Друштво

РАТНА ПОЗОРНИЦА БЕОГРАДСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ: Битка која је ушла у светску историју Другог светског рата

23. 10. 2024. у 09:21

ВЕЛИКА Плана, 10. октобар 1944. године, јединице Трећег украјинског фронта Црвене армије, на чијем је челу маршал Фјодор Иванович Толбухин, прелазе на леву обалу Велике Мораве.

РАТНА ПОЗОРНИЦА БЕОГРАДСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ: Битка која је ушла у светску историју Другог светског рата

У сусрет им долази Прва армијска групација НОВ Југославије, којом командује генерал Пеко Дапчевић. Два дана касније две војске крећу на Београд.

За офанзивну операцију “Београд” Совјети су одвојили значајан део снага, цео Трећи украјински фронт и део Другог, које су скренули са главног правца напредовања Првог украјинског фронта Црвене армије ка Будимпешти и Берлину. У састав ударне групације совјетских јединица Трећег украјинског фронта улазили су 57. армија,4. гардијски мотомеханизовани корпус и 5. самостална гардијска мотопешадијска бригада. За спровођење те операције група ција је добила значајна ојачања: две ударне артиљеријске дивизије, 27 самосталних артиљеријских и минобацачких пукова, са више од 2.200 топова и минобацача и 140 реактивних оруђа “каћуша”, 358 тенкова и самоходних топова Ова јединица била је ојачана великим бројем формација разних родова. Ударну групацију помагала је Дунавска флотила са 80 бродова и 17. ваздухопловна армија са 1.292 авиона. У београдској операцији учествовао је и део јединица 2. украјинског фронта, 46. армија и јединице за подршку, међу њима и авијација...

ВРХОВНА команда Трећег рајха је у августу почела хитно пребацивање елитних јединица из Хрватске и Грчке ка Београду: 1. брдску дивизију, 7. СС-брдску дивизију “Принц Еуген”, три пука дивизије “Бранденбург” за специјална дејства, 92. гренадирску моторизовану бригаду, 117. ловачку дивизију, 12. тенковски батаљон за нарочиту употребу, 202. тенковски батаљон, 191. бригаду јуришних топова, пук “Родос” посебне намене.

ПОЧЕТАК НАПАДА: ПЕКО ИСПАЉУЈЕ ПРВИ ПЛОТУН

НАПАД на немачку посаду у Београду је почео 14. октобра после подне артиљеријском припремом из преко 300 топова и 24 “каћуше”. Част да испали први хитац добио је Пеко Дапчевић, а Жданов је командовао: “Агоњ!” Скоро пола сата више од 300 топова и минобацача са Авале смртоносном ватром разарало је све живо на малом простору од четири квадратна километра. Совјетски артиљерци су били упозорени да не поруше споменик на Авали, па је он био само окрзнут.

* * * * * * * * * *

ДОБРОВОЉЦИ ИЗ СРБИЈЕ ПОПУЊАВАЈУ ПРВУ АРМИЈУ

ПРВА армијска група НОВЈ, кад је основана половином септембра 1944. имала је око 25.000 бораца. Према Београду 5. октобра кренуло их је око 30.000, а првог дана београдске операције дивизије су имале преко 40.000 бораца, што јасно показује како су јединице НОВЈ брзо попуњавали добровољци из Србије.Тако је уочи напада на Београд командант 1. пролетерске дивизије пуковник Васо Јовановић извештавао да је од 8.500 наоружано 4.800 бораца. Данило Лекић, командант 12. корпуса, извештавао је: “Имамо 3.000 ненаоружаних, голих и босих”...

* * * * * * * * * *

МИТИНГ НА СТАДИОНУ ФК „ЈУГОСЛАВИЈА“

НА фудбалском игралишту Југославијe (сада стадион Црвене звезде) 8. октобра сазван је митинг омладине и осталих грађана Београда. Том приликом одржали су говоре: Рато Дугоњић, секретар ЦК СКОЈ-а, и руководиоци СКОЈ из Србије Драги Стаменковић и Бора Дреновац. Већи део присутних омладинаца добровољно се пријавио у НОВЈ и после завршеног митинга кренуо у борбу за коначно ослобођење Београда.

Совјетска авијација је уочила покрете немачких снага и непрестано је бомбардовала железничке коридоре из Грчке уништивши више од 200 композиција. Премештање немачких јединица је још било у току док је Црвена армија већ улазила у Србију.

СНАГЕ НОВ Југославије чинила је Прва армијска група, под командом генерал-лајтнанта Пека Дапчевића, коју су сачињавале: Прва пролетерска дивизија, Пета крајишка дивизија, Шеста личка пролетерска дивизија “Никола Тесла”, 11. крајишка ударна дивизија, 16. војвођанска ударна дивизија, 21. српска ударна дивизија, 28. славонска ударна дивизија, 36. војвођанскаударна дивизија. У операцији је такође садејствовала 23. српска ударна дивизија. Ове јединице су на дан 5. октобра имале 32.000 бораца под оружјем. Захваљујући константном приливу добровољаца, овај број се до 14. октобра повећао на око 40.000.

Борбе на прилазима Београду

ПЛАН НАПАДА на Београд одступао је од уобичајених освајања великих градова, када се прво окружи, а тек онда воде борбе. Основна идеја напада подразумевала је да се фронталним ударом главних снага пробије у унутрашњи, градски појас преко Бањице и Славије према Савском мосту како би се немачке снаге пресекле на два дела. Истовремено је брзим маневром јединица из правца Чукарице, Топчидера и Малог Мокрог Луга требало раздвојити непријатељске снаге у мање групе и уништити их.

Комбинованим снагама 13. октобра савладани су организовани немачки одбрамбени положају у области Авале. Према немачким подацима уништено је чак 29 тенкова. У ноћи између 13/14. октобра, у околини Болеча 15. гардијска механизована бригада из покрета је извршила напад у бок и позадину моторизованог пука дивизије “Бранденбург”....Немачка одбранбени бедем се протезао између Саве и Дунава преко Авале прво је напала артиљерија, а највећу панику међу Немцима изазивале су “каћуше”, први мобилни вишецевни ракетни лансери. Иза њихове завесе од усијаног гвожђа ишли су руски “сапери”, инжењерци деминери, правећи рупе у немачком обдрамбеном зиду од минских поља и најразличитијих препрека и замки за пешадију и тенкове.

Немачка елитна пешадија из, по злу чувеног, Првог брдског стрељачког пука, пружала је огорчен отпор на Авали. Ветерани са Источног фронта су одбили црвеноармејски позив на предају чак и када су били потпуно опкољени. Водиле су се крваве борбе прса у прса између немачких алпинаца и специјалаца Абверове дивизије “Бранденбург” са “шишмишима” извиђачима и командосима ГРУ, војне обавештајне службе СССР.

РАЗАРАЊА

ОД око 30.000 зграда колико је имао уочи рата, Београд је дочекао ослобођење са 12.889 видно оштећених и 4.905 потпуно уништених зграда. Преко 100.000 становника остало је без крова. Уништено је око половине индустријских постројења и око 80 одсто трамвајске мреже. Водовод је оштећен на 606 места, а електрична мрежа уништена је у дужини од 65 километара.

“Кад смо стигли на два километра иза ракршћа под Авалом идући ка Раљи, напад на Немце био је у пуном јеку. Неколико хиљада Немаца успело је да пређе крагујевачки друм и пругу Београд - Раља покушавајући да се пробије ка Сави. Црвеноармејци су брзо постављали топове. “Каћуше“ засвираше у правцу Рипња. Стајао сам поред једног нашег митраљеза који је тукао по Немцима. Доле крај друма ишли су на јуриш Руси у својим белим униформама, а поред њих наши Козарчани. Дошао је празник и на наше улице. Деца Козаре испод Авале с црвеноармејцима јуришају на Немце! А како нам је Павелић бацао летке 1942. објављујући да је Козара поражена: Црвена армија је далеко на две и по хиљаде километара и никад се с њом нећете срести.” – зхаписао је у ратном дневник Владимир Дедијер.

**ОСЛОБОДИОЦИ Генерали Жданов и Пеко Дапчевић**

Ослобађaње центра града

НЕПОСРЕДНА дејства на Београд започела су у поподневним часовима 14. октобра. После получасовне артиљеријске припреме, коју је извело 300 топова и 24 минобацача по простору од четири квадратна километра, совјетске и југословенске јединице продрле су на градске улице. Тог дана ослобођени су Раковица, Кошутњак, Бањица и Дедиње.. Сутрадан снаге НОВЈ-а и Црвене армије избијају пред Стари двор, Народну скупштину и Ташмајдан, док истовремено друге јединице овладавају Топчидерским брдом и „Мостаром“ и продиру до Немањине улице. На подручју Железничке станице, наилазиле су на јак отпор добро утврђених немачких снага, те се у непосредну борбу укључују совјетски тенкови. Истог дана колоне из правца Малог Мокрог Луга и Кумодража избијају до Техничког факултета и Железничке станице „Дунав“.

У току прва два дана борби за Београд, 14. и 15. октобра, снаге НОВЈ и Црвене армије већи део града био је потпуно ослобођен и немачке снаге су остале само на линији Електрична централа - Ботаничка башта - Теразије - Главна железничка станица, и на Чукарици. По уласку наших јединица у Београд у борбу против немачких снага укључиле су се и хиљаде грађана Београда, нарочито омладинаца. Већина војника НОВЈ-а који су учествовали у борбама за ослобађање Београда, у својим сећањима је истицала да нико није могао предвидети такво одушевљење Београђана и њихову спремност да помогну својим ослободиоцима. Становници још неослобођених деловима града формирали су оружане групе и нападали Немце иза леђа, олакшавајући продор војске НОВЈ-а и Црвене армије.

Пробијали су се кроз редове непријатеља да би извештавали о митраљеским гнездима и утврђеним местима отпора. Помагали су борцима који нису познавали град, водили их кроз улице, пролазе и подруме. Многи су се наоружавали узимајући заплењено оружје или оружје погинулих војника. Свој допринос у борбама за ослобођење Београда дали су и чланови Савеза совјетских патриота коју су чинили белоемигранти. Они су помагали борцима Црвене армије као водичи и тумачи. Више њих је ступило у редове јединица Црвене армије.

До краја дана 19. октобра, после жестоких петодневних уличних борби, непријатељ је био притиснут ка Сави. После крвавих борби за јако утврђену зграду Министарства саобраћаја (данас Железнички музеј), Главну железничку станицу, хотел “Москву”, Градску општину и Радионицу војне одеће, Немци су у држали само Калемегдан, зграду “Албанија”, Теразије, ужи рејон Савског моста и Чукарицу. Затим су почели да напуштају и ова последња упоришта, ужурбано пребацујући своје трупе на леву обалу Саве.

09. 10. 2024. у 13:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Познати

0 15

(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)

ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.

21. 12. 2024. у 08:06

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

Свет

0 16

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07