ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН БЕЗБЕДНОСТИ ПАЦИЈЕНАТА: Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти

Одложене, некоректне или пропуштене дијагнозе и терапијске интервенције могу директно утицати на ток болести, успешност лечења и саму безбедност пацијената, речено је на конференција поводом светског Дана безбедности пацијената у организацији Медицинског факултета у Београду.

Бошко Карановић

Конференцију је отворио проф. др Арсен Ристић, каордиолог и професор Медицинског факултета Универзитета у Београду који је причао о значају превенције кардиоваскуларних болести.

- Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти, а према подацима из 2022. године више од 51 хиљаде људи умрло од последица кардиоваскуларних болести, које чине чак 47,3 одсто свих узрока смрти у Србији. Један од главних фактора ризика за развој атеросклеротске болести је повишен ниво ЛДЛ холестерола. Имајући у виду да 80 одсто раних кардиоваскуларних догађаја може да се спречи, посебно бољом контролом ЛДЛ холестерола који је фактор ризика који најлакше може да се промени, решење за смањење смртности лежи управо у превенцији. Подизање свести о ризицима и значају контроле ЛДЛ холестерола, кроз континуирану едукацију лекара и пацијената, како би се подигла стопа откривања и квалитет лечења пацијената на свим нивоима здравствене заштите. У циљу бољег откривања пацијената са кардиоваскуларним ризиком, правовременог дијагностиковања и почетка лечења, неопходно је усклађивање референтних вредности липидних параметара на лабораторијским извештајима са кардиоваскуларним ризиком и вредностима из актуелних водича, као и униформисање саопштавања лабораторијских резултата који се односе на липидни статус. У томе би значајно помогао програм унапређења постојећег електронског здравственог картона одређеним функционалностима, сигнализацијама и аутоматском интеграцијом лабораторијских резултата. Креирање оваквог система за подршку одлучивању би значајно помогло лекарима јер би пружањем прилагођених препорука заснованих на доказима омогућили персонализован приступ сваком пацијенту - истакао је проф др Ристић.

Проф. др Горан Ненадић из Универзитета у Манчестеру рекао је да вештачка интелигенција има велики потенцијал који може да значајно унапреди функционисање здравственог система, омогући благовремену и прецизнију дијагностику, и побољша сигурност пацијената.

- То се нарочито односи на употребу информација које су присутне у текстуалној форми у здравственим системима: анамнезе, лекарске белешке, медицински извештаји. Ту су и многобројне научне публикације и протоколи, као и утисци и коментари пацијената на друштвеним мрежама. Све ове форме су важан извор знања о безбедности пацијената, али и о многим другим медицинским феноменима које нам помажу да боље разумемо болести и њихов утицај на пацијенте. Да би се разумеле, ове форме се прво морају обрадити специјално развијеним алгоритмима. Такви алгоритми су показали велике могућности, али вештачка интелигенција са собом носи и ризике који се морају узети у обзир, развијањем одговарајућих механизама тестирања, као и етичке и правне регулације. Искуства показују да је неопходно да се у цео процес равноправно укључе здравствени и информатички тимови, као и пацијенти, са циљем да се развију и усагласе протоколи и примери добрих пракси рада. То подразумева и развој медицинске информатике као професије. Надам се да ће ова врста приступа кроз интегрисани ангажман научне и медицинске заједнице са пацијентима, баш у овој сфери која се тиче добробити свих актера здравственог система, заживети и у Србији - објаснио је проф. др Ненадић.

Горан Шеховић, саветник директора Канцеларије за ИТ и еУправу истакао је да у циљу унапређења безбедности података пацијената, као и квалитетнијег и бржег рада самих здравствених радника, Канцеларија за ИТЕ је са Министарством здравља отпочела пројекат миграција свих локалних здравствених информационих система у Државни дата центар у Крагујевцу.

- Првих 30-так система су већ функционални и резултати су изузетни, приступ је убрзан, стабилност и поузданост значајно унапређени. Овим поступком, отпочет је развој нове, јединствене државне здравствене мреже што је неопходан корак у даљем развоју нашег здравственог система. Додатно, неколико текућих пројеката и иницијатива већ користи Државни дата центар за чување података по највишим безбедносним стандардима и за развој апликација заснованих на вештачкој интелигенцији, као што је рана детекција рака дојке. Циљ и задатак Канцеларије за ИТЕ је да пружи техничку подршку Министарству здравља у организацији архитектуре здравственог система која ће омогућити надзор, контролу и управљање здравственим системом, централизацију и безбедно чување података пацијената као и напредну аналитику над тим подацима. Развој централног е-Картона предвиђен Законом о здравственој документацији, омогућиће развој и примену иновативних решења у здравству у које спадају и она која повећавају безбедност пацијената, те њихову примену на националном нивоу - рекао је Шеховић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације