КАКО ПРИВУЋИ МЛАДЕ ТАЛЕНТЕ У ЈАВНИ СЕКТОР СРБИЈЕ? Најбоље стратегије за 2024.

Novosti online

10. 09. 2024. у 10:08

Јавни сектор Србије суочава се са све већим изазовом у привлачењу младих стручњака, што угрожава његову ефикасност и способност да се прилагоди савременим изазовима.

КАКО ПРИВУЋИ МЛАДЕ ТАЛЕНТЕ У ЈАВНИ СЕКТОР СРБИЈЕ? Најбоље стратегије за 2024.

Фото: pexels.com

Зашто је важно привући младе у јавни сектор Србије?

Према подацима из 2023. године, мање од 15% запослених у државним институцијама је млађе од 30 година, док је стопа незапослености младих у Србији 24,4% . Ово указује на диспропорцију између потребе за послом међу младима и њихове воље да се запосле у државним институцијама.

Недостатак младих у јавном сектору може довести до успореног процеса модернизације, слабијег коришћења дигиталних технологија и мањка иновација. Питање које се поставља јесте: шта губи јавни сектор уколико не успе да привуче младе таленте? Губитак младих значи и губитак нових идеја, енергије и свежег приступа решавању проблема, што дугорочно може негативно утицати на рад државних институција.

Главни изазови у привлачењу младих талената

Перцепција јавног сектора као мање атрактивног за младе

Многи млади људи доживљавају јавни сектор као спор и застарео у поређењу с приватним, који нуди више динамике и флексибилности. Државне институције често се повезују с бирократским процесима, што ствара утисак да је напредовање у каријери отежано. Истраживање Националне службе за запошљавање показује да преко 60% младих преферира приватни сектор управо због бржег темпа рада и већих могућности за напредак.

Недовољна дигитализација и спор темпо иновација

Увођење дигиталних процеса у државним институцијама у Србији је тек у зачетку, што младима може деловати као заостајање у поређењу с приватним сектором, где су иновације већ широко прихваћене. Одсуство савремених технологија и алата одвраћа оне који желе радити у модерном и динамичном окружењу. Свеобухватна дигитализација и улагање у ИТ инфраструктуру могли би учинити јавни сектор много привлачнијим за младе професионалце.

Приватни сектор као конкурент јавном сектору

Разлике у платама и условима рада један су од кључних фактора који привлаче младе ка приватном сектору. Просечна плата у приватном сектору је око 30% виша него у јавном, а многе приватне компаније нуде додатне бенефите попут флексибилног радног времена, рада од куће и већих могућности за усавршавање. Иако јавни сектор нуди стабилност, младима често недостаје динамика коју виде у приватном пословању.

Зашто млади треба да размотре рад у јавном сектору?

Сигурност посла и стабилност каријере

Један од највећих бенефита рада у јавном сектору је стабилност коју он пружа. Државне институције нуде сигурност посла која у приватном сектору често није загарантована, посебно у времену економске несигурности. Рад у јавним институцијама значи сигурну плату, редовну пензију и бенефиције које приватни сектор не гарантује.

Допринос друштву и рад на пројектима од јавног значаја

За многе младе људе, мотивација за рад није само плата, већ и осећај да доприносе друштвеном развоју. Рад у јавном сектору омогућава директан утицај на пројекте од јавног интереса, као што су образовање, здравство и инфраструктура. Ово је прилика да се кроз професионални ангажман допринесе напретку целокупне заједнице.

Бољи баланс између приватног и пословног живота

У поређењу са приватним сектором, где су чести захтеви за прековременим радом и висок ниво стреса, јавни сектор често нуди бољи баланс између приватног и пословног живота. Флексибилност у радном времену и стабилна радна недеља могу бити додатни фактори који ће привући младе.

Могућности рада у јавном сектору у одређеним градовима Србије

У већим градовима Србије, попут Новог Сада, Ниша и Крагујевца, јавни сектор нуди бројне прилике за запошљавање. Нови Сад се издваја по широком спектру послова у локалној управи, образовању и ИТ сектору, док Ниш постаје све атрактивнији за младе стручњаке захваљујући свом ИТ развоју. Посебно се истиче посао у Нишу за оне који желе да раде на дигитализацији и модернизацији јавних служби.

Крагујевац, као универзитетски центар, нуди стабилне послове у образовању и локалној администрацији. Панчево, са фокусом на обнову индустрије, отвара прилике у сектору заштите животне средине и урбанистичког планирања. Ови градови пружају стабилност и могућност професионалног развоја, што чини јавни сектор привлачнијим за младе таленте.

Стратегије за привлачење младих талената у јавни сектор Србије 2024. године

Дигитализација и модернизација пословних процеса

Један од кључних корака ка привлачењу младих јесте модернизација и дигитализација јавног сектора. Увођење нових технологија попут е-управе, аутоматизације процеса и онлине платформи за пружање услуга може учинити рад у државним институцијама привлачнијим. Младе генерације очекују брже, ефикасније и технолошки напредније радно окружење.

Повећање плата и побољшање услова рада

Да би јавни сектор постао конкурентан са приватним, неопходно је повећање плата и побољшање радних услова. Влада би требало да предузме мере како би се створили стимулативнији финансијски пакети који би привукли младе таленте. Такође, улагање у обуке и каријерни развој може бити кључна стратегија за дугорочну привлачност државног сектора.

Флексибилнији услови рада

Младе генерације све више вреднују флексибилност на радном месту. Увођење флексибилног радног времена, могућност рада на даљину и додатне бенефиције попут слободних дана за едукацију и лични развој могли би привући већи број младих стручњака.

Програми обуке и могућности за каријерни развој

Креирање програма менторства, обука и могућности за напредовање кључни су елементи који могу задржати младе таленте у јавном сектору. Државне институције би требало да осмисле програме који младима омогућавају континуирани развој вештина и каријерно напредовање.

Улога образовних институција у привлачењу младих у јавни сектор

Сарадња са универзитетима и програми стручне праксе

Образовне институције имају кључну улогу у привлачењу младих у јавни сектор. Сарадња између универзитета и државних институција кроз програме пракси може пружити младима прилику да се упознају са радом у јавном сектору и препознају његове предности.

Кампање усмерене на подизање свести међу студентима

Промовисање каријера у јавном сектору кроз кампање на универзитетима може повећати интересовање студената. Држвне институције би требало да организују информативне кампање и догађаје у сарадњи са универзитетима како би студенти добили увид у могућности које им нуди рад у јавном сектору. Увођењем програма стручне праксе у државним институцијама, младима се може пружити практично искуство које им помаже у доношењу одлуке о будућој каријери.

Усвајање ових стратегија за привлачење младих талената у јавни сектор може драстично променити његову динамику у будућности. Модернизација пословних процеса, повећање плата, увођење флексибилнијих услова рада и сарадња са образовним институцијама креираће окружење које ће бити много привлачније за младе професионалце. Уколико се ове мере спроведу, Србија ће бити у бољој позицији да задржи најквалитетније кадрове у јавним институцијама, што је од суштинског значаја за ефикасност државе.

Држава мора препознати важност ових промена и предузети активне кораке како би постала конкурентнија на тржишту рада у односу на приватни сектор. Увођењем дигиталних иновација, побољшањем услова рада и омогућавањем бољих прилика за каријерни развој, млади у Србији ће почети да виде јавни сектор као атрактивну опцију за дугорочну каријеру.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

НАЧЕЛНИК Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији "Таковска 10" да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.

25. 09. 2024. у 22:01

Коментари (0)

ТУРИЗАМ КАО ФАКТОР МИРА: Образовно и духовно искуство које шири ум