ЈЕДАН ЗАПОСЛЕНИ ИЗДРЖАВАЋЕ ДВА ПЕНЗИОНЕРА: Демографске пројекције за средину века најављују проблем пуњења фондова за принадлежности старих

У НАРЕДНИХ тридесет година, према сценарију који очекују демографи, број житеља Србије старих 65 и више година повећаће се за око 20.000 - са око 1,47 милиона (2022) на 1,49 милиона (2052). Ово ће аутоматски значити и већу оптерећеност радно способног, запосленог становништва, које ће морати да заради новац и за исплату пензија толиког броја пензионера.

Фото: Н. Живановић

Истовремено, радно способно становништво ће се смањити са 4,3 милиона у 2022. на три милиона у 2052. Поред тога, њихов удео у укупном становништву наше земље опашће са око 64 одсто на 58 током пројекционог периода, кажу у Републичком заводу за статистику.

- Очекује се значајно повећање коефицијента укупне старосне зависности становништва (однос издржаваних и радно способних) до средине века. У 2022. години било је око 57 издржаваних лица на 100 становника, а према пројекцијама, до 2052. године коефицијент укупне зависности ће се повећати на 73 одсто - наводе у РЗС.

Да је демографско старење, односно мањак радне снаге и већи број пензионера феномен присутан широм Европе, потврдио је и члан Фискалног савета др Никола Алтипармаков. Он је за "Новости" поновио оно што је, каже, био закључак са промоције зборника "Сто година пензионог система у Југославији": неопходна је реформа државног пензионог система, која ће подразумевати и повећање старосне границе за пензионисање.

- Још једна опција за повећање будућих прихода у старости су додатни облици приватне штедње на добровољној основи, путем животног осигурања и добровољних приватних фондова. Магичне формуле за решавање пензијских проблема нема нигде. Једноставно, како се продужава очекивани животни век и просечно трајање живота, мораћемо дуже и да радимо. И у Србији, и у Немачкој, и у Данској или Шведској - тврди Алтипармаков.

Надежда Сатарић из удружења "Амиту" слаже се да је тешко наћи решење да се обезбеде адекватни износи пензија када се убрзано повећа број оних који имају 80 и више година.

Фото Shutterstock

- Овај систем се стално реформише, повећавају се године старости и за жене за одлазак у пензију, и други услови за њено остваривање, али само та мера неће дати жељене резултате. Код нас нема смисла повећавати старосну границу за одлазак у пензију на више од 65 година, јер је просечан очекивани животни век краћи за седам година него у земљама ЕУ, где он износи 83 године. У Србији је за мушкарце сада очекивани животни век 70,8 година, а за жене 76,8. Зато треба прилагођавати услове рада све старијим радницима, дати могућност рада са пола радног времена, флексибилне шеме рада, већу стимулацију за оне који желе и могу да наставе посао и након пензионисања. Требало би укинути границу за корекцију пензије када се наврши 45 година уплате ПИО - наводи Надежда Сатарић.

Други проблем је, наглашава, то што се смањује корпус радне снаге на тржишту рада, које је већ сада у дефициту са многим занимањима. То се надомештава давањем дозвола за рад радницима из мање развијених земаља, али она мисли да ни то дугорочно неће донети решење.

- Треба нам макар 2,5 запослених на једног пензионера, а тренутно је мање од 1,8 запослених на једног. Притом, пензиони систем може нормално да функционише ако је однос три запослена на једног пензионера. Веће зараде и бољи услови рада и живота у земљи омогућаваће смањење миграција радно способног становништва на рад у иностранство - каже наша саговорница.

И професор др Зоран Стојиљковић као проблем види емиграцију радне снаге. Не слаже сасвим са економистима и сматра да је повећање старосне границе за одлазак у пензију крајња мера, када се испуне остали услови и донесе дугорочна развојна стратегија. Њен циљ је да кроз технолошка решења, али и краћу радну недељу, омогући да радници буду мање израубовани.

- Показало се, па чак и код нас, да четвородневна радна недеља доводи до ефективније производње, људи су мотивисанији, продуктивнији, технолошки успешнији, доносе веће приходе, па су им самим тим веће и плате, а последично, плаћају и веће доприносе, што омогућава достојанствене пензије. Друга ствар, која се показала у Француској, јесте да је економски најнесигурнија категорија популација старости између 45 и 60 година. Улагање у њихово стабилно запослење омогућава да већи број људи уплаћује доприносе, па самим тим и пензиони систем лакше опстаје, него кад они остану без посла, пређу у сиву економију и не плаћају ништа - каже Стојиљковић.

Комбинација различитих мера, по њему, омогућиће опстанак одрживог пензионог система, а тек након тога може се говорити о продужењу радног века. Али то не сме, наглашава, да се спроводи линеарно, јер би за неког ко је почео да ради са 17 или 18 година, после средње школе, померање услова за старосну пензију било додатна казна. За оне који су касније почели да раде, нпр. после факултета, требало би омогућити дужу упосленост ако су неопходни и уколико желе и даље да раде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације