ПРИЛОЗИ ЗА НЕЗАБОРАВ - ДЕРОКОВ ПОБЕДНИЧКИ ЛЕТ: Путевима славе и страдања легендарног батаљона 1.300 каплара 8.

ЧИНИ ми част што ме ратни другови, а они су, а не ја, прави хероји, рачунају као једнога од 1.300 каплара, мада са њима нисам био до краја.

На обуци у Француској, Фото Архив САНУ

До слободе са њима у рововима и јуришима. Волео бих да јесам, али, одлучено је да се дошколујем за пилота. Мада, ђачки рок у "плавој касарни " у Скопљу започели смо заједно. Ја, годиште 1894, број на сукненој блузи 712, а од мене и млађих и старијих. Знају да сам био добровољно на Церу, на тешким топовима.

У зубима сам, писао је даље Александар Дероко, држао "реглету" и преко канапа са чворићима одмеравао и на милиметраску хартију уцртавао цео хоризонт непријатељских положаја:

- Био сам студент технике прве године и умео сам то. По тим цртежима, после, гађале су наше батерије. После... после смо ишли преко поља прекривених лешевима. Ваздух је био отужно сладуњав од непокопаних тела на августовском сунцу... Свашта сам се ја тога нагледао. Свашта сам се наслушао. Дивио се и гадио. А то је да је неко више волео болницу него јуриш, па просвирао сам себи куршум, пазећи да не закачи кост, дамар или крвни суд.

Они нису вредели нашег поштовања. Тад је дух омладине Србије био такав да је част положити живот за отаџбину.

Студент прве године, Фото Архив САНУ

Александар Дероко, велики српски архитекта, који је утемељио идејна решења најзначајнијих националних белега, своје прве скице, ето, уцртао је 1914. на Церу. Потом, са славним ђачким Батаљоном на Колубари, у бици страдања и славе српске самог цвета младости.

Маларија и тифус, који су десетковали српски народ после победеоносне Колубарске битке, нису га оборили.

- Моји каплари, моји другови... многи, барем се нису мучили у овим болештинама. Пали су у првом јуришу. Добро се сећам како је један говорио: Само да ме вашке не нападну, то би ми било горе него да ме Поћорекова граната поклопи. Разумео сам га. Вашке су биле синоним за сиротињу. А, тај мој друг је имао сан о другачијем животу - сећао се Дероко.

Прешао је Албанију. И сам се, понекад, бранио од вашију које су преносиле тифус. Сањао оног капалара који је остао у збегу. Гладовао у беспућима Проклетија. Смрзавао се. А, када се домогао Крфа и опоравио, решио је да оживотвори сањану љубав, да се обучи за пилота.

Сан му се остварио, упућен је у Француску на обуку.

- Допунску, јер сам ја већ летео из хобија. Сад сам усавршавао борбена дејства - говорио је Дероко.

- Поносан сам био када сам на Солунском фронту помогао мојој српској војсци у пробоју, али и савезницима, дакако. Они су имали технику, а ја срце. И, могу да кажем да је и авион слушао мене и моје срце. Мене је тада обузео чудесни ентузијазам. Спортски, јер сам био и спортиста са добрим резултатима у пливању. Али фронт је био погибељ. Слобода коју смо донели отаџбини, потиснула је и избрисала све што је било тешко. Што је било гадно.

Мир у највишем звању, Фото Архив САНУ

Ниједан народ у свету не би могао да се, тако, вине из пепела.

Положио је слободу на олтар Србије, са хиљадама ратника од којих се ни по чему није издвајао. И, шта ће, после, младић рођен У Кнез Михаиловој улици у Београду, него да се врати скицама, сликама, цртежима. Није наставио студије грађевине, приклонио се сродној архитектури. Са истим жаром, заносом и љубављу које је носио у себи посветио се, за њега, најлепшем и најчудеснијем позиву. Толико чудесном да је у један од првих цртежа уденуо и самог Филипа Вишњић. Поставио га међу путнике "ајероплана", да одозго, с небеса, уз гусле, пева о јуначкој Србији. То је, у неку руку, била увертира његовог уметничког стваралаштва, посвећености српској средњовековној уметности као позив и призив на трајање древног народа и државе.

Харизма коју је имао била је магнет да се око њега окупи сам крем српске престонице. Али и за то је платио цех. Са бројним београдским интелектуалцима 1941. доспео швапског казамата на Бањици. Из њега је понео, и до краја живота носио страшне слике.

- Кроз мрачан ходник, испод крака степеница, велике гомоле капута и ципела. То је од оних што су јутрос стрељани. Тако нам је објашњавао фолксдојчер који нас је спроводио како би нас, ваљда, увео у атмосферу - причао је касније.

Завршио је у немачком заробљеништву, а кад се вратио "кући" вратио се и науци.

Професури. Пројектима. Оженио се лепом Иванком Павловић, Београђанком, студентом са Сорбоне.

У Пећкој патријаршији, Фото Архив САНУ

На десетине хиљада страница записа

НОВИНСКА страница не би била довољна да се на њој поброји све што је великан српске архитектуре оставио током свог раскошног уметничког и животног пута. И нису само Храм на београдском Врачару и Капела видовданским херојима, посебно Капела на сарајевском Кошеву којој се често враћао ... његова монументална дела. Споменик косовским јунацима на Газиместану подигнут је 1953. по његовом пројекту. Храм Преображења Господњег у Новом Сарајеву. Конак у манастиру Жича, епархијски дом у Нишу. Богословски Интернат у Београду, капела-белег Осману Ђикићу у Мостару... Оставио је и на десетине хиљада страница драгоцених записа о српској средњовековној култури градитељства и народног неимарства.

Са супругом Иванком, Фото Архив САНУ

Срцем цртана капела хероја

СРБИЈА је у разним приликама и пригодама подсећала на велика дела Александра Дерока и достојно их обележавала. Поводом 125. годишњице од његовог рођења, државна пошта штампала је издање поштанских марака са ликом великог српског архитекте који је својим делом задужио отаџбину и народ. На овој, својеврсној посвети, уз лик Дерока је и тлоцрт Храма Светог Саве на Врачару, чије је идејно решење урадио са Богданом Несторовићем, 1927, и који је сматрао круном њиховог стваралачког опуса. Говорио је, ипак, да је "његово срце цртало" Капелу видовданских хероја у Сарајеву. У заједничкој гробници где почива дванаест припадника Младе Босне, атентатора на аустроугарског престолонаследника Фердинанда.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ПРИЛОЗИ ЗА НЕЗАБОРАВ - ВИНАВЕРОВ САН О СЛОБОДИ: Путевима славе и страдања легендарног батаљона 1.300 Каплара 7.

22. 10. 2024. у 12:05

Друштво

0 0

ПРИЛОЗИ ЗА НЕЗАБОРАВ - КРВ И КОСТИ У ТЕМЕЉУ СЛОБОДЕ: Путевима славе и страдања легендарног батаљона 1.300 Каплара 6.

20. 10. 2024. у 17:00

Друштво

0 3

ПРИЛОЗИ ЗА НЕЗАБОРАВ - КАД СУ РАТНИЦИ ЗАЋУТАЛИ У СЛОБОДИ: Путевима славе и страдања легендарног батаљона 1.300 каплара 5.

18. 10. 2024. у 14:59

Друштво

0 0

ПРИЛОЗИ ЗА НЕЗАБОРАВ - НУШИЋЕВА КЊИГА ЗА СИНОВЉЕВ ГРОБ: Путевима славе и страдања легендарног батаљона 1.300 Каплара 4.

17. 10. 2024. у 14:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације