ПРИЛОЗИ ЗА НЕЗАБОРАВ - ОДОШЕ ДЕЦА ДА БРАНЕ КОЛЕВКУ, ОГЊИШТЕ, СВОЈУ ШЉИВУ: Путевима славе и страдања легендарног батаљона 1.300 Каплар 3.
НЕМА те мере која би могла да извага тежину и размере жртве коју је Србија у, наметнутом јој Великом рату, поднела да одбрани народ и земљу од вишеструко надмоћнијег непријатеља. И нема примера, у историји ратовања, да је у одсудну одбрану слободе позвала српску младост. Ђаке и студенте.
Нема те ваге која би измерила немерљиво страдање за отаџбину током четворогодишње, неравноправне борбе у којој су на олтар отаџбине положени "венци" најлепших изданака нашег народа, вазда осуђеног да брани своје. Колевку. Огњиште. Њиву и шљиву. Кућу.
Батаљон 1.300 каплара Српске војске, највећи је залог тој борби за слободу. У овим данима, пре тачно сто десет година, та лепа српска деца припремала су се за своје прво ватрено крштење после само два месеца обуке у "плавој касарни" у царском, Душановом Скопљу. И они су половином новембра 1914. вратили снагу уморним јунацима са Цера и Дрине, после исцрпљујуће, али победничке битке.
До Ваљева су путовали певајући. Био је то један чудесан хор који је у подвигу спајао све крајеве ондашње Србије. Београд. Ужице. Чачак. Аранђаловац. Тополу. Лозница.
Крагујевац. Љиг. Сопот. Младеновац, Коцељеву... Није било града ни села у Србији одакле није било барем једног момчета у возу на путу за одсудну Колубарску битку.
- Што би дике, оде у војнике. Што би шкарта, оста да се карта - потписали су песму "својеручно", као опомену онима који су "закаснили" на прву станицу у Скопљу. Али су у песми слутње додали:
- Колико је на јабуци грана, тол'ко има у Скопљу јарана. Како ће их, како ће их, прежалити нана?
Ориле су се из вагона и друге "арије" у сатима неограниченог трајања.
- Ој Србијо мила мати, увек ћу те својом звати. Хајте, браћо, хајте Срби, устајте, своје не дајте...
На фронту Колубаре дочекали су их ратници, вршњаци очева и дедова. Уморни, али, решени да умру за Србију. Загаламили су на капларе:
- Шта су вас послали да овде изгинете - сведочио је каплар Тадија Пејовић.
Каплар Милисав Јовановић говорио је:
- Ја сам, ипак, у тој галами осетио да смо им подршка. Видео сам то, као да су им синови дошли. Тако су нас чували и штитили, а ми поносни што смо раме уз раме са таквим људинама.
На фронт Колубре страшне су вести стизале из Лознице, Лешнице и Шапца. Аустроугарски окупатор је убијао читаве породице. Није штедео ни децу, старце и жене. Целе породице су убијане на кућном прагу. У најстрашнијим мукама су умирали унакажени и мучени и на крају обешени Срби за одмазду поражених у бици на Церу и Дрини. Овим стравичним сценама (овековечене су у Ратном албуму ратног репортера Ристе Марјановића) нису деморалисале Србе на фронту.
- Ја више никог немам. Све су ми побили. Све. Сад имам ову децу. Ове капларе. Шта је, сада, њихов живот спрам мог. Ништа. Њих да сачувамо, да им трава на гробовима не расте, него живот и деца у авлијама - забележене су речи Жарка Петровића из Лешнице.
Ђаци легендарног батаљона су, тако, у крвавој бици на Колубари постали "деца" јунака који су извојевали слободу Србије у балканским ратовима. Уз њих су попуњавали своје ђачке књижице и индексе. И уписали највише оцене. Оцене за вечност.
Лекција истргнута из читанки
- СА овог места на коме свакодневно дочекујемо посете, прати ме уверење да се већина младих који овде дођу из Србије, дијаспоре, Републике Српске... и чују причу о славним прецима, виде документа и фотографије, врати са узвишенијим осећањем патриотизма, љубави према отаџбини - каже нам Љубомир Сарамандић (на слици у кругу), дугогодишњи кустос Српске куће на Крфу. - Њима је важна оваква лекција, она их надахњује. Е, сад...
Није одговорност тих млади људи, узраста славних каплара, што је до сада нису савладали.
Кривица је на онима који су ту лекцији давно "истргли" из читанки.
Из ровова до академика
ПРЕЖИВЕЛИ рововске и јуришне окршаје на Колубари, тифус, голготу Албаније, Солунски фронт... У слободу Србије коју су досањали, ђаци каплари, вратили су се у отаџбину и наставили школовање. Тако је легендарни батаљон изнедрио на ползу српском роду Миладина Пећинара, академика, професора Војислава Радовановића, антропогеографа, песника Станислава Винавера, уметника Кристофера Црниловића, историчаре и писце Тадију Пејовића и Милана Р. Јањушевића, архитекту Александра Дерока. Али и многе друге именоване и безимене јунаке који су на пустим родитељским њивама обновили живот.
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)
ЛЕКАРИ су рекли да за њега више нема наде и наложили су да се искључи с апарата за одржавање виталних функција, али то његов отац није могао да дозволи, упркос томе што се младићева мајка, Пикерингова бивша супруга, сагласила са докторима.
21. 11. 2024. у 15:31
Коментари (0)