МОРАЛНА ВЕРТИКАЛА ПИСЦА И ДИПЛОМАТЕ: Андрић није волео ласкања, увреде и претурања по личном животу

ТУ И ТАМО, И ДАНАС, појављују се понеки моралисти који не могу “да опросте” нашем нобеловцу поједине фазе из његовог живота.

Андрић, са Бранком Ћопићем и Стеваном Крагујевићем, никоме није дозвољавао да плати рачун, Фото Стеван Крагујевић, Задужбина „Иво Андрић“, Профимедија“, Докментација „Новости“, Википедија...

Ваљало би рећи и да наше окружење није увек спремно да се издигне изнад обичних људских мана и врлина и да проматра стваралаштво уметника ољуштено од политичких тривијалности. Све догађаје морамо да посматрамо у одређеном историјском контексту, па би такав однос требало да имамо и према Андрићу, његовом југословенству, ројализаму и каснијем чланству у Комунистичкој партији.

Успут речено, када би се етичка мерила на која се неки позивају, када је реч о Иви Андрићу, применила и на друге писце, уметнике или научнике, не само наше, свет био остао без поприличног броја великана. Свакоме би могла да се пронађе понека мрља.

Историја нас учи да нису сви значајни људи истовремено били моралне вертикале.

Али, код нашег нобеловца изгледа да је постојала управо та морална вертикала. Када је почела хајка на Бранка Ћопића поводом “Јеретичке приче” објављене у “Књижевним новинама”, нарочито после Брозовог напада на ову сатиру на конгресу АФЖ у Загребу, крајишког писца почели су да га избегавају и најбољи другови. Био је осуђен на прави стаљинистички бојкот.

И тих дана у Клубу књижевника седео је једне ноћи сам самцит. Нико да га поздрави, а камоли да седне. У неко доба наишао је Андрић и кренуо право за његов сто. Прича нешто о Гетеу и љушти јабуку. Бранко га гледа у чуду и мисли да он не зна шта се са њим дешава и да је због тога сео. У једном тренутку, будући нобеловац процеди:”Је...о ти такве шале, пиши романе, њих ионако нико не чита.” Нико пре, а кажу нико ни после, није чуо Андрића да псује.

БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ Михиз писао је о Андрићу као човеку који је комплимент у лице сматрао простаклуком. Није волео ласкања, као ни увреде и претурања по приватном животу. Михиз одбацује Андрићеву репутацију шкртице и циције, подсјећајући да је већи део зараде од Нобелове награде поклонио библиотекама по БиХ. Он сведочи да приликом сусрета са писцима у хотелу “Москва”, Андрић никоме није дозвољавао да плати. А Миодраг Максимовић, звани Макс, новинар „Политикине“ културне рубрике, писац значајних текстова  из књижевности,  више пута се присећао догађаја из 1953. године   испред хотела “Балкан” у Призренској улици,  када му је пришао, представио се и казао да тражи новчану помоћ за оболелог песника од туберколозе.  Андрић га је веома пажљиво саслушао, одмах посегао за новчаник и без речи дао 2.000 ондашњих динара. А била је то у оно време огромна свота пара. Враћајући новчаник у џеп тихо је приупитао: “Како се тај оболели песник зове и одакле је?“ Макс је уграбио прилику да каже да је то Витомир-Вито Николић, да је из Црне Горе, из Никшића, да нема родитеља, и да нема ко да брине о њему. “Хоће се то Црногорцима чим дођу у Београд”, прошапутао је Андрић, поздравио болесног песника и казао да му пренесе његове жеље за оздрављење.

Фото Стеван Крагујевић, Задужбина „Иво Андрић“, Профимедија“, Докментација „Новости“, Википедија...

КАДА је 1968, после 14. седнице ЦК КП Србије, због отварања српског националног питања, Добрица Ћосић изопштен из политичког и јавног живота, Иво Андрић први долази код њега. Добрица у Дневнику, 14. августа 1968, бележи: “Иво Андрић је био код нас на вечери.

Рекао ми је: Кад се у кућу први пут дође, ред је да се нешто донесе. Божици цвеће, а вама, ето, мислим да вас може занимати: `Законски извори кривичног права Србије и историјски развој његов и њеног кривичног правосуђа од 1804. до 1865`, од Томе Живановића. Језик је ванредно занимљив, а и иначе. Тај кнез Милош...

“Поклон је смишљен и тенденциозан... Разговарали смо скоро пет сати... Мени је с нарочитом упорношћу саветовао: Треба се чувати једне мисли... Пазите се, Добрице, историја има више лица. Она никад није једно по чињеницама. Само су у срцу чињенице једно. Истина је по средини срца... Сродите се са чињеницама. Нека се претопе у вас. Нека више не буду знање. Нека постану искуство. Онда је цитирао неког ко је рекао да с лепотом треба живети као са сестром и браћом.”

* * * * * * * * * * *

Масон који је проучавао  источњачки приступ  женама

НИЈЕ НЕПОЗНАТО да је Иво Андрић био масон. У Изванредном комесаријату за персоналне послове при Председништву владе генерала Милана Недића, оформљени су посебни досијеи припадника масонских ложа.

Ова документација настала је на основу типских упитника које су слободни зидари имали да попуне одговарајући на 33 питања скројена у Гестапоу. Иво Андрић је у  овом комесаријату 27. марта 1942. године одговорио на сва 33 питања о његовој припадности слободном зидарству. Том приликом је изјавио: „Када ми је понуђено да ступим у слободну зидарску ложу, био сам млад човек кога нису привлачили ни друштвене забаве ни партијско-политички живот. И врло сам радо прихватио прилику да се нађем у друштву озбиљних и добронамјерних људи, где бих могао, можда, и користити земљи и друштву и усавршавати се и подићи лично.“

Према његовим речима, у чланству ложе остао је отприлике годину и по дана, “послије истрошене године добио је степен мајстора и на њему остао до напуштања ложе 1926. године ”. Престао је да долази на састанке, а ускоро и напустио Београд.

Зоран Ненезић, аутор књиге “Масони у Југославији 1764-1980”, Андрићево име на списковима масона помиње у неколико наврата. На једном месту пише да су Иво Андрић и Густав Крклец били искључени из масонства зато што је Андрић био у љубавним односима с Крклевчевом женом. Исту тврдњу забележио је и Бранко Лазаревић, дипломата и један од најутицајнијих предратних књижевних критичара, који је после хапшења и три године затвора, себе осудио на самопрогон у Херцег Нови. Он још 1946. године, на страницама свог тајног дневника (објављен тек 2007.) бележи о млађем колеги:: “Андрић је имао извесне присније везе са женом Густава Крклеца, због чега је избачен из масонерије у коју је, изгледа, ушао због каријере”.

Фото Стеван Крагујевић, Задужбина „Иво Андрић“, Профимедија“, Докментација „Новости“, Википедија...

ПРОВОКАТИВНИ БРАНКО Лазаревић, који је  Андрића и Густава Крклеца, познавао још из периода када су били кумови, будућег  нобелвца оптужује  у тајном дневнику да је еротоман и о њему пише као  човеку  који је годинама проучавао источњачке начине обљубљивања жене, да му је једном чак казао да се упознао са шездесет начина источњачког прилажења жени у кревету. Елем, по Лазаревићевим записима  Андрић је један од тих источњачких начина обљубље, испробао и са својом кумом, Крклевчевом првом женом, која је била пољског порекла. Када је млади Густав Крклец, велики београдски ноћник и боем, љубавник и удварач, сазнао за љубав кума и куме, своје супруге и Андрића, узбуђен је отишао у Министарство иностраних дјела, где је Андрић био високи службеник, и веома му срдито казао: - Побогу, куме, како се то десило? Андрић је нимало изненађен, нити узбуђен, поручујући Густаву кафу, одговорио: - Густи, било је то тако једноставно као кад киша пада.

Лазаревић у дневнику бележи и да је Исидори Секулић прорадила жуч када би се Иво поменуо. Сумњао је Бранко да се ту, међутим, радило о ненаграђеном љубавном труду. Лазаревић је записао њене речи: Он је у основи „Госпођица“ његова, циција, сув... искоришћавао ме… дане бих проводила да читам његове рукописе и да му правим примедбе…

Препоручујемо

Друштво

0 3

СРПСКИ ПОСЛАНИК ПЉУНУО ЛЕЊИНА: Контакти и везе са антибољшевичким покретом у Русији

30. 10. 2024. у 19:00

Друштво

0 0

КРАЉЕВИНА СРБИЈА И ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА: Искушења Српске спољне политике у Великом рату

30. 10. 2024. у 05:00

Друштво

0 7

СЛОБОДАРСКИ КАЛЕНДАР: Детаљно по датумима - како је текло ослобађање Београда

23. 10. 2024. у 12:00

Друштво

0 0

ЖИВОТ ЗА ЗНАМЕЊЕ СЛОБОДЕ: Подвиг и трагедија младог борца Миладина Петровића, који је у ноћи 19. октобра подигао заставу на “Албанију”

23. 10. 2024. у 10:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације