Друштво

УМЕСТО РАЈА НА ЗЕМЉИ ДОБИЛИ СМО КОНТРОЛИСАНИ ХАОС: „Један свет“ у тумачењу Френсиса Фукујаме и Светог Николаја

Пише Валентин Катасанов

20. 11. 2024. у 14:00

У АМЕРИЧОМ часопису National Interest 1989. објављен чланак Френсиса Фукујаме, ,,Крај историје?“ Иако се у наслову чланка налази и знак питања, аутор је био убеђен да је наступио управо онај ,,крај историје“, за који су се залагали заговорници глобализације. Настало је време “Једног света“. “Овај тријумф Запада, тријумф западне идеје“, тврдио је Фукујама, ,,превасходно се испољава у потпуном исцрпљивању некада виталних алтернатива западном либерализму...

УМЕСТО РАЈА НА ЗЕМЉИ ДОБИЛИ СМО КОНТРОЛИСАНИ ХАОС: „Један свет“ у тумачењу Френсиса Фукујаме и Светог Николаја

Оно што сада посматрамо можда није једноставно окончање Хладног рата или завршетак неког периода опште светске историје, него крај историје као такве; другачије речено, то је финална тачка идеолошке еволуције човечанства и универзализација либералне демократије Запада као коначне форме владавине у људском друштву.“

Испоставило се, међутим, да је овај ,,крај историје“ нешто сасвим другачије од онога, на шта је рачунао сам аутор наведеног чланка. Свет ни на који начин не личи на оно што су ,утописти-пропагандисти ,,вашингтонског регионалног партијског комитета“ својевремено називали ,друштвом свеопштег благостања. Фукујама се нашао у улози ,,Касандре која узалудно пророкује“ и био је приморан да се одрекне своје утопије срећног ,краја историје“ (в. његову књигу ,,Америка на распутье“ – ,,America at the Crossroads“, ,,Америка на раскршћу“, 2006).

СВЕТИ владика Николај Српски је, међутим, четири деценије пре Фукујаме тачно описао стање човечанства које ће се наћи у ,,Једном Свету“: ,,Грађани те евентуалне Светске универзалне државе биће гори од грађана Римске империје, много гори. Место оглашеног мира и спокојства и благостања, људи ће се осећати неспокојни и несрећнији него икад.

Кад нису могли уредити своје мале државе на своју срећу, како ће уредити ти исти страсни људи сав свет? Настаће нереди, побуне и револти на све стране кугле земаљске.

Парламенти ће бити немоћни да то спрече својим бескрајним препиркама, узајамним оптужбама и тобожњим законима. Зато ће с времена на време прености своју власт, вољно или приморано, на диктаторе, који ће огњем и мачем враћати ред у свету. Тражиће људи спасења само у политичким и друштвеним променама. Пробаће понова све бивше политичке експерименте у историји света. И тако ће то дуго трајати, та смена парламентаризма и диктатуре, аутократије, демократије, олигархије итд.“

* * * * * * * * * * * * *

Последње странице земаљске историје

(…) СВЕТИ владика сматра да ће следећи чин светске драме бити долазак ,,сина погибељи“: ,,Најзад ће, у сумраку историје, доћи диктатор света, син погибељи, којега ће Господ Исус убити дахом уста својих (в. 1. Сол. 2, 8).“ Уместо мира и среће, настаће невоља велика каква није била од постанка свијета до сада, нити ће бити (Мт. 24, 21). И управо ће он, којега ми називамо антихристом, довршити пројекат глобализације и доградњу општесветске државе.

**Френсис Фукујама се одрекао своје утопије срећног ,краја историје“**

Прогони хришћана ће бити сурови, слични онима какви су били у првим вековима:

,,Црква ће се Христова ставити ван закона, а за јавно спомињање Христовог имена биће прописане оштре казне.“ Син погибељи ће се трудити да хришћане уведе у гето ,,универзалне светске религије“. Свети владика пише:

,,Како се неисказано богатство Христово (Ефес. 3, 8) у погледу истине и духа не даде изједначити са сиромаштвом других земаљских вера и философија, то се од стране оних сила бомбардује Христос са страшном жестином, било јавно и отворено, било прикривено и лукаво. Востани, Господи да не преобладајет человјек… (Устани, Господе, да се не осили човек) (Пс. 9, 20).“

* * * * * * * * * * * * *

Поуке и утехе свим хришћанима

ЈОШ ВИШЕ изненађује (и истовремено охрабрује) чињеница да ће управо у том последњем сегменту земаљске историје доћи и до последње ренесансе хришћанства: ,,Због тих невоља многи ће се покајати и повратити Богу Спасиоцу. И у њима ће Господ имати своје последње жетве... али ће се спасавати они који буду само призвали име Господње.“

Таквих, како претпоставља свети владика, неће бити мало, јер ће се у том последњем сегменту историје многи отрезнити и прогледати, јер ће коначно схватити где је Месија, а где лажни месија. Узгред, како пише свети владика, ,,међу мученицима за Христа у то последње време биће многи Јевреји, по визији светога Павла. Јер је с Јеврејима Црква Христова и почела.“

,,Светска држава“, како примећује Николај Српски у ,,Жетвама Господњим“ (Разговор VII), ,,водиће најогорченију борбу против Христа и Његове Цркве. Јер уједначитељима људи, народа и вера, највише ће сметати Христос, Неуједначитељ и Неуједначиви. Како би се могла уједначити истина са лажи? Лаж се не противи овом уједначењу, она га тражи, али јој се истина противи. Гле, истина и лаж нити могу орати на истој њиви, нити спавати у истој постељи.“

* * * * * * * * * * * * *

Коначни циљ: антихришћанска глобализација

А КАКО су људи видели ,,земаљски рај?“ Његово главно начело мора бити једнакост. На први поглед, ово звучи племенито, а донекле је и сагласно начелу праведности (формираном још у оквирима старозаветног закона). Под геслом једнакости, у свету се води борба за политичку власт. Свети владика разоткрива варљивост и погубност начела једнакости: ,,По плану тих властољубивих сила треба да се изведе уравњање и уједначење свих људских бића на земљи. А то уравњање и уједначење не односи се само на хлеб, него и на дух, и не само на политичка права и културу, него и на веру и морал.“

Свети владика истиче да је, на крају крајева, гесло једнакости својом оштрицом усмерено против хришћанства: ,,Како се неисказано богатство Христово (Ефес. 3, 8) у погледу истине и духа, не даде изједначити са сиромаштвом других земаљских вера и философија, то се од стране оних сила бомбардује Христос са страшном жестином, било јавно и отворено, било прикривено и лукаво. Востани Господи да не преобладајет человјек… (Устани, Господе, да се не осили човек) (Пс. 9, 20).“

(…) Одрицање од Христа постало је, на крају крајева, главни узрок оног процеса који данас називамо ,,глобализацијом“. Ако користимо овај термин, видећемо да се глобализација већ одвијала у историји човечанства. Реч је о хришћанској глобализацији. Она је започела још пре две хиљаде година, када су се апостоли разишли из Јерусалима и кренули да проповедају Христа по свим крајевима Римског царства, па чак и изван његових граница.

Хришћанска глобализација се још није завршила и она ће трајати све до краја земаљске историје. Ми, наиме, знамо да ће последња времена наступити онда, када Јеванђеље буде проповедано по целом свету: И проповједаће се ово јеванђеље о Царству по свему свијету за свједочанство свим народима. И тада ће доћи крај (Мт. 24, 14).

* * * * * * * * * * * * *

Лажне пароле о спречавању ратова

У СВЕТУ ЈЕ, међутим, започела и друга глобализација, коју савремени аутори називају економском, финансијском, информативном, културном и сл. У суштини, ова глобализација је заправо антихришћанска. Њен коначан циљ је да на власт доведе антихриста. Свети владика био је сведок првог таласа такве глобализације на почетку ХХ века. Њу су тада називали ,,интернационализацијом економског живота“. Антихришћанска глобализација се спроводила и спроводи се под веома допадљивим паролама: изградња земаљског раја, спречавање светског рата, борба против загађења животне средине, борба са климатским променама, и сл. Ове пароле су потпуно лажне. Довољно је да се сетимо како су почетком ХХ века политичари, философи и економисти убедљиво тврдили да је интернационализација економског живота (активирање извоза капитала, појава међународних монопола, склапање картелских уговора о подели тржишта и извора сировина и сл.) постала гаранција ,,вечног мира“. Он се, међутим, завршио већ 1914. године: распламсао се Први светски рат, који је однео десетине милиона људских живота и донео безбројна страдања преживелима.

**Епископ Николај држи службу у манастиру Свети Сава у Либертивилу код Чикага**

(…) Свети владика је, дакле, већ у првој половини ХХ века добро видео поједине елементе пројекта светске владе: ,,један светски парламент“, „једну светску војску“, „једну светску полицију“. Узгред, Други светски рат још није био завршен када су заговорници глобализације већ разрађивали пројекат устава Организације уједињених нација (ОУН), који је и предвиђао да ће ОУН бити ,,један светски парламент“. Ова варијанта устава није прихваћена само захваљујући чврстој позицији СССР, а ОУН је добила статус међународне, али не и наднационалне организације. У то време било је и покушаја да се ММФ претвори у нешто слично једној светској централној банци. Тада, међутим, ни ова варијанта није прошла. Господ тада није допустио потпуну демонтажу националних држава (иако је дошло до делимичног поткопавања њиховог суверенитета).

КАО ДА ЈЕ предвидео Свети владика оно, што о предностима Једног Света данас слушамо од светских политичара и са чим се, нажалост, саглашавају чак и неки црквени пастири:

,,Неће тако бити када се организира Један Свет, са једним представништвом, једним језиком, есперантом, једном војском или полицијом; једним календаром, са уједначеним васпитањем, уједначеном етиком, уједначеним уређењем. Рат ће бити осуђен као лудост и варварство, и онемогућен. Настаће вечни мир, сигурност и благостање.

– Тако нам говоре нови пророци Земље Недођије. Тако говоре гости и дошљаци, слуге и најамници, без разбирања шта Домаћин мисли. А ту идеју о Једном Свету добронамерно, али по незнању подржавају и неки хришћански пастори. Они мисле: свет је постао мален, боље је да Господ има једну велику њиву – сав свет – него многе малене њиве и њивице.

Као да ће они, који су се показали неверни у малом, показати се верни у великом (в. Лк.16, 10)!“

Свети износи једно проницљиво запажање: ,,Ко нема снаге да се диже у висину, тај се пружа у ширину. И ко не може да нађе што жели у квалитету, тражи га у квантитету.“

Хришћанство усмерава човека увис, у Царство небеско. Све људске философије и теорије покушавају да поведу људе у другим правцима. На пример, већ неколико векова људе заводе теоријама ,,прогреса“, под којим се подразумева кретање напред. Истина, нико од идеолога прогреса не може заиста да објасни шта је то тамо напред. (...)

* * * * * * * * * * * * *

Нереди и побуне на све стране земаљске кугле

НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ претпоставља да ће човечанство, пре или касније, доћи до Једног Света (ово је предсказано у Светом писму, на пример, у 24. глави Јеванђеља по Матеју): ,,Није искључено, да ће Бог допустити људима, да по спољашњости уједине народе у Један Свет.“ Овај Један Свет биће, међутим, сличан паклу: ,,У тој универзалној држави ће завладати квареж каква се на памти у историји, квареж ментална и морална, коју је апостол Павле из даљине времена јасно видео и описао. Апостол истина говори о последњем времену, али гле и ови нови архитекти Једнога Света сматрају овај свој идеал као последњу фазу људске историје.“ У вези с тим, појавило се дело Френсиса Фукујаме ,,Крај историје“. Међутим, Фукујама је, са својим рационално-материјалистичким погледом на историју, много погрешио. Очекивани земаљски рај на планети није се појавио.

Штавише, свет је ушао у фазу високе турбуленције, такозваног ,,контролисаног хаоса“. Св. Николај Српски је предвидео све ове нијансе новије историје: ,,Грађани те евентуалне Светске универзалне држве биће гори од грађана Римске империје, много гори. Место оглашеног мира и спокојства и благостања, људи ће се осећати неспокојни и несрећнији него икад. Кад нису могли уредити своје мале државе на своју срећу, како ће уредити ти исти страсни људи сав Свет? Настаће нереди, побуне и револти на све стране кугле земаљске. Парламенти ће бити немоћни да то спрече својим бескрајним препиркама, узајамним оптужбама и тобожњим законима. Зато ће с времена на време прености своју власт, вољно или приморано, на диктаторе, који ће огњем и мачем враћати ред у свету.

**Духовник Николај забавља фрулом своје парохијане**

Тражиће људи спасења само у политичким и друштвеним променама. Пробаће понова све бивше политичке експерименте у историји света. И тако ће то дуго трајати, та смена парламентаризма и диктатуре, аутократије, демократије, олигархије итд.“

И онда ће ,,Најзад ће, у сумраку историје, доћи диктатор света, син погибељи – којега ће Господ Исус убити дахом уста својих (1. Сол. 2, 8). Уместо мира и среће, биће невоља велика какова није била од постања свијета, нити ће бити (Мт. 24: 21).“

АНТИХРИСТ ће зауставити хаос, али ће се при том недаће умножити. То ће бити диктатура, на чијој ће позадини ,,диктатура пролетаријата“, коју су успоставили бољшевици у Русији, изгледати као либерална. Са социјално-економског становишта, биће то најсуровије робовласничко уређење (у којем ће, иронијом судбине, уистину бити успостављена једнакост, али то ће бити једнакост логораша). Са духовног гледишта, биће то најсуровији прогони преосталих хришћана који неће пристати на компромисе, нити ће пристати на корекције и исправљање хришћанства у оквирима глобалне духовно-религиозне ,,нивелације“:

**Николај Велимировић, други слева, на Видовданском конгресу Срба у Чикагу**

,,Она Светска држава водиће најогорченију борбу против Христа и Његове Цркве. Јер, уједначитељима људи, народа и вера, највише ће сметати Христос, Неуједначитељ и Неуједначиви. Како би се могла уједначити истина са лажју? Лаж се не противи овом уједначењу, она га тражи, али јој се истина противи. Гле, истина и лаж нити могу орати на истој њиви, нити спавати у истој постељи. Црква ће се Христова ставити ван закона, а за јавно спомињање Христовог Имена, биће прописане оштре казне. (...) Биће то последња, седма жетва Господња. Царство небеско ће бити испуњено хришћанима последњих времена. Тиме ће се завршити земаљска историја. Тако и једино тако треба схватити ,,крај историје“.

Озбиљно проучивши спис светог Николаја Српског, „Жетве Господње“, православни читалац ће добити изврсну ,,вакцину“ против дела савремених либералних ,,мислилаца“ и идеолога Једнога Света као што је Френсис Фукујама.

06. 11. 2024. у 22:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

21. 11. 2024. у 11:32

МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом

Панорама

0 0

МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом

СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.