"РУДНИК ЈЕ УМРО СА МОЈИМ ДРУГОВИМА" Милорад Савановић преживео је пре 35 година трагедију у Алексиначком руднику када је страдало 90 рудара

ДА тога дана, пре тачно 35 година, нисам био на годишњем одмору, вероватно бих страдао заједно са мојих 90 колега. Био бих у јами са њима. Чим сам чуо шта се дешава, дошао сам на посао. Када сам видео одакле куља дим, знао сам да нико од рудара с оне стране ватре не може бити жив. Од 90 рудара, само је један схватио шта се дешава и код њега је нађен кисеонички самоспасилац. Успео је да дође на свега неколико десетине метара од излаза и ту је вероватно пао и изгубио кисеоник. Слике су ми и данас пред очима.

фото: Ј. Ћосин

Милорад Савановић, једини преживели рудар који још увек ради у Алексиначком руднику, и после три и по деценије носи у себи терет највеће рударске трагедије на овим просторима, која је однела животе 90 рудара и заувек променила судбине њихових породица. Свега неколико месеци до пензије, сваки његов корак кроз ходнике рудника обележен је сећањем на тај кобни дан, када су његови пријатељи и колеге страдали 700 метара под земљом. Несрећа у транспортном ходнику на коти минус 455, где су се рудари угушили од продуката пожара, оставила је неизбрисив траг у његовом животу. Рудник је након несреће затворен за експлоатацију угља, а данас ради као предузеће за извођење рударских радова у Србији.

Фото: Новости

Екипа "Вечерњих новости" заједно са јединим сведоком несреће у овом руднику посетила је улаз у јаму у окну број 2, одакле се тог кобног дана спустило 178 рудара, од којих се 90 није вратило живо.

Фото: Новости

Просторије у којима је последњи пут прозвана смена рудара, након чега су преузели своје лампе и опрему и кренули ка "јами смрти" и после толико времена сећа на последње безбрижне тренутке које су ту провели, само неколико сати пре несреће. Избледеле, и као замрзнуте у времену у некада важном руднику од којег је живео читав крај, и даље леже чланске књижице, фотографије, евиденције о сменама, ормарићи у свлачионицама, рукавице, ципеле, кашике, флаше - сведоци да је ту некада радило више од 1.000 људи. Пустош и мук деценијама влада у просторијама рудника затвореног неколико месеци након несреће, осим у просторији на самом улазу, где данас неколико радника производи лепак за дрво.

- Радио сам на Алексиначком руднику од 1982. године до 1991. године, а у тренутку несреће сам био на годишњем одмору. Дошао сам увече око 18.00-18.30. Било је страшно, дим је куљао из окна пошто се окренула ветрена струја да би покушали нешто да учине, да се спасе ко може да се спасе. Био сам целе ноћи ту. Када су ми рекли где се догодила несрећа и где је ватра, пошто сам имао неко знање, одмах сам схватио да они који су иза ватре, нису могли да остану живи. Међу страдалима је било је доста чланова чете из других рудника, из Босне, из Словеније. Неко из Русије је био ту. Страдала су из моје канцеларије два радника: главни машински пословођа и пословођа транспорта. Било је ту што рудара, што пословођа, надзорника, бравара, електричара и осталих радника. Било је њих 90 и нестало - са тугом изговара он пролазећи кроз просторије још увек црне од дима. Милорад се сећа сваког делића ових просторија, ритуала пред одлазак у јаму, и чувеног поздрава: "Срећно".

Фото: Новости

Но, људски фактор однео је и најмањи делић среће тог хладног јесењег дана.

- Увек је узрок људски фактор. Одлучено је тада да се сече једна неисправна шина, радници су се некад повређивали на њу, па је одлучено да је одсеку. Секли су апаратом, варнице су падале, а пошто ту има прашине, а ветрена струја је била јака, распламсала је пламен. Док су они почели да гасе, то је букнуло, није могло да се угаси. Када су они схватили да не могу да угасе било је касно. Ту је дим куљало као из термоцентрале, а они су били на максималној дубини. Нису успели ни да се јаве преко станице - појашњава нам Савановић.

Вест о тешкој несрећи у ревирима јаме "Морава" брзо је тада одјекнула у јавности и проширила се читавом Југославијом, а онда и целим светом. Све радио и ТВ емисије у трену су прекинуте, из часа у час преношена је злокобна информација да је око стотину рудара Алексиначких рудника затрпано под земљом након велике експлозије која се догодила минут пре 12 часова истога дана.

Фото: Новости

Наредних 26 дана трајало је извлачење тела настрадалих са дубине од 700 метара, а Савановић и његове колеге које нису биле у "смени смрти" су свакодневно помагали око свега.

Недуго после трагедија, одлуком највиших државних органа Србије, затворен је један од највећих угљенокопа у нашој земљи. После више од стотину година постојања и рада стављен је катанац на један од најрентабилнијих српских рудника, који је основан 1883. године. После несреће 17. новембра и погибије елитне бригаде рудара престала је експлоатација најквалитетнијег и висококалоричног мрког угља, чије резерве под земљом према свим проценама достижу између шест и десет милиона тона.

Фото: Новости

Шест година пре ове катастрофе, у експлозији метана у јами "Морава", 3. јуна 1983, погинуло је 36 рудара и са њима скоро цело руководство рудника - директори и инжењери, који су боравили у јами у склопу последње контроле новог система за модернији и ефикаснији ископ угља. Трагедија није зауставила један од највећих српских угљенокопа у развоју.

- У златно доба рударства Алексиначких рудника, то је шездесетих година, највеће производње су достигнуте негде отприлике око 450.000 тона годишње из шест окана. Рудник је кренуо да ради 1883. године, где је руда коришћена за погон алексиначке пиваре. Након тога преузимају Белгијанци почетком прошлог века и овај део Алексинца доживљава бум, тако што је рудник као рудник доживео велику експанзију, до почетка Првог светског рата, када су стране силе преузеле рудник и максимално га експлоатисале. Након рата рудник је уништен, али и обновљен. После тога је поново кренула експлоатација до Другог светског рата, где се опет десио проблем са окупатором, а рудник уништен у повлачењу, да би после доживео опет једну велику експанзију. Ево, сада се тачно навршава 35 година од те несреће - истиче Младен Стошић, управник градилишта на терену Алексиначког рудника. 

Foto: Фото: Новости

POGLEDAJ GALERIJU

Препоручујемо

Репортаже

0 6

ОТЕРАЛИ СМО АРТИЉЕРЦЕ, ОТЕРАЋЕМО И ТУРБИНЕ: Еколошки активисти, сточари и грађани поново у одбрани Сињајевине, "првог пашњака Европе"

10. 11. 2024. у 21:58

Репортаже

0 10

СВЕТИ ВРАЧИ ГРЕЈУ ДУШЕ И СРБИМА И АЛБАНЦИМА: У манастиру Зочиште на КиМ и ове године обележена храмовна слава

16. 11. 2024. у 18:53 >> 18:54

Репортаже

0 1

ПЛЕТЕНА ОД ЗЛАТНИХ НИТИ, БИЛА ЈЕ СИМБОЛ ПРЕСТИЖА: У Кикинди организована обука везиља за израду чувених капа - златара (ФОТО)

06. 11. 2024. у 07:00

Репортаже

0 4

И ЋЕРКИ ДАО ИМЕ ТЕСЛА: Американац Метју Вегенер иницирао да Линколн у Небраски слави дан рођења великог научника

12. 11. 2024. у 17:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације