тако на одељењу за историју има 16 чланова, два више него пре избора, а академика уметника има 17, односно, три више него раније.

И одељење техничких наука је слабије попуњено, па има 13 чланова.

Истовремено, највећи број чланова и то 24 има одељење за математику, физику и геодезију и они су богатији за четири академика него раније. Ово Одељење по бројности је престигло медицинаре који су пре ове изборне скуштине имали 24 члана, а сада их је 23.

А одељење за хемију и биологију има 17 чланова, једног мање него пре избора.

Иначе, на последњој изборној скупштини одржаној почетком новембра, у статус дописних чланова изабрана су 22 кандидата, док је за иностране чланове избарано њих пет. Тиме је академија постала бројнија за 27 нових чланова и сада има укупно 143 члана. Пре избора имала је 116 академика и била најмалобројнија у региону у односу на број становника, а то значи да је САНУ имала два члана на 100.00 становника, док неке имају и по шест или седам.

Такође, проблем на који је руководство Академије раније указивало је мали број жена академика. Њих је пре избора било осам, а сада их је примљено 12, тако да у академији има 20 припадница лепшег пола.

Академик Часлав Оцић изборе оцењује као - победу квантитета над квалитетом.

- Особено научно или уметничко дело као најважнији критеријум замењен је тзв. позитивном дискриминацијом, где припадност полу, етничкој или некој другој мањини даје предност сорошевцима различитих боја у односу на научнике и уметнике, аутентичне продуктивне ствараоце - оцењује Оцић. - Академски критеријуми потиснути су паракритеријумима морално-политичке подобности, како је дефинишу Клаус Шваб, Сорош, Бил Гејтс, Фаучи, фармакомафија или биотерористи... Чланство у САНУ постало је универзално људско право, а евентуално одбијање Академије да у своје редове прими претенденте на чланство тог профила тумачи се као угрожавање њихових људских права, акт дискриминације који подлеже судском гоњењу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕВРОПА РАЗМАТРА СЛАЊЕ 100.000 ВОЈНИКА У УКРАЈИНУ: Трамп одбио предлог - познато из којих земаља би их било највише

ЕВРОПА РАЗМАТРА СЛАЊЕ 100.000 ВОЈНИКА У УКРАЈИНУ: Трамп одбио предлог - познато из којих земаља би их било највише

ЕВРОПСКЕ нације разматрају слање војних снага у Украјину у случају прекида ватре или постизања мировног споразума, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате. Разлог је једноставан - новоизабрани амерички председник Доналд Трамп јасно је ставио до знања да неће слати америчке војнике у ту земљу како би гарантовали безбедност, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате.

18. 12. 2024. у 17:42

УТИЦАЈ ОРЕШНИКА НА ЛОНДОН: Руски амбасадор – Натерани су да заузму уравнотеженији став

УТИЦАЈ ОРЕШНИКА НА ЛОНДОН: Руски амбасадор – Натерани су да заузму уравнотеженији став

ЛАНСИРАЊЕ руске балистичке ракете средњег домета „орешник“ на територију Украјине натерало је Лондон да заузме уравнотеженији став по питању извођења напада оружјем дугог домета у дубину руске територије, изјавио је амбасадор Русије у Великој Британији Андреј Келин.

18. 12. 2024. у 17:25

Коментари (0)

БРЕД ПИТ ДАНАС ПУНИ 61. ГОДИНУ: Каријеру започео у Југославији, излазио у СКЦ и навијао за Звезду