СРПСКИ РЕЧНИК ЗА СВАКУ КУЋУ - Удружење "Окупљени око језика" из Лондона покренуло пројекат од значаја за српску културу

Удружење "Окупљени око језика" из Лондона покренуло је израду описног речника савременог српског језика који је, како кажу, намењен свакоме ко користи наш језик: ђаку, новинару, студенту, службенику, учитељу, научнику...

приватна архива

 Речник ће обухватати 50 хиљада речи и израза, заступљених на основу учесталости у савременом језичком корпусу, последњих педесет година, а планирано је да рад на овом пројекту буде завршен крајем 2025. године. Биће доступан и електронски и у штампаном издању, а план је да се користи у Србији, Републици Српској и Црној Гори.

Рад на речнику води проф. др Рада Стијовић, са стручним сарадницима, док проф. др Ранка Станковић води тим рачунарских стручњака у послу који се тиче електронског развоја речника.

приватна архива

Вељко Жижић, представник Удружења "Окупљени око језика", појашњава нам како су дошли на идеју да покрену овај пројекат.

- Упитали смо се, који речник српског језика данас користимо? Који речник користи дете у школи, студент на факултету, судија у судници, службеник у општини? Где су наш "Оксфордски" речник или "Ушаков", речници које је могуће пронаћи у свакој учионици и кући. Такав речник на српском језику недостаје. Желимо то да исправимо и понудимо неопходан широко доступан речнички извор.

Жижић као један од разлога наводи и то што су употреба и знање српског језика у последње две деценије у јавном простору значајно ослабили, а говор је опхрван туђицама.

- То иде до те мере, да српски језик можемо назвати "англо-српским" - каже Жижић па наводи примере попут: "Оригинални и ексклузивни гифт програм", ни мање ни више него код угледног издавача, постале су пречеста, свакодневна појава. - Новим речником који радимо се одређује шта припада јавном простору и ученом говору, одређује се и које речи представљају некњижевни говор, жаргон или поткултуру. Речник ће бити и језички извор и путоказ целом друштву.

Жижић оцењује да српским језиком данас управља "Гугл":

- Језик се ствара и развија у електронском простору. "Гугл" и сличне е-услуге одређују шта читамо, шта се претражује на првим страницама, како се преводи. У томе лежи опасност обрнутог природног одабира, када је лош језик истакнут, а добар потиснут и невидљив. Одговорност је ипак на српском друштву, јер ни "Гугл" ни електроника не могу разумети шта је исправан српски језик, без употребљених електронских језичких темеља. Због тога смо се и одлучили да урадимо речник као извориште које обезбеђује смислено грађење језика и спречава језичко урушавање. Многи језици се суочавају са истим невољама - до краја века неколико хиљада језика ће у потпуности нестати. Опстаће језици у које се знатно улаже, посебно у е-простору.

приватна архива

На питање због чега су баш наши људи из расејања одлучили да направе речник, Жижић одговара:

- У расејању живи на хиљаде веома образованих, стручних и успешних људи који пажљиво прате, брину и осећају промене у српском друштву, језику и култури. Сви смо сагласни око изазова који су пред српским језиком. Удаљеност од српског политичког простора и дневне политике је и наша предност - као што су и познавање страних језика, других друштвених и образовних уређења. У прилици смо да се усресредимо на трајно важна друштвена питања, попут питања језика, која у самом српском друштву у матици тренутно пролазе неопажено. Језик је од кључног и трајног значаја за опстанак целокупне српске културе и друштвеног ткива. Стога наше чињење није само практичне природе - оно је и порука српском јавном мњењу и доказ како расејање и матица могу да сарађују.

Проф. др Рада Стијовић нам каже да се језик најбрже и најуочљивије мења у речнику, јер са новим појмовима и новим појавама настају и нове речи или старе добијају нова значења.

- Сведоци смо бројних нових речи, као што су - дрон, ваксер, инфлуенсер, блог, бот које треба објаснити и наћи могућу одговарајућу домаћу реч - истиче ова професорка. - Неке речи или поједина њихова значења застаревају и постепено излазе из употребе. Постоји стална потреба за новим речницима савременог језика, у коме ће се те промене показати. У земљама са развијеном лексикографијом они се појављују на сваких неколико година, па и чешће.

Проф. др Ранка Станковић која је задужена за електонски део посла, истиче да се Речник савременог српског језика развија као лексикографска база података која ће уједно бити извор и за многе друге језикословне подухвате:

- Речник је намењен првенствено људима али и машинама, тако да ће допринети како унапређењу језичке културе у образовању, тако и развоју језичких технологија за српски језик. Речник ће омогућити придруживање значења речима у тексту, задатак који до сада за српски језик није решен.

Иначе, осим рада на Речнику, стручаци раде и на развоју језичког жига, а Вељко Жижић наглашава да је план да се он користи на свакој пословној страници, на страницама установа и јавних гласила. Цео овај подухват има радни назив "С љубављу", а деловање чланова Удружења бесплатно је и добротворно. Новац који скупе намењен је развоју Речника.

Све податке о подухвату могуће је наћи на радној страници www.sljubavlju.com.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације