ТРЕБАЋЕ НАМ ВИШЕ ДОМОВА ЗА СТАРЕ НЕГО ШКОЛА И ВРТИЋА: Средином века 28 одсто становништва биће у трећем добу, што захтева многе промене
ВИШЕ него свака пета особа у Србији данас је старија од 65 година, а према предвиђањима, 2041. то ће бити свака четврта! Према проценама Републичког завода за статистику, људи у трећем добу средином века чиниће око 28 одсто нације, а очекивани животни век ће се продужити за шест година.
Како ће, с обзиром на глобално старење, свет и наша земља изгледати за три деценије и шта ће морати да се мења у здравству, социјалној заштити, инфраструктури?
Србији ће очигледно бити потребно мање школа и вртића, а више геронтолошких центара и помоћи у кући. Промениће се и спектар социјалних давања, потражња за лековима, улице и јавни превоз мораће да буду доступнији људима са штаповима, ходалицама, инвалидским колицима...
Да нам је потребно инклузивније друштво, у коме старији неће бити део проблема већ део решења, сматра мр Надежда Сатарић из удружења "Амитy", које се бави овом популацијом. Како наводи, према истраживању Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" о здрављу становништва из 2019, нешто више од трећине старијег становништва (31,5 одсто) изјавило је да има озбиљне тешкоће у обављању свакодневних кућних активности. Неостварену потребу за подршком има 37 одсто њих, односно око 170.000 у апсолутним бројкама. Геронтодомаћице које обезбеђује држава пружају помоћ за тек нешто више од 16.000. Скоро сваки дести старији становник има озбиљне тешкоће у обављању личне неге (облачење, свлачење, купање). Неостварену потребу за тим услугама има 44,8 одсто.
- Зато нам је неопходна интеграција нових технологија у услуге неге, проширење обухвата корисника постојећим услугама и развој иновативних услуга у локалним заједницама. Ово подразумева и обезбеђење већег броја геронтодомаћица. Недостају дневни центри за подршку психички измењеним старијим особама (деменција), као и саветовалишта за њихове сроднике, неформалне неговатеље - каже Сатарић, објашњавајући да је то оно на чему ће држава морати да ради и пре средине века.
Капацитети државних установа за смештај старих ће морати да се повећају, јер многи којима су те услуге неопходне чекају дуго, често их и не дочекају, а за приватне домове немају довољно новца. Сатарић сматра да ће бити могуће то решити кроз партиципацију државе у цени услуга приватних домова који су за то заинтересовани. Тренутни су укупни капацитети државних установа за смештај одраслих и старијих око 9.000 места, а приватних око 11.000.
- Према проценама, код нас око два одсто старијих има потребу за домским збрињавањем, што значи да су капацитети недовољни. Треба више популарисати и развијати породични смештај старијих, попут породичног смештаја деце. Имамо за то примере добре праксе у појединим општинама, попут Старе Пазове, Србобрана, Бечеја - истиче Сатарићева.
Промене ће морати да се уводе и у здравственом систему, чији су корисници најчешће управо старији од 65. Чекање на операцију катаракте или кука мораће да се скрати, јер, како примећује наша саговорница, у супротном расте потреба да особи неко други помаже у свему. Потребно ће бити и више геријатара или додатних обука за лекаре других специјалности, како би боље разумели специфичности здравствених стања старијих, као и више медицинских сестара. Ово ће бити све траженија занимања.
- Потребно нам је и знатно више превентивних активности, промоције здравих стилова живота, подстицање свих узраста на здраво и активно старење, на већу међугенерацијску и генерацијску сарадњу и разумевање. Мораћемо у већој мери да развијамо волонтерске активности млађих за старије и старијих за старије, и оне којима је помоћ других потребна. И градови ће морати да буду прилагођени потребама квалитетног живота старијих, а самим тим и свим генерацијама. Реч је о унапређењу физичке приступачности објеката, стамбених и јавних установа, улица и других јавних површина, обезбеђеном адекватном транспорту, затим обезбеђењу социјалне партиципације старијих... - додаје Сатарићева.
Због миграција становништва из села у градове и мање развијених региона у развијене, стварају се "џепови депопулације", како их демографи зову, тако да поједине области остају и без формалних и без неформалних неговатеља. Ово је, такође, проблем који ће морати да се реши.
У РЗС потенцирају да је приликом процена будуће потражње за услугама, као што су здравствене и социјалне, посебно важно знати да је удео најстаријих грађана, оних од 80 и више година, у 2022. био 4,5 одсто, а очекује се да се 2052. попне на 7,3. Ово је старосна група која ће највише расти.
Глобална и домаћа истраживања показују да људи најчешће желе да остаре у својој кући и да највећи терет неге спада на породицу. Како примећује Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије, у 90 одсто случајева породица је та која брине о свом остарелом члану, а одлазак у дом следи тек на крају живота, када услови у кући нису адекватни за функционално зависног члана.
ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ПОСЛОВА
СА продужењем живота, старији дуже и раде, па се могу чути коментари да они узимају послове млађима, али и да су лошији радници. Наташа Тодоровић ово демантује и примећује да постоје две групе старијих: они који раде јер се осећају довољно активни и они који морају јер им је неопходан приход. Зато је, каже, потребно размишљати о прилагођавању радних места старијима, о омогућавању преквалификације, флексибилном радном времену, фазном одласку у пензију... Рад старијих омогућава међугенерацијски трансфер знања.
- Отежавајућа околност је то што људи ступају у брак касније, касније добијају децу или се одлучују за мањи број њих, а у неким случајевима и на живот без потомства. Ово је врло важан аспект планирања услуга, јер ћемо имати све мање руку које ће нас неговати. Зато је потребно радити на подизању свести јавности о значају услуга у заједници и подршци неформалним неговатељима (услуге предаха, флексибилно радно време, обуке), али и подршци формалним неговатељима и препознавању њиховог рада као есенцијалног - објашњава Тодоровићева.
Наша саговорница, такође, указује да је потребно променити слику о старијима, јер постоје предрасуде: од оних отворених форми потпуног негирања вредности, до бенигније форме патерналистичког става да ми знамо боље шта њима треба.
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Коментари (0)