ДО СРЕДИНЕ ВЕКА ОСТАРИЋЕМО ЈОШ ТРИ ГОДИНЕ: Старење нације се убрзава, до 2050. проценат старијих од 65 порашће са 21,9 на 28,5

ДО средине века остарићемо за 2,6 година. У просеку, имаћемо, 46,4 године, а у четвртини општина у Србији просечна старост становништва биће преко 50 година!

Н. Скендерија

То показује колико се точак старења нације убрзава, јер је према попису из 2022. само у шест локалних самоуправа просечна старост била изнад пола столећа.

Очекивано трајање живота у Србији за три деценије биће продужено за шест година, процене су Републичког завода за статистику. Дуже ће живети сви, па и најстарије генерације, тако да ће Србија бити још старија него данас.

Разлога за повећан број старијих у односу на остатак популације је много. Осим пада наталитета или дужег живота због развоја медицине, ту је и често заборављена чињеница да је најмногољуднија, послератна, беби-бум генерација дошла до трећег доба и нагло увећала број пензионера. Демографи такве трендове очекују и убудуће.

У периоду између два пописа, 2002. и 2011. године, просечна старост већ се повећала за две године, а до 2022. године за још 1,6. Очекивано трајање живота женске популације код нас у тој 2022, кажу у РЗС, износило је 78 година, а мушкараца 73. Очекује се да ће у 2052. години дужина животног века жена и мушкараца бити приближно 84, односно 79 година.

- Индекс старења је однос старих шездесет и више наспрам младих до 19 година - објашњавају за "Новости" у РСЗ. - У 2003. он је износио 99,6, што значи да је наспрам 100 деце и младих до 19 заступљеност старијих била 99,6. Већ следеће године она прелази 100, а прошле године је 150,5. Пројекције су да ће 2052. године бити 192,4.

То, опет, значи да ће, према њиховим проценама, однос издржаваног према радно способном становништву бити 3:4, па ће контингент радне снаге бити оптерећенији за четвртину више него у време последњег пописа.

Заступљеност популације старијих од 65 у укупном становништву порашће са 21,9 на 28,5, а оних са 80 и више година, са 4,5 на 7,3 одсто. Као и већина земаља света, и Србија ће бити све више земља старих, па ће своју социјалну и здравствену политику морати да прилагоди овој популацији.

- Старење јесте и биће један од најдоминантнијих процеса кад је у питању становништво - каже проф. др Јелена Стојилковић Гњатовић, са Одсека за демографију београдског Географског факултета. - Тај процес је дугорочан, тих, не примећујемо га јер је замаскиран. Он сумира све остале демографске процесе: и низак наталитет, и морталитет, и наслеђе. После рата фертилитет је био изузетно висок и тако добијамо чувену беби-бум генерацију. У САД је она трајала до 1964, а код нас се завршила већ 1956. на 1957.

Фото Shutterstock

Такав бум рађања се, пруимећује наша саговорница, није поновио, мада је и ехо генерација, рођена између 1972. и 1984. нешто већа. У мало веће спада и генерација између 2001. и 2004.

- То су унуци беби-бумера. За разлику од њих, пре рата смо имали тзв. крње генерације. Зато у попису 2011. и 2022. ми видимо толики раст броја људи у трећем добу. То је, између осталог, последица онога што демографи зову "цунамијем беби-бумера" - објашњава др Јелена Стојилковић Гњатовић.

Ова генерација разликовала се од свих претходних, карактерисао ју је оптимистички дух послератне обнове, прва су генерација која није живела у сиромаштву, јер је животни стандард растао брзо после рата. Са послератном генерацијом срушен је и образац по ком је мушкарац био хранитељ породице, а жена искључиво домаћица. Имамо и миграције село-град, увођење обавезног школовања, отварање нових радних места за женску радну снагу, продужење очекиваног трајања живота... Пошто се показало да жене живе дуже од мушкараца, први пут су међу старијим пензионерима почеле да доминирају жене. За ову генерацију био је карактеристичан и већи број развода, што се одражава и на повећање пензионера - самаца.

Наша саговорница примећује да би број људи у трећем добу у Србији био данас још већи да није било короне и смртности управо ове најмногољудније генерације, као најстарије у то доба.

Постоје три теорије које предвиђају колико ће трајати очекивани животни век за три деценије. Јелена Стојилковић Гњатовић каже да футуристи мисле како ћемо живети дуже од 100 година, реалисти "типују" на 85, а емпиристи да ће се човеков век на земљи смањивати због климатских промена и начина живота.

У РЗС, пак, кажу да се према резултатима таблица смртности очекује да ће жене које су 2022. напуниле 65 година живети још 17, а мушкарци још 14 година.

Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије слаже се да данас генерално живимо у бољем здрављу, између осталог због напретка медицине и нарочито смањења смртности одојчади. Ипак, колико год да смо нација старих, грађани Србије, објашњава, у просеку живе краће од становника европских земаља због начина живота и недовољног упражњавања здравих стилова (исхрана, физичка активност, социјална укљученост), као и непостојања обавезних систематских превентивних прегледа који би омогућили правовремено откривање болести.

- Према резултатима истраживања здравља у Србији, 31,9 одсто становника користи неки дувански производ, највише међу популацијом 45-54 године. С друге стране, током 2022. од болести срца и крвних судова умрле су 51.624 особе, па је то, са учешћем од 47,3 одсто у свим узроцима смрти, водећи разлог умирања код нас, нарочито код жена - каже Наташа Тодоровић.

Исто истраживање, додаје, показало је да нешто више од четвртине становништва старијег од 65 година оцењује своје здравље као лоше и врло лоше, што указује на размере потребе за подршком. Скоро девет од десет особа старијих од 65 изјавило је да има неку хроничну болест.

- Старији са најнижом школском спремом и највише изложени ризику од сиромаштва чешће оцењују своје здравље као лоше и врло лоше. На дужину живота утиче и економска ситуација. Према статистици ЕУ за 2021, међу популацијом 65+ стопа материјалне депривације (осећаја ускраћености) је 18,6 одсто, док је у ЕУ 5,3. Она је израженија код старијих жена. Први изазов са којим се суочавају сва друштва јесте здравствена заштита: од виталног је значаја обезбедити приступ квалитетној здравственој заштити. Са старењем се смањују приходи, а повећавају трошкови, лекови, пелене за одрасле, рехабилитација. Све ово указује на то да здравствени системи широм света морају да се прилагоде постојећим демографским променама. Потребно је обезбедити већи број геријатара, геронтосестара и лекара опште праксе који су прошли додатну едукацију, као и јачати капацитете породица које брину о остарелим члановима - закључује наша саговорница.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације