ПРЕМИНУО АКАДЕМИК ВИДОЈКО ЈОВИЋ: Српска академија наука и уметности саопштила тужну вест

Љ.Б.

09. 09. 2024. у 11:32

СРПСКА академија наука и уметности саопштила је да јуче у Београду, у 68. години преминуо академик Видојко Јовић (Пирот, 2. септембар 1956), један од наших најзначајнијих геолога.

ПРЕМИНУО АКАДЕМИК ВИДОЈКО ЈОВИЋ: Српска академија наука и уметности саопштила тужну вест

сану

Дипломирао је на  Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду 1980. године. На истом факултету је магистрирао 1983. године. Звање доктора геолошких наука стекао је 1990. године дисертацијом „Геохемија биоесенцијалних микроелемената у процесима површинског распадања кредно-терцијарних вулканита Србије”.

Од 1980. године радио је у Геозаводу, у Институту за неметале, а 1985. године прелази на Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, где је изабран у звање асистента.

Током академске 1987/1988. године провео је три месеца на усавршавању на Природословно-математичком факултету у Загребу, а током 1990/1991. године пет месеци на специјализацији у Маколи институту за проучавање земљишта (Абердин, Шкотска). На матичном факултету прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 2003. године. Био је шеф Департмана и Катедре за петрологију и геохемију. Предавао је  и на Географском факултету у Београду.

Дописни члан САНУ постао је 2003. године, а за редовног члана Одељења за математику, физику и гео-науке САНУ изабран је 2009. године. У оквиру Академије био је председник Одбора за геохемију, члан Одбора за палеофлору и палеофауну, члан Одбора „Човек и животна средина” и Управног одбора Фонда за научна истраживања САНУ. Такође, био је  руководилац пројеката Микроелементи у решавању геолошких проблема.

Научна делатност академика Јовића обухватала је геологију, геохемију, минералогију, петрологију и петроархеологију. Објавио је велики број научних радова у домаћим и иностраним часописима и био учесник на бројним међународним научним скуповима.

Значајна је и његова активност као уредника научних часописа и публикација. Био је главни уредник часописа „Ecologica”. Такође, био је члан уређивачких одбора: „Зборника Матице српске за природне науке”, „Геолошких анала Балканског полуострва”, „Весника Геозавода”, „Флогистона”, „Билтена Фонда за научна истраживања САНУ”, часописа „Mineralоgical Abstracts”, као и библиотеке „Поучник” СКЗ-а. Био је и уредник зборника: „Јован Жујовић ─ живот и дело: поводом 150 година од рођења”, „150 година од рођења Јована Цвијића - Зборник радова са међународне конференције” (САНУ, Географски институт „Јован Цвијић” САНУ, 2016). „Минерални ресурси никла у Србији и утицај на животну средину” (САНУ, 2016), „Стеван Бошковић – живот и дело: поводом 150 година од рођења” (САНУ и Војногеографски институт 2019)  и „Владимир Д. Ласкарев – живот и дело: поводом 150 година од рођења” (САНУ и Српско геолошко друштво, 2019).

Био је члан бројних научних друштава међу којима су: Српско геолошког друштво (секретар 1987-1989), Српско археолошко друштво Геохемијско друштво САД (Geochemical Society USA), Интернационална асоцијација за геохемију и космохемију (Канада), Асоцијација проспекцијских геохемичара (Канада), Минералошко друштво Велике Британије, Друштво за историју наука о земљи, Међународна комисија за историју геолошких наука. Такође, био је председник Управног одбора Природњачког музеја у Београду и Управног одбора Вукове задужбине.

За свој научни рад примио је бројна признања, међу којима су: Повеља Српског геолошког друштва (1991),  Повеља Српске књижевне задруге (2002), Захвалница за унапређење рада Музеја науке и технике (2014), Захвалница за фундаментални допринос развоју геолошких наука и руско-српску сарадњу и Златна медаља В. В. Коваљског за достигнућа у геохемијској екологији коју додељује Институт геохемије и аналитичке хемије „В. И. Вернадски” Руске академије наука (2015), Плакета за допринос активностима Српског геолошког друштва  поводом 125 година од оснивања (2016), Велика сретењска повеља за неговање српско-словеначких културних и научних веза (2017).

Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју наше науке. Његов одлазак велики је губитак за свеукупно друштво и научну заједницу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЦУРЕ ДЕТАЉИ ТРАМПОВОГ МИРОВНОГ ПЛАНА: Украјина задржава суверенитет, формира се демилитаризована зона?

ЦУРЕ ДЕТАЉИ ТРАМПОВОГ МИРОВНОГ ПЛАНА: Украјина задржава суверенитет, формира се демилитаризована зона?

КАНДИДАТ републиканаца за потпредседника Џеј Ди Венс рекао је у интервјуу Шону Рајану 12. септембра да би мировни план Доналда Трампа за окончање рата у Украјини, могао да укључује, поред осталих аранжмана, успостављање специјалне демилитаризоване зоне између Украјине и Русије, преноси Кијев пост.

12. 09. 2024. у 21:39

БИЋЕМО ПРИНУЂЕНИ Путин: НАТО одлучује да ли ће директно ући у сукоб у Украјини!

"БИЋЕМО ПРИНУЂЕНИ" Путин: НАТО одлучује да ли ће директно ући у сукоб у Украјини!

ЗЕМЉЕ НАТО-а сада не разговарају само о могућој употреби западног оружја дугог домета, већ одлучују да ли ће се директно укључити у украјински сукоб, рекао је руски председник Владимир Путин у разговору са новинарима, преноси РИА Новости.

12. 09. 2024. у 18:55

МАРИНАЦ УКРАО БОРБЕНИ АВИОН: Био један од најбољих војника САД - 45 минута на небу правио шоу (ВИДЕО)

МАРИНАЦ УКРАО БОРБЕНИ АВИОН: Био један од најбољих војника САД - 45 минута на небу правио шоу (ВИДЕО)

КРАЂА породичног аутомобила из гараже или дворишта је нешто што су многи родитељи и њихови синови и кћери имали прилике да искусе и често је само фаза у одрастању тинејџера; за разлику од ње, крађа војног авиона представља потпуно другачију врсту авантуре. Ипак, и такви случајеви забележени су током историје авијације - и то не само један или два.

16. 09. 2024. у 12:07

Коментари (0)

ИБРАХИМОВИЋ У ЦЕНТРУ СКАНДАЛА: Италија бруји о Златановој освети, отерао тренера из Милана, ово је прави разлог