ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ ЛУКУ: Данас никако немојте прекршити ово правило

СРПСКА православна црква и њени верници данас прослављају Светог Луку, апостола који је био један седамдесеторице апостола и следбеника Исуса Христа, а такође је један од четири јеванђелиста. Свети Лука се сматра оснивачем хришћанског иконписа, јер је насликао три иконе Богородице — за које се верује да су најсличније њеном стварно изгледу.

Фото: РТС принтскрин

Поред овога, Свети Лука је творац икона апостола Петра и Павла. Данашњи дан прате многи обичаји и веровања, а међу њима је и изговарање молитве овом свецу за коју се верује да ће исцелити ране, отерати болести и донети здравље.

У нашем се народу култ Светом апостолу и јеванђелисти Луки нарочито учврстио за време владавине деспота Ђурђа Бранковића, који је приликом турских освајања преместио његове мошти у своју цркву Светог Успења у Смедереву, где су се налазиле све док нису пренете у Купиново у Срему, а после тога им се губи сваки траг. У Срба се овај празник најчешће назива Лучиндан и он је у народном календару од изузетног значаја, будући да се сматра деобним даном између јесени и зиме.

Свети апостол и јеванђелиста Лука празнује се пре свега због здравља и благостања, а понегде се усталио и као такозвани празник од вукова, па су домаћини везивали врпце око тора, не би ли чељусти вукова остале неисукане да не могу клати овце.

Лучиндан је један од празника када су се традиционално организовале такозване овновске свадбе, које су биле распрострањене широм Србије, а у различитим крајевима везују се за различите празнике. Наиме, домаћини би овнове раздвајали од оваца неколико седмица пре Лучиндана, а на сам тај дан организовани су салаши или гозбе, на којима су се уз богату трпезу овнови и овце поново спајали. Обичај је био да женска деца узјашу овнове пре него што их домаћин пусти међу овце како би било што више женских јагањаца.

Лучиндан се сматра једним од већих народних празника, а такође је и запрешни дан, те се на овај празник према народном веровању строго бранило обављање било каквих послова.

Лучиндан је породична слава многих породица, светковина у појединим насељима, односно заветина, а празновала се и као еснафска слава разних занатлија који су за свог заштитника узели Светог Луку. Међу њима су касапи, ћевабџије и кобасичари. Светог Луку као своју славу прослављају и ватрогасци, припадници добровољног ватрогасног друштва у Земуну.

Наш народ верује да би ових дана требало опасати торове, како вукови не би давили стоку. Позната је изрека: "Иде Лука, ето вука". Такође је познато и да је зима одмах иза угла после овог празника па се каже и "Свети Лука, снег до кука".

Данас не смете да будете преки и нервозни јер је Свети Лука био благ и миран и увек помагао људима.

Верује се и да се после обележавања празника посвећеног Светом Луки ваља надати рђавом времену. Својевремено, Вук Караџић је забележио:

– У Херцеговини, на Лучиндан, домаћин порани у тор да види како стока тога јутра лежи: ако је подвила ноге пода се, кажу да ће бити зла зима и година, а ако је ноге опружила, кажу да ће бити добра и зима и година.

У Црној Гори се верује да је небеска дуга појас Светог Луке. То значи да се Свети Лука моли за нас. У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан гата каква ће зима или година бити.

Порекло Светог Луке је из сиријске Антиохије и рођен је у незнабожачкој породици, а још као младић у потпуности је изучио грчку философију, медицину и живопис.

За овоземаљског живота Исуса Христа и његовог проповедања, апостол Лука је имао прилике да се са њим сретне лицем у лице, да крај њега усваја његово учење и да присуствује многим чудотворним делима, како се наводи у књизи "Славе и празници". Због тога је примио учење Исуса Христа и био испуњен Божанском мудрошћу, па га је Господ уврстио међу седамдесеторицу апостола који су путовали по свету и проповедали речи Јеванђеља.

Једном приликом након страдања Исусовог, док је са Клеопом путовао за Емаус, указао му се васкрсли Господ. Након што је Свети Дух сишао до апостола, вратио се Лука у Антиохију, где је постао сапутник апостола Павла и путовао са њим по Римском царству преобраћајући незнабошце у хришћанску веру.

Око 60. године написао је своје чувено Јеванђеље, које је по њему названо Свето Јеванђеље по Луки, и које је треће по реду уврштено у Нови завет. У слично време написао је Дела апостолска, која представљају важно сведочанство о животима апостола и првим годинама хришћанске цркве, и која се такође налазе у Новом завету.

После мученичке смрти Светог апостола Павла наставио је сам да проповеда Божју реч и јеванђеља по Италији, Далмацији, Македонији и другим балканским пределима.

Једно од најзначајнијих дела апостола Луке јесте живописање икона. Он је ту уметност посве изучио и за живота је живописао три иконе — Пресвете Богородице, као и иконе Светих апостола Петра и Павла. Стога се Свети апостол Лука сматра зачетником и оснивачем хришћанског иконописа.

У дубокој старости је наставио са проповедањем Јеванђеља и преобраћањем безбожника и идолопоклоника у хришћанску веру, путујући по Ливији и Горњем Мисиру, одакле се изнова вратио у Грчку. Преминуо је у 84. години, када су га незнабошци обесили о једно дрво маслине у Теби зарад вере у Христа. Његове свете мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина Светог цара Константина.

(Курир)

Препоручујемо

Друштво

0 6

СЛАВИМО СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ЛУКИЈАНА: Ово су народни обичаји за данашњи празник

28. 10. 2024. у 07:02

Друштво

0 0

СЛАВИМО СВЕТЕ МУЧЕНИКЕ ТАРАХА, ПРОВА И АНДРОНИКА: Ово су народна веровања за данашњи празник

25. 10. 2024. у 07:03

Друштво

0 8

БЛИЖИ СЕ ПРАЗНИК: Ево колико нерадних дана ће бити - моћи ће и да се споје

03. 10. 2024. у 11:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације