ЕВРОПА НОВОГ ВЕКА - ТРИ КОРАКА КА ПРОПАСТИ: Николај Велимировић о судбини најстаријег континента

НАВРШИЛО се сто година откад се појавила књига чији је назив познат сваком писменом човеку – ,,Сумрак Европе“.

Фото Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија...

Писац књиге је немачки философ Освалд Шпенглер. Овај научник је сасвим оправдано укључен међу оне који су поставили основе концепцији цивилизације и историје као смене цивилизација. Међу њима су руски мислиоци Николај Данилевски (1822-1885) и Константин Леонтјев (1831-1891), kаo и енглески историчар Арнолд Тојнби (1889-1975).

Шпенглер је у историји човечанства издвојио осам основних цивилизација. То су египатска, вавилонска, индијска, кинеска, мексичка, античка, арапска и европска. Почетком прошлог века европски историчари, социолози и философи сматрали су да је европска цивилизација круна развоја људског друштва, како на позадини цивилизација које су раније постојале, тако и цивилизација са којима Европа коегзистира у садашњости. (…)

Према Шпенглеру, карактеристике слабљења цивилизације су следеће. Најпре урбанизација, тј. пресељење становништва из села у велике градове. Уместо седелачког, јавља се номадски начин живота. Вера и религија умиру. Хероизам и патриотизам уступају место борби за власт и новац. Власт народа и монарха бива замењена тиранијом. Техника замењује човека. Почињу светски ратови. Шпенглер је све ове карактеристике декаденције опажао у свим цивилизацијама. Европска цивилизација је још донедавно била у успону.

Међутим, у XVIII веку започело је њено назадовање. Први светски рат није Шпенглеру оставио никакву сумњу у чињеницу да европска цивилизација иде ка свом крају. Отуда потиче и назив књиге ,,Сумрак Европе“. У историји човечанства ствари су се увек одвијале на исти начин: једна цивилизација иде ка свом заласку, а упоредо с тим рађа се нека нова. Према Шпенглеровом мишљењу, девета велика култура могла би бити руско-сибирска цивилизација која се буди.

Фото Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија...

Након што је Шпенглер написао ову књигу, у свету и на европском континенту одиграло се мноштво судбоносних догађаја: светска економска криза, Други светски рат, почетак Хладног рата, стварање Европске економске заједнице и њена трансформација у Европску унију, распад Совјетског Савеза и многи други. Европска унија данас пролази кроз тешка времена. Европа је претрпела најтежа искушења. Упркос томе, она опстаје. Према томе, можда и нема никаквог ,,сумрака Европе?“ (...)

Признајем да сам имао такве сумње када сам читао Шпенглерову књигу. Данас такве сумње не постоје. Као прво, зато што су током текуће деценије у тзв. јединственој Европи започели деструктивни процеси, неостављајући сумњу (чак ни код најватренијих заговорника евроинтеграција) да ће Европска унија у њеном садашњем облику неминовно изумрети (дужничка криза, реке имиграната, излазак Велике Британије из Европске уније...).

Потом су ми до руку дошла дела српског православног архипастира Николаја Српског (1880-1956) кога је Српска православна црква 2003. канонизовала као епископа Велимировића. Николај Српски је добро познавао Европу (школовао се у Швајцарској и Енглеској, и добио је добро световно образовање). Оставио нам је много мисли о Европи прве половине ХХ века и њеним перспективама. Његова дијагноза о Европи веома је слична оној коју је дао Шпенглер. Требало би имати у виду да је доживљај света код немачког философа, и поред његове генијалности, остао рационално-протестантски. Руском човеку, утемељеном на православном схватању историје и друштва, повремено је тешко да разуме ток мисли једног Немца. И сложени језик ове књиге носи траг протестантизма. У том смислу су дела Св. Николаја Српског далеко разумљивија. (…)

* * * * * * * * * * *

Разорена покретачка снага цивилизације

У ПРЕДАВАЊУ КОЈЕ је Николај Велимировић одржао 16. децембра 1919.  у лондонској катедрали Светог Павла, у присуству чланова краљевске породице,  одлучно је изјавио: ,,Моја теза је једноставна и јасна. Ја тврдим: Европа није више центар и средиште светске цивилизације – која је изграђивана на темељима хришћанске вере преко 19 стотина година. Европа је у XVIII веку престала бити центар најнапредније светске цивилизације. Она сада посрће и тетура се по самој ивици провалије сопствене пропасти, похлепно се хватајући час за ове, час за оне променљиве вредности.“

,,Очигледно је да су европски народи изгубили духовну подлогу свога бића. Разорена је покретачка снага која ствара цивилизацију. Уколико се ради о стварном напретку, данашња се Европа може сматрати пустом земљом.“ Будући светитељ истиче да се стварни напредак, схваћен као духовно узрастање, замењује сурогатима који се називају научним, техничким, економским или материјалним прогресом. ,,Свет се само може заваравати материјалним прогресом. Али, потпуно је сигурно да ниједна цивилизација у историји није пропала због глади за хлебом, већ због духовне глади. Духовни живот европских народа нашег времена врло је сиромашан.“ 

Фото Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија...

Свети владика назива XVIII век преломним тренутком у европској историји. У то време, француски философи – просветитељи задали су ударац хришћанској религији. Након тога, атеизам је почео да се претвара у норму међу ,,просвећеном“ европском елитом. Фридрих Велики био је први европски монарх који је признао да не верује у Бога. Још тежи ударци задати су европској цивилизацији у XIX веку. Они су потицали од ,,науке“, која је одлучила да заузме место Бога и хришћанске религије.

Догодиле су се три ,,научне револуције“, које су преокренуле свест Европљанина, па чак и целог света. Оне су повезане са три демонска имена, о чему Николај Српски 1939. пише у часопису ,,Хришћанска мисао“: ,,Три су фатална духа европске цивилизације: Дарвин, Ниче и Маркс. Дарвин је носилац фаталне научне теорије. Ниче је носилац фаталне етичке теорије. Маркс је носилац фаталне социјалне теорије... Обични људи, код којих је срце још увек верификатор истине, осетили су све три ове теорије као опасне фантазије. Али, велики број европских интелектуалаца, код којих је угушена моћ осећања истине срцем, узела је те теорије озбиљно као велике истине. У наше дане јасно се види да је срце народа било у праву, а да је интелект интелектуалаца био погрешан судија. Јер баш у наше дане показују се горки и судбоносни плодови тих теорија, због којих је европска цивилизација покривена тешким мраком, а цео свет доведен на ивицу амбиса, варварства и пропасти.“ Приметићу да су ове речи изговорене у септембру 1939, када је у Европи започео Други светски рат. (...)

* * * * * * * * * * *

Знакови сумрака Старог континента

 (…) Чему се могу клањати људи, који су се одрекли Бога? Објекти таквог поклоњења и идеологије на којима су били утемељени мењали су се током времена. Од времена француских просветитеља, па све до прве половине ХХ века, историја ,,сумрака Европе“, према мишљењу Николаја Српског, може се поделити на три етапе – сразмерно томе, како су се мењале идеологије и објекти поклоњења (неопагански идоли). Будући светац је, у предавању одржаном у лондонској катедрали Светог Павла 16. децембра 1919. рекао:

Фото Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија...

,,Врло је занимљиво да сазнамо, шта људи прихватају као своју водећу идеологију, када се одрекну и изгубе религију. Један преглед европске историје у последњих 150 година даће нам тачан одговор на то питање. Водећа идеја Европе у време овог периода прво је била политичка, научна и на крају економска.“

* * * * * * * * * * *

Први корак – буржоаске револуције

НИКОЛАЈ Српски каже: ,,Од средине XVIII века па до 1848. године, политичари су били најцењенији људи Европе. У то време видимо високо образоване људе као Таљерана, Гетеа и Ламартина – свештенике, песнике, писце и философе, који се занимају политиком.“ Овај период је време када су победници буржоаских револуција учврстили победу тиме што су у друштво усадили идеје ,,демократије“, ,,устава“, ,,парламентаризма“, ,,слободе“, ,,људских права“, итд. Симбол политичког периода постао је Шарл Морис де Таљеран Перигор (1754-1838), француски политичар и дипломата, који је био министар иностраних послова током три режима, почевши од Директоријума, а завршивши са владом Луја Филипа. Био је познати мајстор политичких интрига који је успео да буде чак и католички епископ (1788-1791), али га је римски папа лишио чина и екскомуницирао због учешћа у револуционарној делатности. Таљераново име готово да је постало синоним за лукавство, препреденост и непринципијелност. Значајну услугу буржоаским политичарима учинили су и људи који формално нису заузимали високе положаје  у власти. Такав је, на пример, немачки песник Јохан Волфганг Гете (1749-1832). С једне стране, он је заузимао прилично непомирљиву позицију у односу на цркву, па чак и на хришћанство (ево једне од његових изјава: ,,Целокупна историја цркве је мешавина заблуда и насиља“). С друге стране, био је активни заговорник масонерије и члан масонске ложе ,,Амалија“. Сличне масонске структуре већ су снажно прожеле Европу од прве половине претпрошлог века и поткопале темеље европске цивилизације. До средине XIX века, ресурс поверења у речи политичара (и оних који су идеолошки служили политичаре) већ је био исцрпљен. Народ је разумео да су речи ,,слобода, једнакост, братство“, написане на заставама Француске револуције, само још једна превара и више никаква политичка софистика није могла да подржи ову превару. Св. Николај Српски је констатовао: ,,Као што се није веровало старом средишту (цркви – В. К.), тако се није веровало ни политичарима.“

* * * * * * * * * * *

Други корак - тиранија науке

,,НАУКА је преузела водећу улогу, уместо политике. Последња половина XIX века у знаку је тираније ‘свемоћне науке’ на европском континенту. Европски научници су сматрали да најбоље знају, или су се правили да најбоље знају не само науку, него и религију, друштвени живот и политику.“ Упоредо с тим ,,свештеници науке“ дали су свој неоспоран допринос рушењу европске цивилизације. Посебно они, који су стварали и развијали такве ,,научне“ и ,,философске“ школе као што су дарвинизам, ничеанство и марксизам.

Фото Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија...

Они су помогли да се у Европи коначно утврди дух материјализма, атеизма, рационализма и нихилизма. У коначном исходу, у Европи се, и то не без утицаја такозване ,,науке“, распламсао пожар два светска рата, а у Русији пожар револуције 1917, који су однели више десетина милиона људских живота. (…) Иако су се дарвинизам, марксизам и ничеанство потпуно дискредитовали као ,,научне теорије“, мора се признати да су, упркос томе, успели да дају идеолошко ,,семе“.

* * * * * * * * * * *

Трећи корак – владавина економије

НИКОЛАЈ Српски је писао: ,,Застава апсолутизма предата је у друге руке и кренула је другим путем – према економији... Економске тешкоће у нашим данима кобна су звезда под којом живимо. То је централна идеја и жижа проблема, око које стидљиво играју и у коју збуњено погледају и одбачени политичари и научници, уметници и духовници.“ Према мишљењу Николаја Српског, владавина духа економије и материјализма у друштву означава последњи фазу у животу сваке цивилизације, па самим тим и европске: ,,Свет се само може заваравати материјалним прогресом. Али, потпуно је сигурно да ниједна цивилизација у историји није пропала због глади за хлебом, већ због духовне глади.“

Опонирајући онима који су на прво место поставили материјални напредак и који сматрају да Европа не пропада него да, напротив, јача, Николај Српски каже: ,,За последњих 150 година у Европи није урађено и изграђено ништа изузетно и монументално. Није створено ни близу ништа тако величанствено кад древне катедрале, или Дантеово песништво, Рафаелово сликарство или Микеланђелово вајарство.“ Да, било је достигнућа у области технике; међутим, ова достигнућа су за Европљане постала фетиши, идоли и предмети поклоњења, који су почели да им замењују живог Бога. Николај Српски каже: ,,Неко може рећи: ‘Добро, али ми смо изумели електричну енергију, радио, телеграф, медицинске апарате и друго’. Свакако, али и Кина је изумела компас, штампу и барут, па никад није узимала своје изуме као разлог да се растаје са својом религијом.“  (…)

* * * * * * * * * * *

Идеје капитализма и социјализма

(...) И РУСКИ мислиоци, и Николај Српски, посебно су наглашавали да ,,економски материјализам“ има две стране: капитализам и социјализам. И поред све њихове спољашње непомирљивости, идеја капитализма и идеја социјализма подједнако разарају европску цивилизацију, будући да подједнако поричу и уништавају хришћанство. Европа се, како примећује будући светац, ,,потпуно окренула економским проблемима. Поред других опасности које прете неком народу, постоји и опасност ако тај народ све своје духовне и физичке снаге само користи за стицање материјалних добара за многе године. Јер истовремено са развијањем интереса и бављења материјалним пословима, повећава се неспособност и интерес за вишим духовним животом, нарочито за религијом.“ (...)

* * * * * * * * * * *

Духовно умирање Европе и Русија

УКОЛИКО процес духовног умирања друштва и није сувише приметан у Европи, он је у Русији добио драматичан облик. ,,Радници данас (крај 1919. године – В. К.) владају Русијом, највећом државом света. Њихова владавина означава потпуни распад досадашњих друштвених уређења света. Они више владају са осветничком страшћу, мање са разумом и правдом.“ Бољшевици, који су дошли на власт у Русији, истакли су економске лозинке, али њихова практична реализација означава удар не само и не толико на материјалне интересе владајућих класа у земљи, колико на цркву и хришћанство. Удар носилаца идеологије ,,економског материјализма“ на Русију могао би на најсудбоноснији начин убрзати пропаст западне цивилизације. Ево како расуђује Николај Српски: ,,За разлику од западне и средње Европе, хришћанска је религија у Русији и у XIX веку била основ и центар руске цивилизације. Светска јавност је данас... сведок одлучујуће битке која се води у Русији за и против цивилизације.

Фото Архив Српске православне цркве, Профимедија, ЕПА, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија...

Исход ове битке у Русији наметнуће и Европи судбоносну дилему: или смрт или духовни препород?!“ Од времена када су изговорене ове речи, прошло је готово читаво столеће. На новој спирали историје слика се понавља, али не дословно. Русија је још једном постала поприште борбе ,,за“ и ,,против“ хришћанске цивилизације. У овом тренутку не можемо поуздано рећи какав ће бити исход ове борбе на руском тлу. Међутим, чак и ако победе силе ,,за“, тешко да ће та победа васкрснути европску цивилизацију. Њен ,,залазак“ се већ догодио. (…)

Препоручујемо

Друштво

0 0

СПЕЦИЈАЛАН ВАГОН РЕЗЕРВИСАН ЗА КАПИТУЛАЦИЈУ: Звона широм Европе 11. новембра 1918. огласила крај Великог рата

13. 11. 2024. у 11:00

Друштво

0 0

РАТ ПОЧЕО И ЗАВРШИО СЕ У БЕОГРАДУ: Дан примирја: 106 година од завршетка Првог светског оружаног сукоба

13. 11. 2024. у 10:00

Друштво

0 2

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ УСПЕО ДА СВЕ ДИСЦИПЛИНУЈЕ: Рајко Петров Ного - Терао нас да одговоре тражимо у његовом делу

06. 11. 2024. у 22:00

Друштво

0 6

ВЕЧИТИ САМАЦ У ЖИВОТУ И КЊИЖЕВНОСТИ: Избор аутентичних сећања савременика: ко је био Иво Андрић

06. 11. 2024. у 21:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације