НА ДЕПОНИЈУ У КОЖУЉУ ТРАЖЕ МАСОВНУ ГРОБНИЦУ: Председник Владине Комисије на међународни дан несталих објавио детаље о новим акцијама

ПРЕ три дана започела је претрага депоније код села Кожље, између Новог Пазара и Тутина, да би се видело постоје ли на тој локацији масовне гробнице. Терен је веома захтеван јер четири општине ту одлажу смеће, а Нови Пазар и Тутин користе депонију пуних четврт века.

Д. Миловановић

За 10 до 15 дана биће готове прве претраге и знаће се има ли посмртних остатака или не, казао је Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Србије, на скупу поводом Међународног дана несталих - "Где су нестали". Такође је навео да је српска Комисија позвала и чланове албанских породица, као и тимове за судску медицину Еулекса, Института за судску медицину, Комисије за нестале из Приштине, али и делегације Тужилаштва за ратне злочине Србије и Црвеног крста.

- Ако се открију било какви трагови, претрага се зауставља, зову се судије и отпочиње редовна процедура у таквим случајевима - казао је Одаловић.

Претрага ове локације проистекла је као договор са радног састанка надлежних тела за тражење несталих Београда и Приштине.

Arhiva novosti

- Нема информације коју Србија до сада није поделила са Загребом, Приштином или Сарајевом, али наилазимо на мањак сарадње, нарочито са Загребом и Приштином. Наша земља се одговорно понела и истражила све локације које су јој тражене, док на десетине наших захтева да заједнички претражимо локације Загреб и Приштина не одговарају. Аљбин Курти одбија да призна да су од још 1.612 несталих на КиМ, око 570 српске националности. У приштинској мртвачници најмање 90 посмртних остатака Срба чека идентификацију - каже Одаловић.

Србија је до сада ексхумирала више од 900 тела, а од 481, које је допловило Савом и Дунавом, током ратова деведесетих у БиХ и Хрватској, 300 је идентификовано и предато породицама.

Што се тиче БиХ, после 32 године још 6.203 особе воде се као нестале. Република Српска трага за још 1.646 Срба чија је судбина непозната. Само на подручју Сарајева, како су пренели медији у РС, траже се посмртни остаци 172 особе српске националности, а у спомен-костурници у Миљевићима у Источном Новом Сарајеву налази се 225 сандука са посмртним остацима који чекају идентификацију.

Исидора Граовац, председница Ропина из Републике Српске и кћерка борца Војске РС, писмом се са Озрена обратила скупу "Где су нестали", који је организовала Координација удружења породица несталих и убијених.

- Озрен је једно од највећих места злочина током рата у БиХ - навела је Граовац. - У Гостовићима код Завидовића постојао је камп муџахедина, где су заробљени Срби, борци и цивили, ритуално убијани одсецањем глава. За више од 120 људи и даље се трага. Мој отац је нестао као да је нека изгубљена ствар, 15. септембра 1995. Пронађен је и идентификован 2005. Наша срећа је што смо могли да га сахранимо и опростимо се, што многе породице још нису успеле.

Д. Миловановић

У кампу одреда "Ел Муџахид" масакрирана су 64 тела, а идентификовано девет. Од пронађених, 11 тела је било без главе.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих са простора бивше Југославије, на челу са председницом Мирјаном Миодраг Божин и замеником Душком Челићем, инсистирала је на доношењу Закона о несталима.

- Породице жртава морају да буду признате као жртве, са свим правима која проистичу из тога - казао је Челић, и додао да је закон требало да буде донет још пре три године и да очекују да ће бити готов до Међународног дана људских права, 10. децембра.

Душко Ћутило, помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања потврдио је да је формирана Радна група за израду овог прописа, која ће наставити рад тамо где је претходна стала, а комесарка Комесаријата за избеглице и миграције Наташа Станисављевић додала је да је већ 95 одсто закона готово. И Министарство, и Комесаријат, и Љубомир Милановић у име Црвеног крста Србије подржали су доношење овог прописа.

Иначе, у сукобима на тлу бивше Југославије нестало је 40.000 људи. Према подацима МКЦК, непозната је судбина још њих 9.733, од чега су трећина Срби.

Породице несталих, представници државе и удружења грађана положили су после скупа венце на Споменик жртвама ратова 1990-тих година на простору бивше Југославије, у Ташмајданском парку.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације