ТУЖИЛАШТВО НА ЂИДА ЗАБОРАВИЛО: Шта се десило са рехабилитацијом најпознатијег дисидента у СФРЈ

ОВЕ године навршило се пуних седам деценија откако је први човек Југославије Јосип Броз Тито оптужио блиског сарадника Милована Ђиласа за "ревизионизам", после чега следе његов пад и тамница. Ђилас се поново нашао у фокусу након недавног објављивања аутобиографије "Идеал и професија, успомене револуционара", први пут на српском језику. Ово издање отворило је питање: како то да, за разлику од нпр. фолксдојчера есесоваца, најпознатији европски дисидент никада није рехабилитован?

Тито је оптужио Ђиласа због противљења политици партије и угрожавања њеног јединства , Фото Стеван Крагујевић, Архив Алексе Ђиласа, Музеј Југославије, Архив Југославије, Архив породице Ранковић, "Профимедија", документација „Новости“ и "Википедија"

Повод за фронтални напад на Ђиласа била је серија његових критичких текстова на рачун недемократичности и бирократизације тадашњег друштва. У затвору је после рата провео пуних девет година, три пута више него што је "одслужио" као комуниста у предратној Југославији.

Захтев за Ђидову рехабилитацију поднели су пре 12 година адвокати Рајко Даниловић и Никола Баровић у име најмлађег брата Акима Гоша Ђиласа. То је био трећи покушај, а иза претходних захтева стајала је група генерала, Ђиласових сабораца. Његовој породици, такође, никада нису враћена одликовања и ордење, међу којима и руски Орден Кутузова.

У међувремену, како нам је објаснио Баровић, Гошо је преминуо, а није било наследника који би преузели поступак.

- По Закону о рехабилитацији тужилац је морао по службеној дужности да преузме поступак, јер се он спроводи по сили закона ако је неко осуђен за непријатељску пропаганду по члану 18 (касније 133), став један, Кривичног законика, што је био Ђиласов случај. Друга ситуација, када тужилац тражи рехабилитацију, јесте када је неко осуђен за дело које није постојало у КЗ у време чињења. Ђилас испуњава и тај услов, јер је за књигу "Разговори са Стаљином" осуђен за дело које није познавао закон, него је донет лекс специјалис - каже Баровић.

Фото Стеван Крагујевић, Архив Алексе Ђиласа, Музеј Југославије, Архив породице Ранковић, Профимедија, документација „Новости“, Википедија

То што тужилац није наставио започето судско враћање грађанских права Миловану Ђиласу не значи да то не би могао да учини сада. Наиме, како нам је кратко рекао Рајко Даниловић, нема временског ограничења ако је захтев већ предат, па тужилаштво може још да преузме случај!

Ђиласова маргинализација почиње у јануару 1953, када покреће независни месечник "Нова мисао", забрањен већ 1954. због његовог текста "Анатомија једног морала". У њему критикује партијско "високо друштво". Серијом чланака у "Борби" од октобра 1953. до 7. јануара 1954, даље развија идеје о демократизацији друштва, критикује стављање КП изнад закона и залаже се за дозволу опозиције. На Трећем пленуму ЦК СКЈ, у јануару 1954, Тито га оптужује за "ревизионизам" и угрожавање јединства у Партији и власти. Искључен је из Централног комитета, а сам у априлу иступа из Партије.

Због критичког интервјуа у "Њујорк тајмсу" осуђен је 24. јануара 1955. на осамнаест месеци затвора, условно три године. Већ догодине пресуђене су му три године строгог затвора због критике југословенске неутралности поводом совјетске интервенције у Мађарској. У време тамновања у сремско-митровачкој казниони, у Америци излази његова "Нова класа", која ће на Западу бити уврштена у најважнија дела 20. века, по сопственом признању читаће је и Че Гевара и нобеловац Марио Варгас Љоса, а Мао Цедунг тражиће да се преведе на кинески да би о њој могло да се расправља. "Нова класа" је имала тираж већи од три милиона примерака, али ће због ње 1957. Ђидо бити из тамнице изведен пред Окружни суд и осуђен на још седам година, у збиру с ранијом казном на укупно девет. Као споредна санкција, одузета су му сва ратна и поратна одликовања: ордени Народног хероја, Народног ослобођења, Партизанске звезде, Заслуга за народ, Братства и јединства и Орден за храброст. Одузет му је и чин резервног генерал-пуковника ЈНА, као и страна одликовања.

Милован Ђилас и Матија Бећковић / Фото: Приватна архива

Условно је пуштен у јануару 1961, да би га поново ухапсили у априлу 1962. због књиге "Разговори са Стаљином" и наводног одавања службене тајне. Осуђен је на пет година затвора, у збиру с претходним коначна осуда била је 13 година. Дефинитивно је ослобођен 31. децембра 1966. Од девет година проведених иза решетака, 22 месеца био је у самици, ћелија му зими није грејана, дуго му није била дозвољена хартија за писање, па је писао на тоалет-папиру, а породица је могла да га посећује само једном месечно на пола сата. Због осећаја празнине у деловима главе, опсесивних мисли и несанице, сумњао је да га дрогирају.

Генерал Видосав Ковачевић, председник СУБНОР-а, каже да је у фокусу ове организације четворогодишња борба против фашизма у Другом светском рату, а у том периоду Ђилас је имао значајну улогу као члан најужег руководства.

- Не смемо заборавити да је имао партијску књижицу са бројем четири. Кад је он у питању, сигуран сам да је суд историје меродавнији него грађански суд, а зна се ко је био победник, а ко поражени у рату - коментарише Ковачевић Ђиласову рехабилитацију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације